четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ МАРАТОНА

Памте се преваранти, жртве силеџија и јунаци

За протекле 123 године, откако постоје модерне олимпијске игре, историју маратона нису увек писали они који су први прошли кроз циљ. – Од водоноше из Марусија до Елијуда Кипчогеа
Аутор: Александар Милетићчетвртак, 17.10.2019. у 21:00
Елијуд Кипчоге у Бечу завршава маратон за мање од два часа (Фото EPA-EFE/Christian Bruna)

Двоје Кенијаца одушевило је свет у два узастопна дана ове седмице, истрчавши најбржа времена у историји маратона. Прво је Елијуд Кипчоге у Бечу постао први тркач који је стазу од 42,195 километара претрчао брже од два часа (1:59,40), а затим је Бригид Косгеи у Чикагу оборила 16 година стар рекорд Поле Редклиф, надмашивши је за 81 секунд (2:14,04). Иако Кипчогеово време није признато као светски рекорд (и даље важи његов резултат из прошле године, у Берлину, 2:01,39), очигледно је да је у стању да ову баријеру сруши кад код му се прохте. Мада неки западни медији упозоравају да треба бити опрезан кад су у питању достигнућа кенијских атлетичара, имајући у виду допинг афере које су се догађале последњих година.

Историја маратона говори да нису његови јунаци увек били они најбржи, али и да је ова најзахтевнија дисциплина – у којој се такмичар бори сам са собом – увек била на мети разних егзибициониста. Маратон тако памти многе истинске јунаке, али и преваранте, па и оне који су се на стази борили и са силеџијама, хрлећи ка ловоровом венцу и олимпијској слави. Углавном су се овакве ствари догађале на највећој смотри спорта.

АТИНА 1896. Јунак Првих олимпијских игара модерног доба, у Атини 1896, био је водоноша из Марусија Спиридон Луис. Победио је у маратонској трци (тада дугој око 40 км) на стази коју је, према легенди, претрчао Филипидес 490. године пре нове ере, од Маратона до Атине, да би донео вест о победи Грка над Персијанцима. За разлику од Филипидеса, који је издахнуо с речима „победили смо”, Луис је добио од краља Ђорђа прилику да одабере награду за свој подвиг. Затражио је водовод за своје село, што му је и испуњено.

СЕНТ ЛУИС 1904. Маратонац Фредерик Лорц није бирао средства да се прослави на играма у Сент Луису 1904. Када је одустао после 15. километра, сео је у један пратећи камион. Кад се камион покварио, наставио је да трчи, далеко испред осталих маратонаца... Први је утрчао на стадион на којем је дочекан овацијама и честиткама ћерке председника САД Алисе Рузвелт. Славље му је покварио камионџија који га је препознао и пријавио. Шампион је био Лорцов земљак Томас Хикс (3:28,53), мада се и данас помиње као „први допинговани победник”, упркос томе што у његово време није било забрањених стимулативних средстава. За време трке узимао је страхинин.

ЛОНДОН 1908. Први велики трагичар у историји маратона јесте Италијан Дорандо Пјетри, који је на Олимпијским играма у Лондону 1908. први ушао на стадион, али толико исцрпљен да је неколико пута падао, па чак и кренуо у супротном смеру. Док се циљу приближавао Џон Хејес (САД), главни организатор трке Џек Ендрју је с још једним човеком Пјетрија подигао и провео кроз циљ. Пјетри је дисквалификован (имао време 2:54,46), а за победника је проглашен Хејес (2:55,18). Наводно, друга особа која му је притекла у помоћ био је творац Шерлока Холмса – Артур Конан Дојл, који је с трке извештавао за „Дејли мејл”. Маратонска стаза је ишла од виндзорског дворца до стадиона „Вајт Сити” и први пут је била дуга 26 миља и 385 јарди (42,195 км), a од 1924. ова дужина је постала правило.

АМСТЕРДАМ 1928. Један Африканац је први пут победио у маратону. Био је то Алжирац Мохамед ел Оафи (2:32,57), који је трчао за Француску.

ХЕЛСИНКИ 1952. Јунак Олимпијских игара у Хелсинкију био је Чехословак Емил Затопек, који је победио у три најдуже дисциплине – 5.000 м, 10.000 м и маратону – што нико није поновио до данас. Због чудног стила трчања, хуктања и клаћења главом, добио је надимак „чешка локомотива”.

ЛОНДОН 1953. На Поли маратону, насталом као реакција на подвиг Доранда Пјетрија 1908, британски тркач Џејмс Питерс је постао први који је претрчао маратон брже од два часа и 20 минута – 2:18,40.

РИМ 1960. На Олимпијским играма у Риму 1960. свет је упознао Етиопљанина Абебеа Бикилу, који је трчао босоног. Постао је први Африканац с олимпијским златом, претрчавши стазу у рекордном времену (2:15:16,2). У тој трци добро су се показали и југословенски маратонци Фрањо Шкрињар (2:21:40,2, 10. место) и Фрањо Михалић (2:21:52,6, 12. место). Четири године касније, у Токију, Бикила је трчао у патикама, ровит од операције слепог црева коју је имао четири недеље пре токијског маратона. Ушао је историју као први који је одбранио олимпијску титулу у најдужој трци (то је урадио и Валдемар Церпински, 1976. и 1980).

ФУКУОКА 1967. Аустралијанац Дерик Клејтон се на маратону у Фукуоки први „спустио” испод два часа и 10 минута – 2:09,36.

БЕРЛИН 2003. Кенијски атлетичар Пол Тергат, који је у два наврата био промотор Београдског маратона, срушио је у Берлину границу од два часа и пет минута - 2:04,55. Прошао је кроз циљ с потпуно нагризеним стопалом од трења, изјавивши да је имао утисак као да је трчао без ђона.

АТИНА 2004. Бразилски тркач Вандерлеј де Лима је освојио бронзу на играма у Атини, али је за многе био шампион. Водио је на уласку у 36. километар, а онда га је Нил Хоран – контроверзни ирски свештеник (касније избачен из службе) – напао и изгурао са стазе. Захваљујући једном гледаоцу, Де Лима је успео да се истргне из Хорановог „загрљаја”, али је поред двадесетак секунди изгубио и снагу и ритам трчања, па је кроз циљ прошао тек трећи.

БЕРЛИН 2008. Етиопљанин Хајле Гебресаласије је отказао учешће на Олимпијским играма у Пекингу (август 2008) због високе влажности ваздуха и проблема с астмом, међутим, већ крајем наредног месеца у Берлину је поправио свој и светски рекорд за 27 секунди. Први је најдужу стазу прешао брже од два часа и четири минута (2:03,59).

БЕРЛИН 2014. На Берлинском маратону Кенијас Денис Кипруто је поставио нови светски рекорд, спустивши границу испод два часа и три минута (2:02,57).

БЕРЛИН 2018. И садашњи светски рекорд постављен је у Берлину. Кенијац Елијуд Кипчоге је 16. септембра 2018. прешао маратонску стазу за 2:01,39.

Од Томашевића до Михалића

На Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године, када је Србија постала члан МОК-а, Драгутин Томашевић (1890–1915) је у конкуренцији 62 маратонца заузео 37. место. Као члан витешког друштва „Душан Силни”, успешно се бавио и гимнастиком. У Првом светском рату рањен је на брду Бубањ код Пожаревца, а недуго затим преминуо у селу Рашанац.

Једну од три сребрне медаље за нашу земљу на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. освојио је маратонац Фрањо Михалић (2:26,32). Од њега је био бољи само Француз Ален Мимун (2:25,00).


Коментари0
b4dc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља