уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:43

Непогоде коштале Србију шест милијарди долара од 2000. године

четвртак, 17.10.2019. у 16:09
(Фото Танјуг)

Уколико раст глобалне температуре у овом веку не буде задржан до 1,5 степени Целзијуса са озбиљним последицама суочиће се скоро све земље света, а међу њима и Србија, коју су само од 2000. временске непогоде коштале око шест милијарди долара, речено је данас на Београдском безбедносном форуму.

„Ако узмемо у обзир несрећне поплаве и све штете и губитке од 2000. године, и услед суша и поплава, онда то износи око шест миијарди долара само за Србију. За тај новац могли смо да изградимо, на пример, сва постројења за пречишћавање отпадних вода и водоснавдевање у складу са стандардима ЕУ”, рекао је менаџер УНДП-а за климатске промене Мирослав Тадић на панелу о утицају социо-економских аспекта климатских промена на Србију.

Подсетио је да је крајем 2015. године Париским споразумом, на који се обавезало 195 земаља света, међу којима и Србија, предвиђено да се пораст глобалне температуре задржи испод два степена Целзијуса у односу на преиндустријски период, уз улагање напора да се тај пораст ограничи на 1,5 степени.

Тадић је говорећи о томе због чега је важно тих пола степена рекао да је већ сада просечан раст температуре око један степен и да прогнозе кажу да ће до 2030. тај пораст износити 1,5 степени.

Како је рекао, прогнозе каже да ће само у Европи ако пораст температуре буде до 1,5 степени падавине бити повећане за 10, а 45 одсто ако тај раст буде два степена.

Када је реч о плављењу великих река уз раст темепратуре за 1,5 одсто могућност поплава ће бити повећана за два одсто, а уз раст од два степена за шест одсто.

Уз раст темепратуре од 1,5 степени два месеца годишње ће бити суше, а уз раст од два степена до шест месеци.

„Такође,са растом температуре до 1,5 степени око 350 милиона људи ће бити изложено недостатку воде, а уз пораст од два степена тај број се пење на више од 400 милиона људи. Екстремним топлотним таласима би уз 1,5 степен било изложено 14 одсто популације, а уз два степена и више од 37 одсто људи”, рекао је Тадић, јавља Танјуг.

Сматра да нећемо успети да останемо на 1,5 одсто ако немамо јаку политичку вољу, нове технологије и веће инвестиције у глобалне климатске промене.

Каже да је циљ да земље у свету сакупе 100 милијарди долара до 2020. како би се постигао споразум из Париза, као и да је до сада сакупљено свега 10,3 милијарде долара.

Упозорио је на суморне прогрнозе: да ће до краја века бити потпуно испражњене познате резерве фосилних горива, да ће до 2025. пола човечанства бити у зонама са мањком воде...

Тадић је додао да је само у 2018. години 17 милиона људи расељено услед последица климаских промена и да је само ове године због циклона у Мозамбику уништено 73.000 домова.

Климатолог Владимир Ђурдевић је рекао да је према његовим проценама губитак Србије због временских непогода само од 2000. до 2015. године износио 5,5 милијарди евра и да су штету направиле углавном поплаве, суше, високе температуре, пожари...

Он каже да су суше у Србији постале све чешће због раста температуре, као и да оне праве много већу штету економски гледано него поплаве.

Додао је да ће у наредних 30 година бити интензивнијих киша него што су биле у Србији 2014. године..

На панелу је представљено истраживање УНДП о ставовима грађан Србије о климатским променама, које показује да велика већина грађана зна да се клима мења на лошије и да постоји веза између глобалног загревања и климских промена.

Такође, 67 одсто грађана зна да човек својим деловањем изазива климатске промене.

Стручњак за климатске промене Данијела Божанић је рекла да је истраживање показало, на пример, да се грађани о климастским променама најчешће информишу преко телевизије – 80 одсто, интернета – 8 одсто, новина – 2 одсто , радија – 1 одсто.


Коментари3
dae0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Ahahahaha...... Pa sva industrija u Srbiji ne vredi toliko. Izgleda da treba pokriće za novozaduženih 10 milijardi Evra od 2012. godine. Odnela voda, sram je bilo.
nikola andric
Obligacioni zakon dopuniti clanom koji omogucava naknadu stete prouzrokovane od nepogode. Pre toga treba ''nepogode'' proglasiti pravnim subjektom.
Sokolica
Srbiju kostale nepogode a fondovi EU platili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља