понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Проблеми српске заједнице у Словенији

Суштински значај за решавање проблема који стоје пред српском заједницом и за унапређење њених права имала би промена статуса и признање српске националне мањине
Аутор: Др Драгомир Раденковићуторак, 22.10.2019. у 18:00
Љубљана (Фото Р. Крстинић)

Од степена у којем се поштују мањинска права Срба у региону зависи и очување њиховог националног, културног, језичког и верског идентитета. Самим тим, то питање представља значајан сегмент билатералних односа са земљама окружења и важну димензију спољне политике Србије.

У сагледавању права и положаја Срба у региону превасходна пажња наше јавности оправдано је усмерена на српску заједницу у Хрватској и Црној Гори, с обзиром на размере и учесталост проблема са којима се она у тим земљама суочава. Утисак је, међутим, да у одређеној мери ван видокруга остаје питање положаја Срба у Словенији који имају озбиљне тешкоће статусне и институционалне природе.

Према попису становништва из 2011. године број Срба у Словенији износио је 23.268 (према незваничним проценама знатно их је више – од 65.000 према Националном савету Срба Словеније до 150.000 према Савезу српске дијаспоре). Иако најбројнија мањинска национална заједница, становништво српског порекла није признато као национална мањина, већ има статус етничке заједнице на коју се не примењује Оквирна конвенција Савета Европе за заштиту мањина. Иначе, овакав статус имају и припадници других народа са простора некадашње СФРЈ. У Словенији су признате само италијанска и мађарска мањина као аутохтоне, уз  ромску, и њима се обезбеђује шири корпус права као што су употреба националних симбола, образовање на свом језику, право на представника у парламенту, непосредно представљање у органима локалне самоуправе итд.

С обзиром на наведени статус, Срби у Словенији нису у могућности да остварују колективна мањинска права. Српска етничка заједница као колективитет није представљена у парламенту, а учешће њених припадника није институционализовано ни на једном нивоу власти. Поред тога, српски језик није признат као традиционалан мањински језик, нема јавне школске наставе и медија на српском језику итд.

Између Србије и Словеније не постоји билатерални споразум о заштити националних мањина, а самим тим ни међувладина мешовита комисија за мањине, као основни билатерални механизам за решавање спорних мањинских питања.

Срби у Словенији траже да им се признају иста права која имају Словенци у Србији, односно да добију статус националне мањине, јер садашњи статус отвара пут ка њиховој асимилацији. То би обавезивало Словенију, као домицилну државу да, се у оквиру бриге за поштовање људских и националних права својих грађана, стара и о припадницима српске заједнице, да преузме обавезу за очување и унапређење српског језика и ћириличног писма, образовања, културе и националне припадности.

Посебно неповољан положај у Словенији има део српске заједнице са статусом „избрисаних”  грађана, с обзиром да је Словенија, након осамостаљивања од СФРЈ, из регистра грађана избрисала, према званичним подацима, 25.67 особу пореклом из других република бивше државе, а незванично и знатно више (процењује се да је око 70 одсто било српске националности). Након доношења Закона о држављанству 1991. године, сви они који нису благовремено поднели захтев за пријем у словеначко држављанство изгубили су статус стално настањених лица што је довело до губитка читавог низа других права као што су право на рад, запошљавање, пензију, имовину, социјално и здравствено осигурање, школовање и др.

После пресуде Европског суда за људска права из јуна 2012. године – да је Словенија кршила права ове групе грађана, у новембру 2013. донет је Закон о накнади штете – њиме је „избрисаним”  грађанима, који су у међувремену добили дозволу сталног боравка или су примљени у словеначко држављанство (око 12.000 према проценама МУП Словеније), признато право на паушалну накнаду у износу од 50 евра за сваки месец у статусу „избрисаних”. Према оцени Друштва „избрисаних”  грађана Словеније решење је незадовољавајуће како у погледу висине одштете тако и круга лица која је могу остварити.

Значајни кораци ка побољшању положаја српске заједнице учињени су оснивањем Националног савета Срба Словеније, 1. октобра 2016. и Савеза Срба у Словенији као кровне организације, 2. јуна 2019. године. Међутим, суштински значај за решавање проблема који стоје пред српском заједницом и за унапређење њених права имала би промена статуса и признање српске националне мањине. Надлежни органи и институције Републике Србије требало би знатно више и одлучније да се ангажују на решавању овог

питања које би морало да буде континуирано присутно на агенди билатералних сусрета и разговора.

Амбасадор у пензији, Српски спољнополитички круг

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
1f32f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Dobar tekst ambasadora u penziji. Sa problemima Srba u Sloveniji bi trebalo da se pozabave državni organi države Srbije. Kad mogu Mađari i Italijani, zašto ne bi mogli Srbi dobiti status nacionalne manjine u Sloveniji?
zokizoki
Znam dosta Srba u Sloveniji koji čak i između sebe govore na (često veoma lošem) slovenačkom jeziku. Ima i Srba koji su postali Slovenci, čak i takvih koji su promenili ime i prezime.
pin
Malobrojni Slovenci u Srbiji imaju status nacionalne manjine. Slovenija nije ni približno tako velikodušna, u sebe sigurna država, takve širine kao što je to Srbija uvek bila. Znaju to Slovenci koji su izgnani iz Slovenije za vreme II svetskog rata. Pošto su se preko Srbije domogli države, neće se nikada izlečiti od kompleksa. Zato su nemilosrdni samo prema Srbima. Pa, pomozi, onda, nekome! Čeka te nož u leđa. Srbija je država sa, valjda, najvećim brojem nacionalnih manjina u''regionu''.
slavko
Ako se neko boji asimiliacije zašto se onda seli u inostranstvo odnosno u Sloveniju? Kada si u stranoj državi ne očekuj da če biti kao da si kod kuče. Ne može i jare i pare.
Matko
Neću dalje...
Препоручујем 7
Goran Marković
Vaše slovenačke kompanije su te koje ovde organizuju sajmove zapošljavanja i traže radnike iz Srbije. Interes je obostrani. Ukoliko mislite da ćete nedostatak radne snage snage popuniti da Italijanima zovite njih...sumnjam da će doći. A kad već imate potrebu za Srbima obezbedite osnovna prava, ne budite kao Hrvatska, od koje niko ništa i ne očekuje, vi ste ipak evropska zemlja.
Matko
Bojanov komentar je drugi "smisleni" u nizu! Idemo na bolje, izgleda...
Препоручујем 4
Bojan
Kao prvo: Ne možete da jednačite ekonomske migrante sa autohtonim manjinama. Kao drugo: Kakva osnovna prava nisu to obezbeđena? Srbima u Sloveniji ne fali ama baš ništa. Kao treče: Niko nema potrebu baš za Srbima, nego za radnicima, koji i netreba da budu Srbi. Rade u Sloveniji i Česi i Slovaci, Romuni, Hrvati, Poljaci, Ukrajinci, Rusi i Italijani koje ste spomenuli. Pa čak i Austrijanci, Šveđani, Holanđani, Amerikanci i tako dalje. I niko od njih ne gnjavi sa nekom manjinom. Samo Srbi.
Препоручујем 23

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља