среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:35
78 ГОДИНА ОД НАЦИСТИЧКОГ ЗЛОЧИНА У КРАГУЈЕВЦУ

Лебац сутра немојте послати

Хитлерови војници су 21. октобра 1941. године стрељали 10 одсто житеља града, али то немачкој делегацији није сметало да локалним властима предложи да се на месту злочина над цивилима подигне споменик немачким војницима
Аутор: Бране Карталовићпонедељак, 21.10.2019. у 12:00
(Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Сваки крагујевачки октобар је време за тугу, помињање, али и размишљање, па и овај данашњи, када се обележава 78 година од крваве одмазде немачких војника над недужним цивилима. На локалитету Думача, између села Љуљаци и Баре, на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, Крагујевачки партизански одред и Гружански четнички одред заједно су напали колону 3. батаљона 749. пешадијског пука. У том нападу је убијено девет немачких војника, а рањено 27, од којих је један касније подлегао ранама. Акција је изведена 16. октобра, иако је наредбу познату као „сто за једног” генерал Франц Беме обзнанио 10. октобра. У тој наредби је стајало да ће за сваког убијеног немачког војника или фолксдојчера бити стрељано 100 цивила, а за сваког рањеног 50. Тако се дошло до броја од 2.300 људи које треба побити. Стрељано је око 2.800 грађана.

Рација у Крагујевцу почела је 18. октобра увече. По списку београдске полиције, прво су похапшене осведочене присталице партизанског и четничког покрета, заједно с њима и Јевреји. То ни издалека није било довољно, па је командант окупираног Крагујевца Ото фон Бишофсхаузен предложио мајору Паулу Кенигу да 19. октобра рацију спроведе у околним селима Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Грошница, Горње и Доње Грбице. Том акцијом је руководио капетан Фриц Фидлер.

Интересантно је напоменути да су војници Трећег рајха у Крагујевцу углавном били трећепозивци, породични људи. Мајор Кениг је био професор теологије Протестантске цркве, а капетан Фидлер професор техничких наука са службом у Аустрији. Мајор Кениг је стрељао своје колеге, професоре Милоја Павловића и Лазара Пантелића. Генерал Беме је извршио самоубиство после суђења у Нирнбергу, да би избегао изручење новој Југославији.

Велика рација мушког становништва у Крагујевцу, узраста од 16 до 60 година, почела је 20. октобра. Старији су одвођени из кућа, кафана, продавница, радионица, с пијаце, ђаци из школа. Немци су их приводили под изговором да ће им бити замењене личне карте. Први цивили, углавном Роми и Јевреји, стрељани су тог дана увече на Становљанском пољу повише Шумарица. Рафали су допирали и до топовских шупа у којима су похапшени били затворени. Тад је и њима постало јасно шта их чека. У ноћи између 20. и 21. октобра написали су последње поруке ближњима, на комадићима папира, полеђини фотографија. „Лебац сутра немојте послати”, написао је Јаков Медина, књиговођа.

Стрељање у Шумарицама, у дубодеринама крај Ердоглијског и Сушичког потока из којих је било тешко побећи, почело је 21. октобра у седам сати ујутру и трајало је непрекидно до 14 часова. Уочи Другог светског рата Крагујевац је имао око 30.000 житеља. Дакле, Хитлерови војници су 1941. године побили 10 одсто грађана Крагујевца. На кућама су висили црни барјаци, а међу стрељанима је било и млађих од 16 година. Најмлађи је био Драгиша Николић, који је у смрт отишао с 11 година и 11 месеци. То, међутим, није сметало немачкој делегацији да градским властима пре две године предложи да се у Шумарицама подигне споменик немачким војницима из Првог и Другог светског рата који су ту сахрањени. Захтев је изречен усмено, не у званичној форми.

У Спомен-парку „Крагујевачки октобар”, који се простире на око 350 хектара, данас се налази 30 уређених хумки. До ослобођења 21. октобра 1944. године, на гробницама су стајали крстови, који су после скинути и замењени звездама петокракама. По наредби послератних комунистичких власти, скоро у потпуности је уништено и Старо војнички гробље у Шумарицама на коме су сахрањивани српски ратници из бојева с Турцима, балканских и Првог светског рата.

Спомен-парком доминира грандиозни Споменик ђацима и професорима, аутора Миодрага Живковића. Споменик је због облика – римског броја пет – прозван „Пето три”. Из одељења пето три Крагујевачке гимназије нико није стрељан. То доказују школски дневници из 1941. године, који се брижљиво чувају у Историјском архиву Шумадије.

У Шумарицама се налази и мала црква крај које се 21. октобра, уочи Великог школског часа, служи молебан за стрељане. Храм посвећен Светим крагујевачким новомученицима подигнут је прилозима Јована Алексића. Иако су темељи освештани 2002. године, црква још није до краја завршена.

Последњи преживели стрељање у Шумарицама Драгослав Јовановић преминуо је прошле године у 94. години. Имао је 17 година када је одведен на стратиште. Мајка га је пронашла живог међу лешевима, с 11 рана на телу од метака. Спомен-парк „Крагујевачки октобар” званично је формиран 1953. године, управо на иницијативу Јовановића. Спомен-музеј „21. октобар” подигнут је 1976. године. Грађен је по угледу на косовску Грачаницу, што надлежни у то време нису знали. Од 1964. године у Шумарицама се сваког 21. октобра организује Велики школски час, централна манифестација октобарских комеморативних свечаности. Данас ће на Великом школском часу бити изведена поема „Поуке из шуме” Александра Шурбатовића.

У Србији се 21. октобар, од 2012. године, обележава као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. И Велики школски час 2019. године биће прилика да се суочимо с питањем: „Јесмо ли достојни жртве крагујевачких новомученика?”


Коментари63
d2cd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

СБ
А ко је направио Ужичку републику? И ко је све учествовао у уништењу исте? И како да су увек у офанзивама покушавали да униште баш партизане? Наравно помоћ Црвене армије је огромна, а слобода се плаћа.
Vlad Alekš
Милослав Самарџић, историчар аматер из Крагујевца, посветио је безмало 30 година историји Другог светског рата. Требало би погледати шта он има да каже о овој теми. У питању је некадашњи часопис "Погледи", а сада вероватно постоји и сајт.
Nebojša Joveljić
Podržavam potez Politika da prvobitni naslov ovog članka “Šumarice o kojima se ćutalo” promijeni u puno prikladniji “Lebac sutra nemojte poslati”. Originalni naslov članka je zaista bio skandalozno pogrešan i vjerujem da je izazvao brojna zgražavanja mnogih čitalaca ovog lista. Osobito mi, stariji čitaoci, dobro znamo da se o streljanju civila u Šumaricama nikad nije ćutalo, samo se možda nije govorilo dovoljno često i glasno, što je sad na mladoj generaciji antifašista da isprave.
Kremić Vladan
Preživeo je đak Milutin Marjanović,još je živ!
ЦЗВРС
Требало је додати да су креатори овог злочина углавном одшетали слободни или су рехабилитовани у Немачкој, и мирно дочекали смрт, у дубокој старости.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља