среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Паметна технологија мења услове под којима се пројектује

На конференцији „Дигитална градња” биће речи о томе шта четврта технолошка револуција значи за област архитектуре
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 16.10.2019. у 21:00
Ана Никезић (Фото лична архива)

Четврта технолошка револуција стигла је и у грађевинарство и архитектуру. Зато ће овој теми бити посвећена регионална конференција о дигитализацији у архитектури, пројектовању и изградњи, која ће бити одржана данас у Београду, у простору „Fabrika Event Space”. Биће речи о томе на који начин се наши бирои сналазе у новом софтверском окружењу, како дигитализација пројектантима штеди време, која су најсавременија решења из система паметних кућа...

На конференцији „Дигитална градња” учествује и др Ана Никезић, ванредни професор на Архитектонском факултету у Београду, која за наш лист каже да дигиталне технологије мењају начин на који архитекте мисле о пројекту и простору уопште.

‒ Данас власници не откључавају врата помоћу кључа већ наслањају свој прст на врата или врата реагују на глас. Дакле, и дизајн врата се мења и није реч само о градњи већ и томе како видите и разумете архитектру која садржи нове технологије. Прекидач за светло може да ради независно од контроле власника стана, само на основу нивоа светлости у просторија. Кад је облачно, он се аутоматски пали тако да ће власник у просторији увек имати једнако осветљење. Могућност укључења технолошких иновација у простор свакодневног живота драстично мења и улазне податке за промишљање простора. Паметна технологија креира нову атмосферу и мења услове под којима се пројектује ‒ каже Ана Никезић.

Према њеним речима, дигитална технологија се већ више од деценију примењује те данас на факултетима има студената који слабо или уопште не цртају руком.

‒ У софтвер се могу унети сви расположиви услови окружења, па рачунар заједно са архитектом у активној спрези моделује и прави варијације које смо некада могли само да претпоставимо. Архитектура тако може да оживи и да има кинетичку вредност. Улога архитекте се мења, он постаје координатор сложених процеса, а не онај који спроводи процес. Процес спроводи машина, а архитекта на основу искуства и индивидуалних преференција управља и модификује производ, односно архитектуру ‒ каже наша саговорница.

Наводи пример да је недавно у Кини урађен пројекат адаптације терена на поплаве и то, између осталог, на основу сателитских снимака који су показивали процес промене нивоа воде. То је, каже, могуће само захваљујући дигиталним технологијама. Без сателита не би се видело како се вода креће кроз слојеве земљишта у дужем временском периоду. Као одговор на овакав проблем, креиран је систем малих брда и удолина који у складу са захтевима конкретног контекста примају и отпуштају воду. Целокупан процес је урађен дигитално.

‒ Дигиталне технолгије омогућавају да обрадимо и податке из других дисциплина. Еколог, биолог, стручњак у области хортикултуре сада могу да нам покажу колика је густина неке биљне врсте и како се она понаша зими и лети у конкретном простору. Може дословно да каже како ће да се понашају зумбули, а како лале. Одређена биљка тако постаје алат у процесу пројектовања, а до сада је имала улогу декора. Податке добијемо и од географа и посебно од математичара. Све је више дисциплина укључено у процес пројектовања опет захваљујући технологијама ‒ наводи Ана Никезић, и додаје да су наше архитекте упућене у дешавања у свету, али да каскамо у високој технологији производње које то могу да спроведу.

‒ Наши дипломци имају знање и по завршетку факултета раде свуда, од Америке до Кине, али би грађевинска индустрија морала да оде корак даље. Када је познати архитекта Кенго Кума за фасаду у Токију желео транспарентни камен, тај камен је сечен у Италији, стакло се правило у Швајцарској, а у Немачкој су радили спајање стакла и камена и све се опет слало у Јапан. Ни друге мале земље немају одличне услове градње и ниједна земља нема све, али када нема граница поступак је лакши а могућности и опције су веће ‒ каже Ана Никезић.


Коментари2
ecbdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
I pre je bilo predavanja profesorki sa titulama sa arh fakulteta. Nije novina da se one sluze velelepnom verbalnom komunikacijom kojom prakticno pokusavaju u sto kracem vremenu, koje nemaju, da iznesu "publici" novitete iz sveta (gde ima to ko da plati) i da pokazu kako su u trendu sa internet komunikacijom, sa univerzitetima u svetu. Ali, osim penzionera koje misle da zadive imaju i aktivni strucnjaci kojima je to poznato. Skola treba da kaze: gde je to primenljivo kod nas ? I ko bi to platio ?
Џејми Шеј
могућности и опције? Koja je razlika?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља