четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:37
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Синдром празног гнезда

Постоје родитељи који нису спремни да прихвате одвајање детета и његово издвајање из породице, па прибегавају несвесним или свесним саботажама: ниједан зет или снаха им не одговарају, управљају животом одраслог потомка, непрестано траже пажњу...
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 21.10.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Свака породица је заједница која пролази кроз одређене развојне циклусе који су засновани на развојним фазама њених најмлађих чланова. Постоји значајна разлика у динамици породице у којој је мало дете, предшколско дете, тинејџер, студент или одрасли син или кћерка. Смисао васпитања јесте да родитељи припреме дете на самостални живот, да оно буде довољно социјализовано и спремно да прихвати одговорност за самостално функционисање у људском друштву. Када дете одрасте, тада родитељи треба да помогну детету да се одвоји и да крене самосталним путем.

Добар родитељ није само онај који детету нуди љубав и заштиту, већ онај који је свестан тог удаљеног циља и који док дете пролази кроз различите фазе одрастања, ради на оснаживању дететове самосталности, али и који, када дође време за то, „дозволи” детету да се одвоји. Пракса показује да постоји значајан број породица, тачније родитеља који нису спремни да прихвате одвајање детета и његово издвајање из породице, углавном због тога што не разликују одвајање од напуштања. Због тога у оваквим породицама постоје несвесни комуникацијски механизми којима родитељи „забрањују” детету да се одвоји, тако да су породице „заглављене” у фази која претходи сепарацији, а чија „деца” су старија од тридесет година, или које трауматично реагују на одвајање одраслог сина или кћерке.

Смисао живота

У нашој култури деца су висока, често највиша животна вредност због чега многи родитељи себе потпуно поистовећују с друштвеном улогом родитеља и у родитељству налазе смисао живота. То их с једне стране чини посвећеним и добрим родитељима, али их с друге стране чини рањивим на одрастање и одвајање одраслог детета. Разлог је једноставан, с одласком детета из породице, одлази и њихов смисао живота.

Постоје две породичне констелације у којима су родитељи угрожени одвајањем детета. Прва се односи на „родитељски брак”, то јест на таква брак у којем су се она и он одавно емотивно удаљили као жена и муж, али смисао опстанка породице налазе у заједничкој љубави и бризи за децу. Овакав пар се одласком детета суочава с празнином у међусобном односу, у нужности да свој партнерски однос поново дефинишу. Друга констелација је када је један од родитеља, често мајка, разочарана својим супругом, али је разлог за остајање у браку који је по њеном мишљењу лош, нашла у томе да деци током одрастања омогући и маму и тату. Она је своју љубав према супругу преусмерила на дете или децу, „жртвујући” се за добробит детета. Одласком одраслог сина или кћерке, она се поново суочава с нерешеним брачним проблемом који је годинама „гуран под тепих”.

У оваквим случајевима могућност да се одрасло дете убрзо одвоји и започне самостални живот испуњава родитеља задовољством, али и страхом за себе и за свој даљи живот. Овај страх може бити разлог за свесне или несвесне саботаже одвајања одраслог детета. Оне могу бити изражене на разноразне начине: да мисле да ниједан партнер не заслужује да буде зет или снаха тако да према свима показују непријатељски однос; да покушавају да задрже однос родитељ-дете и да управљају животом свог одраслог детета; да се мешају у његов или њен брак; да инсистирају на веома чврстим везама с примарном породицом, свакодневно посећујући сина или кћер, или њихову нову породицу; да непрестано траже пажњу због својих „болести” или лоших осећања и слично.

Редефинисање брачног односа

Када родитељи од своје одрасле кћерке или сина траже да му буде важнија улога кћерке или сина, од улоге мужа или жене, то се неповољно одражава на секундарну породицу или везу. Један од три најчешћа разлога за разводе у Србији је управо „мешање његове/њене породице”. Други морају да превладају осећање кривице и незахвалности које им намећу родитељи и да уђу у конфликте с родитељима да би им ови коначно невољно признали да су одрасли.

Одвајање одраслог сина или кћерке и празнина која тиме настаје у „родитељском гнезду” јесте разлог да се родитељи окрену самима себи, да се појединачно запитају о концепту свог даљег живота, да се посвете себи, да с партнером поразговарају и редефинишу свој брачни уговор. То је исправно и много теже него да, како то обично бива, нестрпљиво чекају да из улоге брижног родитеља ускоче у улоге брижних баке и деке.


Коментари9
63e5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
Jedinac sin ostao nezenja do 75-te. Za to su bili krivi roditelji koliko i on koji nije imao snage da se osamostali. Kako se ozenio? Otac je imao 100 a majka 98 g.. Majka umre. "Sine, nas dvojica ne znamo ni kafu ispeci, pa je sudjeno da se zenis", kaze otac. Sin poslusa oca i isprosi staru ljubav od 75 godina.Odlucise se za tradicionalnu svadbu. Kada je sin nevestu prebacao preko kucnog praga iz kuce se oglasio stari:"E moj sine, da smo imali srece danas je trebalo da zenu iznosis a ne unosis"!
Iva Ivic
A sta biva kad se roditelji nesposobni i lenji okace svojoj deci na vrat da ih tegle i izdrzavaju a mogu da rade, nisiu ni matori ni bolesni? Sta se dogadja u glavi te "dece" koja pristaju na tu vrstu manipulacije i osecaju grizu savesti koja im je nametnuta od strane roditelja kao da su "deca" kriva sto oni nemaju materijalnu sigurnost. Takva "deca" sigurno uniste sopstveni brak i porodicu jer misle da "moraju" da zive u duznickom ropstvu prema "jadnim i nesnadjenim roditeljima"!
Tatjana
Zato što nisu shvatili kako da se izbore sa narcisoidnim roditeljima. Nažalost, teško će se boriti sa takvim modelom ponašanja....
Препоручујем 16
Ja pa ja
Moj tata se osamostalio sa 16, ja sa 18. Boze zdravlja i moj sin kad napuni 18 dobice i podrsku i savet da ide, bilo gde i da iskusi zivot. To je iskustvo koje nema cenu.
"izandjalo-klecajuci brak"
Od Milivojevica je - odlicno je ! Zaista, sjajna psiholoska analiza odlaska djece iz roditeljskog gnijezda i od roditelja vec podobro "izandjalog, istrosenog, bledjunjavog, klecajuceg" braka.
Pjer
Sjajan tekst. Znam dosta brakova koji su loši, ili su pak propali zbog roditelja. Jedino nedostaje i ona varijanta, da ima dece koja se roditeljima okače o vrat i večito traže materijalnu pomoć To se nekada ne može ni izbeći, jer je ekonomska situacija u zemlji, već duže vreme, očajna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља