четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Скендербег међаши Црном Гором

Управо откривени споменик албанском националном хероју у месту Затријебач само је наставак тренда који је већ неко време заступљен
Аутор: Новица Ђурићпетак, 18.10.2019. у 22:30
Председник Скупштине општине Тузи открива бисту (Фото Портал Малесија)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Док појединци годинама подносе кривичне пријаве против Митрополије црногорско-приморске због црквених застава са четири слова „С” у Гусињу, Плаву, Рожајама, Улцињу, Тузима и приграничном месту Затријебач, где су пре неки дан Албанци подигли споменик свом националном хероју Ђурђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, вијоре се заставе државе Албаније. Црногорска власт о томе ћути и поред чињенице да је донела Закон о истицању државних симбола страних земаља којим је прецизирано да ће бити кажњен свако ко истакне заставу друге државе без присуства црногорске заставе, новчаном казном и до 20.000 евра.

Одлуку да споменик Ђурђу Кастриоту Скендербегу, кога Албанци сматрају националним херојем, буде постављен у Затријепчу, крај школе која носи његово име, донели су у почетком августа посланици једнонационалне Скупштине општине Тузи, којој председава Ник Ђељошај из Албанске алтернативе. Новац за овај пројекат обезбедила је Фондација „Тријеши” из Њујорка.

Охрабрени одлуком сународника из Тузи, и СО Улцињ је донела одлуку да се статуа Скендербега постави на кружном току у центру града. Малобројни Срби у овом граду кажу да нису ни посебно срећни ни несрећни, јер је „Ђурађ је био јунак који се више од двадесет година одупирао Османлијама, био је рођак и савезник Црнојевића, био је Србин”.

Споменик Скендербегу на дан откривања у Затријепчу, у Тузима, на платоу испред школе окупио је Албанце не само из Тузи који су плато прекрили заставама републике Албаније и заставама САД. Цео догађај је прећутан у црногорским медијима, тек наредног дана у вечерњим сатима стидљиво је емитована вест на националној телевизији где се није могао наћи кадар који сведочи о правој заступљености застава државе Црне Горе. За разлику од њих, информација је објављена на порталу „Малесија” и нешто касније на порталу „Борба”. Остали медији нису знали за овај догађај, као што ни надлежни државни органи нису видели да су заставе других држава „протерале” заставу државе којој јавно кличу: „Да је вечна Црна Гора.” Истина, једна црногорска застава се вијорила, али не на свечаности код споменика, већ на школском јарболу, где према закону, мора и бити стално истакнута.

Председник општине Тузи Ник Ђељошај захвалио је гостима, а посебно дијаспори, „без чије подршке овај пројекат не би био реализован”, а захвалност је упутио и председнику Скупштине општине Тузи Фадиљу Кајошају, потпредседницима Ивану Иванају и Харису Рамовићу и другима који су били укључени у реализацију овог пројекта.

Споменик Скендербегу је изливен од бронзе, у форми бисте, чија ће укупна висина са постаментом бити 260 центиметара. Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић верује да „непрестана албанизација Црне Горе” додатно оснажена „код овдашњих Албанаца победом Аљбина Куртија (на Косову), који је албански интегралиста и који је након победе на изборима прво довео у питање границе и територију Црне Горе”. „Једини спас да се не остваре њихови циљеви јесте православно помирење и повратак тробојке у све крајеве Црне Горе, па и у Тузи”, поручује Ковачевић.

Он додаје да је „отварање споменика Скендербегу у Затријепчу, у Тузима, прошло је са уобичајеном великоалбанском кореографијом уз поновни изостанак званичних симбола државе Црне Горе”.

„Очигледно је да се тренутни симболи државе Црне Горе сматрају необавезнима. Да би држава Црна Гора могла да се уозбиљи и да не би била понижавана на овакав начин, неопходно је да врати своје изворне симболе, иза којих би стала првенствено православна већина у Црној Гори, а то су – тробојка, сребрни грб Петровића и, наравно, српски језик као службени”, рекао нам је Ковачевић.

Он оцењује да „у време када су то били симболи Црне Горе, није било експанзије великоалбанског национализма на овом простору”.


Коментари8
1b0ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јездимир Дангић
Поздрављам постављање споменика овом великом јунаку који је и по оцу и мајци био српског поријекла од лозе велможа које је поставио Цар Душан. Његов отац Јован Кастриот је сахрањен као српски монах у Хиландару.
Orlović
U čemu je problem? Zar Skenedrbeg ne vuče srpsko poreklo, zar orao nije i na srpskoj i crnogorskoj zastavi?
Ivo
Nisu u redu komentari tipa:''bas vam zelim sto dobijate'',prema nasoj pravoslavnoj braci,pa osecali se oni Srbi ili Crnogorci.Iritirani svime sto vlast u CG cini na stetu Srba,pojedinci u reagovanjima ne razdvajaju korumpirani rezim od obicnog naroda koji ne snosi krivicu za ponasanje njihove odnarodjene vlasti,protiv koje se dobar deo politicki dugo bori.Veoma je mudra ideja g.M.Kovacevica o pravoslavnom pomirenju u odbrani od Siptarskog osvajanja sto su Srbi na KiM i Makedonci kasno shvatili.
Момо
С обзиром да српски народ у Црној Гори преко 600 година пева старијим јунацима од Скендербега, и то гласније него у другим деловима Српства, мислим да демократска власт ЦГ неће имати ништа против да се у више места подигну споменици Краљевићу Марку, Милошу Обилићу, Цару Лазару, Светом Сави итд. Вреди покушати. Поред њих би требало да буде застава Књаза Николе, ако већ не може данашња српска.
Srdjan Jeremic
Skender Beg, ekstra pitanje, bio pravoslavac u tadasnje vreme Grcke drzave Epir, neki kazu da je imao Srpske korjene, sve sto treba da se pita gde je sahranjen i sve ovo pada u ovu, ja inace postujem njegovu istorijsku licnost, ali nazalost nije bio Albanac ali jeste ziveo na tip prostorima pre Albanaca
Саша Микић
Скендербег је умро 1468. у Љешу и сахрањен у православној цркви Св. Николе. Након освајања Љеша османлије су га ископале из гроба. Од честица тела су правили амајлије, јер су сматрали да је велики јунак и да ће тиме његова снага прећи на њих.
Препоручујем 72

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља