уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Поуке овогодишњих Нобелових награда

петак, 18.10.2019. у 17:20
Петер Хандке (Фото ЕПА/Georg Hochmuth)

Додела Нобелове награде обележава крај сваке године и очекује се са великим интересовањем у целом свету. Као и увек, буде различитих коментара, али импонују принципијелност и поштовање процедуре од стране оних који доносе одлуке. Ипак, последњих година се има утисак да је било утицаја изван сфере разматрања заслуга, те су неке награде неправедно додељене превремено, или су одложене. Ове године је исправљена неправда према писцу са немачког језичког подручја Петеру Хандкеу.

Будући да је господин Хандке осведочени пријатељ Срба, нас је овај догађај изузетно обрадовао и, наравно, покренуо негативне реакције које још изазива пропаганда против свега што је српско. То све скреће пажњу са пишчевог доприноса светској књижевности, филозофској мисли и посебно неговању језика. Свет је прихватио енглески језик као главни језик комуникације, без којег нема коришћења плодова технолошке револуције, али богатство је у разноврсности култура свих народа. А језик народа у својој аутентичности показује домете те културе. На нама је да одбранимо наш српски језик и ћирилицу, да бисмо показали колико је наше трајање, не само као историјског, већ и народа са лучоношама писмености.

Не говори се много о награди за хемију, а додељена је за фундаментална истраживања на развоју литијум-јонских батерија. Србија располаже једним од најбогатијих светских налазишта литијумског минерала – јадарита. Наш физикохемичар др Дејан Илић, поред других признатих система, дао је значајан допринос развоју и ових батерија и продужио њихово време трајања. Проглашен је три пута за најуспепшнијег менаџера и иноватора године у Немачкој. Србија је пропустила могућност да постане светска сила у овој области и дала другима на коришћење налазишта јадарита под условима примитивног капитализма.

И на крају, треба да се осврнемо на награду за медицину. Лауреати су одредили механизам како се активирају ћелије организма када се креће ка великим висинама, где је ваздух разређенији у односу на морски ниво и уопште је прецизирана улога кисеоника за опстанак живе ћелије. Ови налази су драгоцени за спречавање изумирања ћелија у случајевима можданог удара или инфаркта срца. Србија располаже прелепим шумовитим планинама са великим потенцијалом за рекреацију на чистом ваздуху, те би требало обновити планинарска удружења и запуштене домове. Склонимо омладину од претераног седења пред рачунарима и упутимо их да уживају у лепотама наше Србије и активирају имунитет.

Др Зорка Вукмировић,
пензионерка, Тара


Коментари12
22b9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заврам
Поштована имењако, свака Вам је на месту! Повратак природи је једини и најефикаснији лек за оболелу цивилизацију. А ми у Србији имамо лепота на претек, само не умемо довољно да их ценимо. Све туђе нам је лепше. Користим рачунар, али, никада себи не бих дозволила да постанем собна биљка - "у име савремености и напретка".
Марко из Требиња
Пензоинерке са Таре најдаље виде.
Saša S.
Nobelova nagrada za književnost se dodeljuje od 1901. godine. Лев Николаевич Толсто́й je umro 1910. i nije je dobio. To je apsurdno. Kada bi napravili deset različitih žirija da dodele tu nagradu bez međusobnog komuniciranja - imali bi deset različitih lauerata! Mislim da bi tu nagradu trebalo ukinuti, dovoljne bi bile Nobelove za egzaktne nauke. Nobelovu nagradu za ekonomiju smatram čistom sprdnjom!
Dragan Pik-lon
@Marin,ne treba nikada ukinuti Nobelovu nagradu za knjizevnost.Jer bi svet pored nagrada samo za egzaktne nauke postao autistican.Zavladali bi kompjuteri i roboti.Nema suzivota bez lepe,pisane reci,koja ostaje vecno da zivi i koja ima direktni upliv na buducnost Naroda.Narod bez umetnosti,epova i filozofije nije Narod vec prvobitna zajednica.Sto se tice nagrade za mir,ona je vestacka i ne dodeljuje se u Svetskoj vec u Norveskoj.Trebalo bi joj oduzeti ime Nobela....!
Pikle Draganic
Nagrade su arbitrarne kada dodje do knjizevnosti. Zato jedan Tolstoj je nije dobio, ali Salmon Ruzdi jeste. I onda ljudi citaju Ruzdija kao lektiru, jer je to Nobelovac, ili se proda vise Ruzdijevih knjiga nego dela klasika. I tako neoliberalizam istiskuje tradicionalno u svetu koji se nikada nije ni potrudio da razume nesto drugo od svojih trenutnih potreba i interesa. Nagrade se najcesce daju politicki angazovanim piscima i njihovim delima. Da li takve izdrze test vremena, tesko je reci. Pozz
Препоручујем 22
Marin
...zato sam mišljenja da bi se Nobelova nagrada trebala ograničiti samo na uspjehe u egzaktnim znanostima. Inače, dr. Vukmirović, vrlo poučan članak. Hvala vam.
Иван Грозни
Слажем се. Черчил је на пример добио Нобела за књижевност. Да ли се његова дела читају као што се чита Толстој који није добио награду? Да ли је његово дело предмет проучавања бројних критичара? Да ли је његово дело инспирација за филмове или серије? Колико је магистарских и докторских радова објављено на основу проучавања његовог дела?
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља