четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ГОРАН ТРИВАН, министар заштите животне средине

Недопустива изградња МХЕ у заштићеним подручјима, мењамо закон

Аутор: Јелена Попадићнедеља, 20.10.2019. у 23:30
(Фото Д. Жарковић)

Србија је од свих земља у региону најсиромашнија аутохтоним површинским водама, каже на почетку разговора за „Политику” министар заштите животне средине Горан Триван. Зато се поставља питање какве интервенције су могуће на нашим водотоковима, посебно на речицама и потоцима, рецимо, на Старој планини, додаје.

– Свака интервенција на њима је драматична. То је почетак ове приче. С друге стране, пијаћа вода је најважнији ресурс на свету. Већ данас постоје земље које се боре с недостатком пијаће воде. За питку воду се већ воде и водиће се ратови у свету. Недостатак је све већи глобални проблем, који ће довести до пораста броја еколошких избеглица – каже Горан Триван.

Након низа инцидената председник Александар Вучић најавио је да ће предложити Влади да се забрани градња мини-хидроелектрана у заштићеним подручјима. Имате ли спремна нека решење?

Углавном су најбоља решења која су у складу са животом и природним законима. Тако је и с решењем проблема градње мини-хидроелектрана у заштићеним природним добрима. Стога, Закон о заштити природе мора под хитно бити промењен у корист биодиверзитета и заштићених природних добара.

Својевремено сте у интервјуу „Политици” изјавили да смо распродали наше изворе пијаће воде, зашто је то важно?

Нисмо распродали, већ су они у закупу. Држава је и даље њихов власник, то је добро од општег интереса, али их је изнајмила одређеним ентитетима, ко год да је у питању, и они имају право коришћења. И у том случају сам за неку врсту ревидирања политике јер нисам сигуран да је паметно давати странцима наше изворе.

Али то је већ урађено и шта даље?

Сигурно може нешто да се промени. Већ у следећој прилици. Иако то није у надлежности министарства које водим, сматрам да имам право да о томе говорим. То су природни ресурси Србије. Правна држава мора да поштује акте које доноси, што значи да ти уговори морају да буду испоштовани. Али они ће истицати у неком разумном року и мислим да неће бити разлога за њихово обнављање. Тренутно подижемо свест о томе, а до сада нико није причао званично о тој теми. Отворили смо читав низ јавних расправа о важним темама из животне средине.

Нису то биле само јавне расправе, имали смо прави мали локални рат због мини-хидроцентрала. Сада је држава поручила да изграђени објекти у заштићеним подручјима остају, а инвеститорима који имају дозволу, али нису изградили објекат, биће понуђена накнада односно друга локација. Да ли је могуће тако решити ову ситуацију?

Мој став и став Министарства јавности је познат и јасан – изградња малих хидроелектрана у заштићеним природним подручјима је недопустива. Сама реч каже да су заштићена. То су највреднији делови наше природе у биолошком, хидролошком, геоморфолошком смислу. Изменама и допунама Закона о заштити природе биће предложено решење. Све ће бити дефинисано и веома је важно да људима који имају дозволу понудимо нову локацију. Више пута смо разговарали с представницима инвеститора и мислим да постоји добра воља за ту врсту решења.

Када очекујете да буду усвојене измене и допуне закона?

Биће то у неком разумном року. Надам се што пре.

Колико је изграђено мини-хидроцентрала у Србији?

Има их стотинак. Када су у питању заштићена подручја, 18 је изграђено, пет је у изградњи, а још 51 је у плану. У тренутку када смо ми повукли потпис за изградњу МХЕ на Паклештици тада је почело клупко да се одмотава. То је био окидач да станемо томе на пут. Знао сам да неће бити лако јер су у питању интереси. С једне стране имамо грађане који желе на свој начин да одрже квалитет свог живота, а с друге стране су инвеститори. Највећи проблем је што важећи закон дозвољава градњу у заштићеним подручјима.

Инвеститор Драган Јосић из села Топли Дол најављује тужбу због повреда које су нанете њему и радницима. Тврди и да вам је писао тражећи замену локације, али да му није одговорено?

То је свакако у надлежности Министарства рударства и енергетике. Али чини се да су инвеститори заинтересовани за ову врсту договора. Што се тиче конкретне ситуације, разговараћемо с актерима и доћи ћемо до решења. Наша акција да сачувамо заштићена подручја траје две године, али важно је да имамо суштински консензус у тренутку када планирамо законске измене. Нема дилеме да су грађани на нашој страни, као и стручне институције и САНУ. Сада је председник Александар Вучић то пресекао. Хвала му што је препознао да Србија мора да се заштити од лоших решења. Ипак, наћи ћемо начин који ће људима омогућити да наставе да се баве својим бизнисом.

Да ли ћемо добити нови катастар за МХЕ који ће прописати њихове локације?

Хоћемо, на томе интензивно ради Министарство рударства и енергетике, само би било добро да то буде јавно. Важећи катастар је из 1987. године и, како се може и видети у том документу, није узимао у обзир заштиту животне средине. Зато је обавеза била да се поведе рачуна о свакој локацији. Очигледно је да то није рађено и морали смо то да пресечемо, упркос отпору неких људи који су сматрали да МХЕ могу да остану барем у трећој заштићеној зони.

Да ли сте трпели притиске због тога?

На то не обраћам пажњу. Ја сам један од актера који учествују у борби за очување животне средине, а време ће показати све остало. Без грађана, НВО, медија, свих стручних институција, на крају и председника, не би било овог резултата. Мени се догодило да се сударим с одређеним интересима, али када је истина само једна, све остало је неважно. Потпуно је свеједно ко вам ради иза леђа. Србија је важнија.

Да ли је то онда један од разлога због којег таблоиди помињу ваше име када пишу ко ће да „лети” из Владе?

То је врло занимљиво. Нарочито мотиви. Ипак, потпуно сам опуштен. Летење за мене подразумева да радите професионално свој посао и да схватите да сте ту на привременом раду. Веома је важно подсетити да живимо у једном од 40 подручја најбогатијих биодиверзитетом на свету. Живимо у малом рају, а тога нисмо свесни. Такође, наш однос према њему је катастрофалан. Волети и сачувати Србију, да би наша деца у њој могла да живе, јесте најважније. Па и по цену да летите.

Да ли држава улаже довољно у очување наше природе, будући да у наредних 20 година морамо да уложимо 15 милијарди евра како бисмо постигли европски стандард и затворили поглавље 27?

Оптимиста сам по том питању. Успели смо да подигнемо проценат заштите природе, а циљ нам је и подизање свести о њеном значају. Предуслов за напредак у овој области јесте бољи економски статус земље. Животна средина долази после главних економских улагања и тога сам свестан, али стрпљиво се боримо за тај тренутак. Када је Министарство основано није постојао ниједан израђен пројекат за прераду отпадних вода. Да бисте инвестирали у било који пројекат морате да имате папире. Ми смо, паралелно радећи на ревизији стратегије и на законским решењима, годину дана потрошили како бисмо утврдили стање на терену и стручно и финансијски помогли општинама, које у највећем броју немају довољно административних капацитета и пара да би урадиле пројектно-техничку документацију. Стотине милиона динара су дате локалним самоуправама за санацију и затварање несанитарних депонија, израду техничке документације и припреме за реализацију инвестиционих пројеката.

Шта је резултат свега тога?

Сада имамо 13 спремних пројеката, а следеће године ће их бити још 32. Први наш циљ је градња 359 система за прераду отпадних вода с линијом муља. То кошта око пет милијарди евра. Око две милијарде су нам потребне за изградњу 26 регионалних центара за управљање отпадом. Поред тога и компаније и предузећа која загађују морају да имају или изграде своје системе. Кад су у питању велики пројекти спас видим у јавно-приватном партнерству. Надам се да ће се у тај посао, за који су заинтересоване иностране, укључити и наше, домаће компаније и ово је тренутак да их позовем да учествују у тендерима за изградњу система за прераду отпадних вода или збрињавања отпада.

Имамо ли довољно стручних људи ?

Не. Министарству у овом тренутку недостаје 180 људи, а стручњаци недостају и општинама.

Осетили сте љутњу грађана због залагања да се забрани увоз старијих аутомобила, тачније оних с еуро 3 моторима?

Не, нисам осетио љутњу грађана. Нико неће грађанима да забрани да возе аутомобиле с еуро 3 моторима које већ имају. Њихово коришћење нећемо забранити. Постоје аутомобили старији од 10 година с еуро 4 моторима, који су кудикамо бољи. Такође, још једна лепа вест је да од 1. јануара уводимо ослобађање од пореза на употребу хибридних и електричних возила. Исто тако ћемо у буџету за следећу годину покушати да обезбедимо субвенције за хибридна и електрична возила.Антрфиле

Улазимо у еру еколошке идеологије

Изабрани сте за једног од потпредседника Скупштине УН за животну средину, шта то значи за Србију?

Глобално гледано, 40 година је рађено и говорено једно те исто, а планета се и даље загрева. Очигледно је да морамо да приступимо пошумљавању и то је први начин. Такође, раније смо имали иницијативу ка представницима извршне власти, што је погрешно. Тај притисак ће убудуће бити усмерен ка власницима мултинационалних компанија, што сам ја предложио. И то је прихваћено. Циљ је да се укину прљаве технологије и доступним учине тзв. чисте технологије. Занимљиво је рећи да се нико, глобално гледајући, и није обраћао најбогатијим и најутицајнијим људима света. Али то време је прошло. Времена за чекање нема и Србија је у томе веома гласна, активна и уважена. Уосталом закорачили смо планетарно у еру зелене (еколошке) идеологије и циркуларне економије.


Коментари15
0534c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saša
Stop uništavanju prirode ma o čemu se radilo. Stop MHE. Stop jednokratnim papirnim kesama. Šume za kese?
miloš marjanović
Kasno brate
dd
Sta je sa suncevom energijom i energijom vetra. Da li strucnjaci znaju i za tu opciju. Savremeni svet se okrece tom izvoru energije koliko sam ja informisan.
dušan
Matematika je za razliku od politike i ekonomije egzaktna nauka. Ako je voda 1,000 puta teža od vazduha onda je za toliko veća energija koju ima u odnosu na vazduh.I za toliko su elektrane na vodu efikasnije od onih na vetar ! Kad smo 'rešili' pitanje MHE onda je logično da hiljadu puta jače ta logika treba da se primeni i kod vetrenjača-vetroparkova ?!
radovan
sad se ministar javlja oisle Vuciceve izjave.A do juce ga nije bilo sa izjavama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља