уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Зашто послодавци не воле труднице

Предузетнице које себи уредно плаћају порезе и доприносе када остану у другом стању, чекају на рефундацију трошкова од осам месеци до годину дана
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 19.10.2019. у 21:30

Док послодавци желе поузданог сарадника на којег могу увек да се ослоне, а радници маштају о поштеном и правичном газди, у пракси се догађа нешто сасвим другачије. Послодавци најчешће гледају свој интерес, тражећи извесност у раду, па им тако, рецимо, није право кад треба да запосле трудницу или замене већ запослену службеницу која је изненада остала у другом стању. Да би решиле свој статус, будуће мајке често газдама предлажу могућности око прерасподеле њиховог радног времена или увођење клизног рада, што само додатно подгрева проблем. Јер, у Србији је пословна реалност сурова, на шта подсећа и недавно истраживање Министарства за демографију и популациону политику, које је показало да тек сваки пети послодавац одобрава клизно радно време, а чак 90 одсто њих не дозвољава рад од куће. Стога се, можда чак и с правом, често у јавности намеће питање зашто поједини послодавци у Србији не воле превише труднице и крше њихова права.

– Један од разлога зашто послодавци каткад избегавају да приме у радни однос жену која планира трудноћу није у томе што су они нехумани или дискриминатори, него зато што немају капацитета за такву ситуацију. Већ у самом старту мали послодавац добија проблеме са пореским билансима, јер држава треба да му рефундира средства од уплаћених пореза и доприноса на зараде, док се у пракси дешава да те уплате касне или се не прокњиже како треба, па је онда послодавац принуђен да поново иде у пореску управу и изнова плаћа књиговођу. Другим речима, такав послодавац има превише посла с којим не може да изађе на крај, па му је донекле лакше да нема такав случај – истиче Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, додајући да зато ипак не би требало стављати омчу око врата само послодавцима, већ тражити кривца и у држави, која системски и административно не обезбеђује услове за решавање таквих ситуација.

– Тиме се ствара само привид да послодавци не воле труднице, а заправо је проблем у компликованој администрацији. Јер, сви ти административни послови треба да иду на терет послодавца, а често се догађа да нека мала фирма нема довољно новца да плати спољну правну помоћ, која је скупа, од 50 до 100 евра по документу, а обично је за то потребна хрпа папира. У таквој ситуацији фирма мора да ангажује више запослених на административним пословима, чиме има већи трошак – набраја Рајић. Послодавци избегавају таква ангажовања, јер сваки тежи томе да нађе радника који ће му стално радити у наредним годинама, а нико не жели да троши време на поновна запошљавања, обуке, тражење одговарајуће замене…

– Проблем немају само труднице, него и предузетнице које уредно себи плаћају порезе и доприносе када остану у другом стању. Иако ће за тих годину дана добити рефундацију трошкова на име уплаћених пореза и доприноса, та рефундација им по правилу касни од осам месеци до годину дана. Тиме држава присиљава жене предузетнице да оду у порески дуг, а то је знак да систем на неким местима не функционише добро – напомиње Рајић.

За разлику од трудничког боловања, по Закону о финансијској подршци породицама са децом, породиље уживају знатно већа права него раније, јер је послодавац дужан да пореској управи пошаље само један документ о радници, а жена даље сама прикупља документацију, док јој држава директно на рачун исплаћује зараду у наредној години.

– Све што послодавци износе кад је реч о запошљавању трудница фактички јесте тако, али не би требало ни да забораве да, ако не приме трудницу или им није право ако им запослена остане у другом стању, тада ипак нису паметни, јер не размишљају довољно унапред – сматра Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”, и подсећа да је проблем у држави која би требало да поједностави административне процедуре или чак уведе онлајн предају документације, а не да присиљава послодавце да јуре од шалтера до шалтера по потписе и печате. – Послодавци би морали да науче и да дугорочније размишљају о томе како су труднице и породиље будућност њихове фирме. Јер, жене које се врате са породиљског боловања, како показују истраживања, имају знатно виши ниво продуктивности, а материнство их учи и да обављају више послова у исто време – закључује Јована Ружичић.

На листи 14 фирми које крше права трудница и породиља

На сајту Министарства за рад и запошљавање објављена је црна листа са именима послодаваца код којих су од 23. јула до 2. октобра утврђене неправилности у поштовању права трудница и породиља. На тој листи нашло се 14 фирми: радња за одржавање и поправку рачунара „Хронос компјутерс” из Врања, трговина „Стилос” д. о. о. из Новог Сада, трговина на мало деловима и опремом за моторна возила ПД „Уникомерц филтер” д. о. о. из Прокупља, трговина на мало сатовима и накитом „Фирма бомар” д. о. о. из Новог Сада, трговина на велико ТДЦ д. о. о. из Новог Сада, трговинско предузеће „Ју мак” из Житорађе, мотел „Солеј” д. о. о. из Александровца, трговина „Мис ју” са Копаоника, Апотека „М здравље” из Београда, „Ритејл кофи Београд” д. о. о. из Београда, „Д и В компани” из Земуна, Предузеће за ПТУ МТР „Бест капитал комерц” из Краљева, СЗТР „СИ марк” из Бобишта и Општа болница из Лознице. Сви ови послодавци, сем болнице из Лознице, нису исплатили накнаду зараде по основу трудноће или породиљског одсуства или ради неге детета. Пет њих није доставило обрачун зараде о годишњим оствареним приходима, четворо није доставило документацију Секретаријату за социјалну заштиту/Фонду здравственог осигурања, а један послодавац је уручио незаконит отказ уговора о раду.


Коментари2
ad698
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Wtf
Mozda da promenite naslov zasto drzava ne voli trudnice, privrednike i sve ostale gradjane pa im ne omogucava normalan sistem za zivot, privredjivanje i ostvarivanje svojih prava...
radno mesto
Uvesti radno mesto- majka. Svaka majka da po detetu prima 15000 za prvo drugo i treće dete i da na čuvanje dece potroši prvih 10 godina radnog staža, a zatim.kada deca podju školu, se zaposli u firmi i tamo prima platu. Tako bi bili zadovoljni i poslodavci i majke, ali i drzava. Majke, jer bi nesmetano mogle da se posvete čuvanju male dece i istovremeno primaju platu oko 30000 ,poslodavci, jet ce dobijati radnike koji neće odsustvovati sa posla, država, jer ce porasti natalitet

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља