четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Све већи број трговина прима платне картице

Народна банка Србије саопштила да је број ПОС терминала за годину дана повећан за 10.000 (12,4 одсто)
четвртак, 17.10.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Број ПОС терминала у трговинама повећан је за 12,4 одсто у последњих годину дана, саопштили су из Народне банке Србије. То значи да је све више трговаца који омогућавају купцима да рачуне плате и картицама. У НБС кажу да је разлог то што су законом ограничене међубанкарске накнаде које представљају битну компоненту укупног трошка трговца за прихватање платних трансакција или трговачких накнада. Они тврде да је то омогућило трговцима да постављањем нових ПОС терминала под повољнијим условима привуку нове потрошаче и боље се позиционирају на тржишту. Од 2007. до 2017. године раст броја терминала кретао се у просеку око 2,5 одсто годишње.

„На крају другог тромесечја 2018. године (дакле, пре ступања закона на снагу), у нашој земљи било је 79.486 ПОС терминала, а на крају другог тромесечја 2019. 89.367, што представља раст од 12,4 одсто”, наводе у саопштењу.

Како кажу у НБС, после ступања на снагу Закона о међубанкарским накнадама, у децембру 2018. године, број трансакција на продајним местима у првој половини ове године повећан је за 21,5 одсто у односу на исти период прошле године, а промет за 22,1 проценат.

Народна банка Србије, да подсетимо, иницирала је доношење овог закона са циљем да се уреди тржиште платних картица, ограничи системски ризик у картичном пословању и повећа транспарентност и конкурентност на тржишту. Превисоке банкарске провизије биле су разлог због којег су мали трговци избегавали да примају картице, јер су им оне одузимале добар део зараде. Према подацима трговаца провизије су износиле од 1,8 до 2,5 одсто по трансакцији, и то у случају кад купац провуче картицу за износ већи од 1.000 динара. До тог износа свако коришћење картице коштало је трговца 15 динара. Према истраживању „Политике”, поједини трговци тврде да се у њиховим обавезама ништа значајније није променило.

– Било је сугестија да променимо банку уколико хоћемо повољније услове. Можда се промене тичу цена ових услуга међу банкама, али мали трговци нису видели корист. И даље су нам трошкови исти. Ако купац, рецимо, купи цигарете од 300 динара и плати картицом, банка чији терминал користим добија 15 динара (јер је трансакција мања од 1.000 динара). Моја зарада је три-четири динара, па је јасно да ми је и даље неисплативо да омогућим плаћање картицом – каже за „Политику” трговац, који је желео да остане анониман.

Ни купци не примећују велике разлике, на киосцима и даље не могу да плате рачун картицом. Према ранијим подацима, на тржишту је било више од 130 артикала на које је износ провизије за платни промет био већи него зарада, односно рабат који произвођач даје продавцу, због чега је трговцима било неисплативо да примају картице.

Иначе, међубанкарске накнаде (накнаде које банка чији је ПОС терминал плаћа банци издаваоцу картице) зависе од врсте картице, типа и величине трговца и слично, док накнаде које плаћа трговац зависе од договора трговца и банке. Према Закону из прошле године, међубанкарске накнаде су са један одсто доведене на европски ниво, и то за дебитне 0,2 и кредитне картице 0,3 процента.


Коментари4
37b3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

NekoIzMase
Ja želim da mogu kilogram voća u piljari da platim karticom Lično više volim da platim karticom nego da koristim keš. I nemam ni jednu kreditnu karticu, isključivo platnu i to mi je sasvim dovoljno
Бранислав Станојловић
А провизија? Зар постоји у Србији то дивљаштво? Хвала Богу, овде у изгнанству у Уједињеном Краљевству пола века, тако нешто нисам видео. Паре се ваде џабе из било које рупе у зиду, а у радњама се плаћа рачун и то је то. Знам да нема чисто српских банака, али ...
Препоручујем 1
А провизија?
Видите шта је објашњење- провизија. Ви хоћете килограм неког воћа или поврћа да платите трговцу 100 динара, а ако га платите картицом банка му узме 15 динара или 15 посто. Зашто би вама продао по 85 динара, а другом купцу који плаћа готовином по 100 динара? Решење је да се утврди колики је реалан трошак банке по трансакцији (верујем, скоро нула динара, јер све раде рачунарски програми) и да они и на мале трансакције уведу процентуалну провизију од 0,3 посто.
Препоручујем 8
panicelvis
Zasto se struja voda i usluge javnih ustanova ne placaju karticama?Kada ce oni uvesti karticno placanje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља