уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
ОСАМ ВЕКОВА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ

Светитељи најдивнији изданци православног народа

Поштовани од верника, потврђени чудесима, пројављивани од Бога, добијали су своје место у црквеном календару, празничне дане, тропаре, кондаке, стихире, службе, иконе у домовима и фреске у храмовима
Аутор: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомићсубота, 19.10.2019. у 10:27
Мати Ангелина (лево), Плашт кнеза Лазара (Фото Музеј СПЦ/ Александар Радосављевић)

Српску цркву и српску државу су створили Свеци, а не политичари – записао је својевремено Свети Владика Николај. Приметио је да изражена српска и словенска емотивност, подгревана вековним страдањем, није била подесна за реалну политику. Све политичке творевине Српског народа су краткорочне, а Српски Светитељи су стварали трајна дела – закључио је један од највећих после Светога Саве.

Светитељи су најдивнији изданци сваког православног, па и Српског народа. Оно што истински и непобитно знамо о себи и свом постојању, знамо од када смо постали крштени народ, примивши Свето Крштење од Светих Кирила и Методија и њихових ученика. И тако, полако, тихо и неодступно, кроз историјски ход од осам векова, један по један, пројављивани су Светитељи Цркве Христове из Српскога рода. Претходно поштовани од верника, вишекратно потврђени чудесима, пројављивани од Бога, добијали су своје место у црквеном календару, празничне дане, тропаре, кондаке, стихире, службе, иконе у домовима и фреске у храмовима. Још у средњем веку лоза Јесејева је свој српски израз добила у фресци светородне лозе Немањића од којих је најлепша она у Високим Дечанима у Метохији из 1346/7. године.

Свети владари, мученици и чудотворци

Почели смо са Светом Петком, наставили са Светим Јованом Владимиром – зетским краљем мучеником пре једног миленијума, утврдили се кроз осам векова са оцем, мајком и два сина – Преподобним Симеоном и Анастасијом, Светим Савом и Преподобним Симоном монахом. После њих, у Српски диптих Светих су уписивани свети владари, архиепископи, патријарси, митрополити, епископи, свештеници, монаси и верници. Једна врста духовног подвига је, крајем 14. века на Косову, свој нови печат добила са Светим Кнезом Лазарем и Косовским Мученицима који су своју крв пролили за веру и Отечество. Од Цара Лазара до данас се крвљу пише историја Српске Цркве и народа. Имамо и свете деспоте – Лазаревиће и Бранковиће – и свете мајке – кнегиње, деспотице и монахиње. Од Косова преко Јасеновца и Јадовна до Кошара и Паштрика имамо највише мученика, али и таквих Чудотвораца у најтежим временима, попут Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, Преподобних Марка и Петра Коришког и Светог Јоаникија Девичког. Данас се, кроз житија Срба Светитеља, сагледава и линија наше народне, државне и црквене историје.

Србљак, необична књига Векови и наши светитељи су нас удостојили једном од најнеобичнијих књига и једном од најнеобичнијих песама на свету. Прво је, крајем 15. века у Пећкој Патријаршији, састављен најстарији Србљак – књига са службама Српским Светитељима и Светитељкама. Књига је од тада непрестано добијала и добија нове странице. Преписиван је и коришћен безброј пута за време отоманске окупације, али и штампан за време комунистичке владавине, трудом тадашњег Епископа рашко-призренског и потоњег Патријарха Српског Павла.

Три века после настанка Србљака, Карловачки Митрополит Јован (Ђорђевић) написао је најнеобичнију црквену песму – чувену и прелепу Стихиру Српским просветитељима, светитељима, учитељима, преподобнима, краљевима и царевима у којој је молитвено набројао дотадашње Србе Светитеље. Почео је са Светим Симеоном, а завршио са преподобним оцима и чудотворцима Наумом, Давидом, Гаврилом Лесновским, Иларионом Осоговским, Јефтимијем и Нестором. Сасвим разумљиво, у тој дивној црквеној песми нису сви српски Светитељи поименично поменути, али се стихира односи на све Свете из нашег рода. Наравно, и пре тога је сваки светитељ имао свој тропар и кондак као богослужбене химне исписане и појане у њихов спомен, али је Митрополит Јован први саставио заједничку стихиру свим Србима Светитељима.

Канонизација Светог Јустина Ћелијског (Фото СПЦ)

Несвети, а свети у 20. веку

Живели смо, све донедавно, у времену у коме су многи мислили да је на причу са светитељима стављена тачка, да су они остали иза нас у историји и предању и да их више неће ни бити. Нису били ретки ни они који су мислили да нова времена нису кадра да принесу такве златне духовне плодове. Међутим, потоња, а посебно историја Српске Цркве у 20. веку је све то демантовала. Угледни црквени историчар и прота др Душан Кашић је у својој књизи „Поглед у прошлост Српске Цркве” 1984. године пописао имена 49 Срба Светитеља. Ипак, управо у том веку, Српски народ је, као никада пре тога, на Небески Жртвеник принео велики број знаних и на земљи прослављених Светих Божјих људи. И многе и премноге, знане и незнане, „несвете, а Свете”. Највише је међу њима Новомученика и Свештеномученика, па је песник с правом написао да „још ниједно Српче није мрело, а да није носило распело”. Установљен је и црквени празник свих Срба Светитеља.

Срби Светитељи, пре свега, имају своје место у богослужбеном животу у Цркви, али су своје достојно место добили у „Прологу” Владике Николаја и у „Житијима Светих” оца Јустина (Поповића). И није чудо што су два нова Српска Светитеља састављачи најважнијих књига о светима. Ипак, ни те странице нису затворене ни у нашем, а ни у другим православним народима.

Стубови рода српског

Свети Архијерејски Сабор је, током претходних деценија, ликовима Светих прибројао Свештеномученике Митрополите дабро-босанског Петра, загребачког Доситеја и црногорско-приморског Јоаникија, Епископе бањалучког Платона, горњокарловачког Саву, жичког Николаја и америчко-канадског Мардарија, двојицу свештеномученика и 40 ђака новомученика момишићких, архимандрите Јустина Ћелијског, Симеона Дајбабског, Севастијана Џексонског и Стефана Троношког, монахе Григорија Пећког и Василија пекара, као и Новомученице Јаглику Аџић из Пиве и Босиљку Рајичић из Гњилана. И, пре тога, Светог Новомученика Старца Вукашина, а крајем 20. века је одређено да се литургијски прослављају Свети јасеновачки и остали новомученици који су побијени од хрватских усташа.

Наши Светитељи су својим животом служили Богу и свом народу, а онда је та служба продужена. Њихову улогу и значај за Српски народ је предивно изразио црквени песник који их је видео као „стубове и предстојатеље рода Српскога”. Зато им и ми данас, заједно са песником, молитвено кличемо да „просећи мир од Бога роду нашему”, наше Отачаство управе пристаништу спасења, знајући да странице Србљака нису затворене за православне хришћане у наредним вековима Српске Цркве.


Коментари0
ff6cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља