четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Сваког дана свежа демографска слика

Ако се остваре планови Министарства за државну управу и локалну самоуправу, у септембру 2020. функционисаће централни регистар који ће дневно давати податке о томе колико је људи рођено, колико их је умрло, венчало се, развело, преселило се или одселило
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 20.10.2019. у 21:00
У Ју­го­сла­ви­ји је пр­ви ре­ги­стар ста­нов­ни­штва фор­ми­ран у Сло­ве­ни­ји 1953. а у Бе­о­гра­ду се во­ди од 1957. (Фото А. Васиљевић)

Колико је беба рођено данас у Србији? Колико особа је умрло? Колико њих се преселило из једног у други град, а колико се трајно иселило из наше земље? Колико особа се венчало а колико њих је потписало бракоразводну пресуду?

Ако је веровати најави министра за државну управу и локалну самоуправу Бранка Ружића следеће године у ово време знаћемо одговоре на ова питања, јер је планом овог министарства предвиђено да централни регистар становништва у техничко-технолошком смислу почне да функционише 1. септембра 2020. године. За формирање овог регистра постоји правни основ – Закон о централном регистру становништва донет у марту ове године. Говорећи значају тог регистра, др Александар Кнежевић, ванредни професор на Географском факултету у Београду, истиче да он дневно даје демографску слику становништва.

– У овом моменту имамо само процену броју становника у Србији а праву слику добијамо једном у десет година, када се ради попис становништва. Регистар служи да бисмо сваког дана у години колико је људи рођено, колико их је умрло, венчало се, развело, преселило се или одселило, а попис становништва даје пресек стања једном у десет година и ти подаци брзо застаревају. Регистар становништва обухвата целокупно становништво и његова најважнија социо-демографска обележја (старост, пол, образовање, брачно стање, етничку припадност и економску активност) – он је нека врста „картотеке” физичких лица, односно стална и текућа евиденција свих становника према тим обележјима. Централни регистар обједињије податке о становништву које прикупљају различите институције државе у разне сврхе – каже наш саговорник.

Др Кнежевић додаје да су главни извор података за регистар становништва матичне књиге рођених и умрлих и евиденција о пријави и одјави места пребивалишта. Да би централни регистар дао квалитетне и поуздане податке, неопходно је да буду на прави начин умрежени локални регистри о рођенима, умрлима, венчанима, разведенима, пријављеним и одјављеним особама, као и регистар просторних јединица – адресни регистар и катастар.

– У неким развијеним европским земљама, као што је регион Скандинавије, регистар становништва води се већ пола века – у Југославији је први регистар становништва формиран у Словенији 1953. године, а у Београду се води од 1957. године. У време последњег пописа становништва на европском континенту 2010. и 2011. године, у 21 европској земљи (укључујући и Србију) попис је спроведен на традиционалан начин, у пет земаља попис је спровођен само на основу регистра, а тринаест земаља определило се за комбинацију пописа и регистра становништва – објашњава наш саговорник.

Коментаришући чињеницу да различите институције у земљи и иностранству износе другачије процене о броју људи који су отишли из Србије, др Кнежевић каже да је свака емиграциона статистика непоуздана из више разлога.

– Људи који одлазе из Србије често не пријављују свој одлазак МУП-у, користе туристичку визу као радну, то јест раде на црно. Будући да је њихов боравак у Европи ограничен на 90 дана, они се враћају да у Србију да не би били протерани... Истовремено, они се у Србији третирају као стални становници, иако заправо не живе у земљи. Добар регистар становништва морало би да евидентира њихов одлазак. Додатни разлог због кога не знамо прецизан број емиграната јесте то што приликом пописа становништва пописивачи питају да ли се неки члан наше породице иселио у иностранство, а када се иселе целе породице, пописивач нема кога да пита. Осим тога, особе које путују из Србије на граничним прелазима нико не пита да ли одлазе на туристичко путовање, на рад у иностранство или се исељавају. Због тога су све процене о броју људи који годишње одлазе из Србије крајње непоуздане. Регистар становништва требало би да пружи прецизан одговор на ово питање – објашњава наш саговорник.

Посматрано из финансијског угла, прављење регистра значило би уштеду у буџету, јер он смањује цену пописа становништва. За протекли попис из државног буџета је издвојено око 23 милиона евра.

– У Холандији и Словенији су 2011. године користили комбинацију регистра и пописа становништва и нису излазили на терен, а подаци које су добили нису постојали у постојећим евиденцијама. Добар пример уштеде нуде и Словенци који су поштом слали упитник за самопописивање и тако нису морали да плаћају рад пописивача на терену. Овај метод спроведен је у Холандији 2001. године под називом „виртуелни попис” – закључује наш саговорник.


Коментари4
e05cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vuk
Истовремено, они се у Србији третирају као стални становници, иако заправо не живе у земљи... Voleo bih da mi neko objasni kako bi Srbi koji ne zive u zemlji trebalo da budu tretirani?
Samir
kada je u pitanju odlazak ovde ce najveći problem predstavljati ako lica odlaze kroz treće zemlje, na granci sa CG je dovoljno pokazati licnu kartu, i kada su velike guzve samo se vrsi fizicka provera i podaci se ne ubacuju u racunare tako da se moze desiti da sistem evidentira izlazak ali ne i povratak osobe iz inostranstva i to će biti problem posto se planira kretanje bez pasosa na teritoriji Severne Makedonije i Albanije pored već takvog rezima sa BiH i CG
Snezana
Neozbiljno osmisljen, ovakav registar je cisto bacanje drzavnog novca. Videla zaba da se konji... Nestrucan pristup ozbiljnim radnjama vec nas je debelo kostao, a evo i nove najave.
Лазар
И како ће на основу регистра да утврде ко се одселио трајно или ко је отишао да ради у иностранство на црно? Остале аргументе за увођење регистра разумем, али за емиграцију је бескористан, јер зависи од воље сваког појединца да пријави одлазак. У међувремену он је пријављен у Србији. Да не буде после: "Увели смо овај савремени регистар и испоставило се да је емиграција много мања него што се говорило."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља