четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
КАКАВ НАМ ЈЕ САЈАМ КЊИГА ПОТРЕБАН

Да ли је књига роба или култура

Од убраних средстава од ПДВ-а на књиге и уџбенике тек између 10 и 20 одсто врати се као подршка књизи, сума за откуп још никад није прешла милион евра за 180 библиотека, а видљив проблем Сајма јесте и нестанак библиотека као купаца књига
Аутор: Зоран Колунџијанедеља, 20.10.2019. у 19:19
(Фото лична архива)

Прилика је да се подсетимо да су Сајам књига основали сами издавачи и да су, после марифетлука неколицине издавача после 5. октoбра 2000, сви издавачи кажњени и сасвим неоправдано га изгубили као властиту манифестацију. Сви су издавачи стављени у исту раван као они који су га злоупотребили за своје интересе и одједном се Град Београд, одлуком Министарства културе (?!), нашао у функцији оснивача нечег што уистину није основао.

У напору да се поврати утицај на организацију Сајма књига настала су нова удружења издавача и то је свакако добро, иако би, руку на срце, било довољно само једно. Но, напор удруживања није оцењен позитивно од стране државних структура и издавачи и даље, иако без њих не може да се одржи Сајам књига, не могу да утичу на његову организацију преко својих представника (немају уопште представника у одбору који има 5 чланова). То је заиста озбиљна невоља. Произвођачи намештаја, трговци аутомобила и остали организатори сајмова преговарају са управом Београдског сајма, закупе квадратуре и окупљају излагаче, а кад дође до књига, онда издавачи остају по страни.

Ово што пишем не треба схватити као критику свега постојећег, јер се показало да се ради о уходаној манифестацији и да стручна служба Београдског сајма зна свој посао и ретко се чују примедбе. Оне су најчешће узроковане позицијама издавача на сајму и квадратурама подређеним највећој комерцијализацији. Када би издавачи сами организовали сајам било би умесно питање: да ли бисте уступили део своје квадратуре колеги из удружења, а овако то питање не стоји, јер издавачи нису ти који одређују квадратуре.

Овде се стиже до другог занемареног а константног питања: да ли је књига роба или култура? Склони смо да је првенствено приклањамо уз културу, а живимо у добу у ком је профит изнад свега. Издавачи који не јуре за профитом постају сасвим прикладан оквир за деловање оним другима чије квадратуре и профит расту. Ствар је јасна, док оквир буде толико растегљив, рашће и оно што је претежно забава али није права култура, а докле ће – тешко је проценити.

У време сајма ваљало би да се појаве ваљане анализе о објављеним насловима, резултати, оцене, подаци званични из националне библиотеке и да се о томе разговара. Указао бих, на пример, на чињеницу да се од убраних средстава од ПДВ-а на књиге и уџбенике тек између 10 и 20 одсто врати као подршка књизи, а требало би да се врати најмање 120 одсто ако ћемо да напредујемо као друштво. Није лепо да држава зарађује на књизи, лепо је да је поштује и подстиче. На Новом Зеланду, само за националну библиотеку сума предвиђена за набавку књига била је годинама око 10 милиона евра годишње (Нови Зеланд имао је 2014. око 4,5 милиона становника), а код нас сума за откуп књига још никад није прешла милион евра за 180 библиотека! Други очигледан пример: код нас књига која добије престижну награду о којој се много пише, стиже у библиотеке са готово годину дана закашњења!

Видљиви проблем Сајма књига јесте и нестанак библиотека као купаца књига. Тендери који су очигледно пожељни као вид борбе против корупције у друштву уопште, обрушили су се на библиотеке и издаваче као да су највећи криминалци и тако имамо апсурдну ситуацију да издавачи, да би одржали голи живот, износе на сајам књиге са огромним попустима, али библиотекари то не могу да искористе, јер су им руке потпуно везане прописима који су постали контрапродуктивни за библиотеке. Било би, рецимо, корисно на сајму чути неку анализу стручњака о овој теми и доживети позитивну реакцију представника власти.

*Уредник у Издавачкој кући „Прометеј”


Коментари7
3ae49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevo
Postoji li i jedna stvar da kod nas nije problematicna? I kako stvari znamo zapetljati da se nikad ne raspetljaju i vuci ce se u narednih 100 godina. Sadrzaj teksta / uz respekt prema autoru/ zapetljava dve niti ovcije vune, organizacioni i umetnicki. Ko i kad je osnovao, a kasnije preuzeo a nije osnovao Sajam, i modeli delenja kvadrature prostora, nemaju nikakve veze sa fenomenom knjige. Status knjige kao duhovnog produkta, ako do sada nije resen, ne treba ga ni resavati!
Miodrag Stojkovic
Kњига је уметност као и слика , ако нема поруке и поуке онда је само декор и роба за декорацију . Скоро сам испао из једног жирирања у коме је уважени професор ликовне уметности приметио да хвале сенке на слици а духовна вредност му неважна?! Људи су ти који на своју руку греше и битно претварају у небитно, зашто...
Д. Мирсин Сибничанин
Ево одговора да ли је књига "роба" или "култуар". Књига је, свакако, пре свега култура. Али је и роба чим се књига продаје.
Akihiro Masaaki
Knjiga je roba posebne vrste. Ali, "osveta losih djaka" knjigu izjednacuje sa ma kojom drugom robom.
Margarita Nikolajevna
Tako je, i nema gore osvete loših đaka nego kad Zorannah, Kija Kockar i slični đaci pišu i izdaju knjige, kojijma potom loši novinarski đaci daju medijski prostor...
Препоручујем 5
zoran stokic
Naši ratovi iz 90-tih nisu imali samo ekonomsku cenu – potpuno razorenu privredu koja sada nije u stanju da puni državni budžet – nego su uništili kulturnu osnovu građanskog društva i morala - "pomogni ako možeš, ne odmaži nikom"! Ratovi su dezintegratori one kulture koja ljudima omogućuje da prožive život vredan individue. Kultura je kumulativan simbolički proces, a svaki čovek je proizvod izvesnog niza kulturnih podsticaja. Knjiga koja nije roba mogla je da nam pomogne da iskoračimo iz ratova

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља