уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Да ли је ЕУ завршила са проширењима

четвртак, 17.10.2019. у 08:33
Да ли је ЕУ утврдила своје границе (Фото ЕПА - Н.Х.)

Велико проширење ЕУ, попут оног из 2004. године је поново могуће, али земље Западног Балкана морају да предузму одлучнију акцију у том правцу, изјавила је синоћ Јелица Минић из Европског покрета Србије.

На панелу о великом проширењу ЕУ пре 15 година у оквиру Београдског безбедносног форума, учесници су подсетили да је тада у ЕУ ушло чак 10 земаља: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка.

„Мислим да је могуће да дође до поновног великог проширења, поготово што земље ЗБ које имају аспирацију да постану чланице ЕУ, представљају мало становништво и малу територију и не би биле превелики терет за ЕУ. Посебно што постоје врло конкретни интереси за то”, рекла је Минић.

Додаје да Србија више није на ободу ЕУ, већ да је потпуно окружена земљама ЕУ и НАТО.

„Ми смо унутра, тако да постоји ризик за ЕУ да имају џеп унутар ЕУ који евентуално може да доживи неку озбиљнију нестабилност, интерно продуковану или увезену”, рекла је Минић.

Она истиче да би ЕУ морала много више да инвестира у земље Западног Балкана и пре њиховог чланства у Унији, преко својих фондова, али и директним инвестицијама.

Сматра и да би нова администрација у ЕУ, судећи према изјави челних људи попут нове председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, могла да повећа спремност за проширење ЕУ када је реч о земљама Западног Балкана.

Иако је Француска блокирала отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Минић каже да се немачки парламент изјаснио у прилог отварања преговора са тим земљама.

„Али, постоји нешто што би ми морали да урадимо, а то је много веће заговарање и лобирање са сваком чланицом ЕУ, као и са европским институцијама. Земље ЗБ би морале да предузму много одлучнију акцију, како би се појавиле у позитивном светлу у јавности ЕУ”, поручила је Минић.

Оцењује да су се у време када се припремало велико проширење 2004. године дешавале огромне промене унутар саме ЕУ, тако да се процес проширења одвијао паралелно.

Нагласила је да би боље организовање унутар ЕУ могло и сада да иде истовремено са пријемом нових чланица.

Генерални секретар Европског покрета у Немачкој Бернд Хитеман каже да је, према његовом мишљењу, много више земаља у ЕУ за проширење него што је било 2009.

„ЕУ пролази кроз тешка времена, Бегзит, многе друге кризе, Имаћемо нову ЕК, али не треба да одустанемо од интеграционог процеса”, рекао је он.

По питању вета Француске на отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Хитеман каже да још то није готово и да ће се о томе још доста размишљати унутар ЕУ.

Заменик министра спољних послова Чешке Мартин Повејшил каже да су многе кризе које су погодиле ЕУ последњих година главни разлог за скептицизам када је реч о проширењу.

„Данас је тај скептицизам већи него што је био пре 15 година”, указао је Повејшил додајући да се ту не ради само о кризи на релацији Исток-Запад, већ много више о кризи унутар саме ЕУ и да је због тога питање проширења утолико важније.

Европарламентарац и бивши југословенски дипломата из Словеније Иво Вајгл каже да и Србија и Северна Македонија, као и Албанија, треба више да пораде на достизању демократских вредности, уместо притиска на медије и проблема са опозицијом.

Вајгл је рекао да то све шаље лошу слику за ЕУ, као и да ЕУ не жели хаос у свом дворишту.

Директорка римског Института за међународне односе Натали Точи указала је да на пример Пољска, која је 2004. постала чланица ЕУ, има сада много већи БДП од Украјине и да је то пример једне од успешних прича великог проширења.

Сматра да је процес проширења данас уједно и жртва успеха и неуспеха проширења у прошлости.

Такође, каже да је ситуација сада много другачија у односу на 2004. годину када је дошло до великог проширења, јер је у међувремену потресао већи број криза попут финансијске кризе, миграционе кризе и Брегзита, преноси Танјуг.


Коментари21
b1de4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Na to pitnje je relativno lakse odgovoriti posto se odnosi na ''samo'' 27 umesto 28 clanova zajednice.
Dusan T
Dok je ljudi poput Jelice Minic, svet ce biti lepo i radosno mesto, gde cvetici rastu na livadama, a zecici skakucu oko njih.
Милан Панић
1. Odgovor je : DA. Pod 2. Kosovo je okupirana teritorija priznata od strane 50+1% punopravnih članica UN ali to nikako ne znači da visoki srpski zvaničnici treba da stave potpis na priznanje te teritorije. I kada fokus prebacimo sa tih problema na "unutrašnji haos i bezumlje" šta ćemo sa partokratijom i hiperkorpucijom koje grizu ono malo preostalog zdravog tkiva ovog društva, sa zloupotrebom slobodnog tržišnog formiranja cena u jednom smeru - na gore,itd,itd. Imamo li rešenja za tekuće rasulo?
Amir Čamdžić
Dušane Sporazum iz Kumanova ( za mene je to izdajnička kapitulacija) je onemogućio da se proglasi okupacija teritorije. Znači, prvo poništenje Sporazuma iz Kumanova iz 1999 godine, pa onda proglašenje okupacije teriritorije. Pa čoveče tim kapitulacijskim sporazumom agresorske snage NATO pakta su dobile "legitimitet" uz promenu imena u KFOR. Da stvar bude gora srpska skupština je taj sporazum potvrdila i dala mu punu važnost a sam po sebi, svojoj suštini sporazum je kapitulacija.
Препоручујем 16
Dusan
Kosovo nije zvanicno okupirana teritorija jer je takvom nikada nije proglasio ni srpski Parlament ni vlast! Da jeste, procedura bi bila mnogo jasnija, bolna , ali i dostojanstvenija po nas . Zato prekinimo da trazimo probleme napolju. Prvo rascistimo sopstveno dvoriste od kukavicnih politicara na vlasti.
Препоручујем 18
Боривоје Банковић
"Директорка римског Института за међународне односе Натали Точи указала је да на пример Пољска, која је 2004. постала чланица ЕУ, има сада много већи БДП од Украјине и да је то пример једне од успешних прича великог проширења." Заборавила је само две ситнице. Прво, да је Украјина земља у ратном стању која данас има мањи БДП по глави становнике од Јамајке, док је 2010. је имала већи од Мађарске и Хрватске, и друго да је Пољска један од светских шампиона по одливу радно способног становништва.
Marko
EU se prosiruje kada ima potrebu za radnicima, a zapadni balkan je bio uvek u rukama zapadnih zemalja. Mi svakako zivimo od nasih ljudi koji zive i rade u EU i sire, sasvim je dovoljno za sada, i ne treba ovakvom narodu nista vise. Nasa vlast, ili vladari i politicke partije, su slika mentaliteta naroda

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља