среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Неразумно истрајавање у сукобу

понедељак, 21.10.2019. у 15:06
(Драган Стојановић)

Све чешће се чују гласови да главна тема и мета Другог светског рата заправо није ни био фашизам и нацизам, већ прерасподела утицаја и светских природних богатстава. Чим је Немачка у мирним условима учврстила своју позицију, кренула је у ревизију повода и узрока за оба светска рата. По моделу да победници пишу историју. Остали се нису супротставили, а ми смо у свему томе прошли врло лоше. Није нам био довољан тај спољни притисак, већ смо отворили и питање улоге четника и партизана. И то са таквом искључивошћу да то већ поприма обрисе колективне срамоте. Уместо да се пошло од чињенице да су то у почетку била два антифашистичка патриотска покрета, која су се све више удаљавала, те да треба поставити питање зашто су се удаљили и онда хладне главе заједно размотрити даљи ток до краја рата.

За мене је очигледно да је разлаз четничког и партизанског руководства настао око идеје о државном уређењу након завршетка рата. Парадокс је да су западне капиталистичке и демократске земље предност дале бољшевичком руководству, али вође партизанског покрета су се вештије уклопиле у развој ситуације и сагласност великих сила о односима непосредно по окончању рата. Много тога што је уследило по окончању рата не служи на част новоуспостављеној власти. Уз велике жртве нешто касније друштво је кренуло напред, животни условили су се поправили, оптимизам је био очигледан и основан. А онда је почело посртање, јер успостављени систем није био одржив; очигледно је имао системску грешку. У кући са много браће и полубраће завладала је, или боље речено, обновила се неслога уочена непосредно после уједињења 1918. Уз велике жртве, свако је отишао на своју страну у своју нову слободу, самосталност и суверенитет. Од онога за шта се залагало руководство четничког покрета опстало је вишестраначје и приватна својина. Од идеја за које се залагало партизанско руководство није опстало ништа.

После рата, новоуспостављена власт је декларацијом забранила повратак члановима династије Карађорђевић, али је устоличила Тита као суверена. Јер, шта је друго Тито био као доживотни председник, него краљ без права породичног наслеђивања? Осетили смо, а можемо и израчунати колико нас је коштала та авантура и поновно успостављање старог система. И тај систем је пун проблема и противречности у целом свету, али функционише. Видели смо, при обележавању годишњица везаних за Први и Други светски рат, колико цене нас и наш допринос победи. Видели смо то и у време сукоба и распада СФРЈ, видимо и по њиховом ставу у решавању питања Косова и Метохије. Све смо видели и све знамо, па је наше сукобљавање око питања партизана и четника луксуз који води у пропаст.

Уз поштовање свих жртава, и од страних окупатора и из међусобних сатирања, време је да то препустимо мирним расправама. И да све снаге удружимо у поправљање стања у којем се налазимо.

Цвијетин Михајловић,
Суботица


Коментари23
feee8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neodrživost socijalizma
Socijalizam je po definiciji neodrživ jer se gradi na lažnom obećanju o lagodnim životu bez rada. To je naravno privlačno za "narodne mase" jer ko ne bi voleo lagodan život bez rada. Iskreno govoreći, kada bi to bilo moguće, i ja bih bio za to. Prosvećeni ljudi su svesni da to nije moguće i odbacuju te lažne ideologije. Neprosvećeni ljudi su u Rusiji a kasnije i nekim drugim zemljama naseli na ovu šarenu lažu i u praksi su dokazali ono što je trebalo unapred da shvate: NEMA HLEBA BEZ MOTIKE.
Леон Давидович
Ово све не одговара истини. У истим земљама ( не поредим их са западним) далеко се више радило у доба социјализма него у доба капитализма. СССР је пре Другог светског рата имао највећу стопу раста економије, слично Намачкој ( у западном свету). А тек колико је рада требало уложити да се обнови оно што је порушено у Другом светском рату. Ко зна колико је само жена радило као грађевински радници на грађевинама итд. У Југославији се исто тако далеко више радило , јер данас се нема где радити.
Препоручујем 2
dzordz
sa rezervom uzimam dijagnozu o socijalizmu `А онда је почело посртање, јер успостављени систем није био одржив; `. pa se pitam sta je ovo danas? i zasto bi ovo bilo odrzivo i za koga? ne verujem da g.c.mihajlovic ima odgovor kakva ce biti srbija za 10 ili 25 godina? i sta kad bude? ko ce mu onda biti kriv?
ВлаДо
"Успостављени систем није био одржив" зато што га је Карл Маркс и створио као неодржив и самоуништив.Карл Маркс је био ,не заборавимо то,водећи економски теоретичар Немачке и капиталистичке Европе у време буђења Русије и преображаја исте из феудалне у моћну капиталистичку и индустријску силу.То је требало спречити лансирањем октобарске револуције и комунизма у Русију.Стигла је наруџба и Маркс се дао на дело.Он није био по убеђењу и уверењу ни комуниста ни "марксиста" него по наруџбини.
Dragomir Olujić Oluja
Karl Marks je umro 1883, "buđenje" feudalne Rusije je počelo desetak godina kasnije, Ruska revolucija je počela 1905.
Препоручујем 2
Леон Давидович
Срби су на просторима Србије и НДХ дигли устанак негде организовано, а негде стихијски, а циљ је био један борба против окупатора. У НДХ имамо називе герилци, четници, партизани, у Србији имамо и пример четничких одреда под командом Мартиновића и Зечевића који касније када су видели опструкцију борбе код Дражиних снага, прелазе партизанима. Постојали су и добровољачки одреди у НОП-у, а свима у НОП-у до краја је остала борба против окупатора као циљ и по томе се разликују од друге стране.
Matko
Nije "nerazumno istrajavanje na sukobu", nego je nemoralno i nerazumno tvrditi da je "razlaz nastao oko ideje o državnom uređenju nakon rata"!? Jer, ako je i bilo razmatranja takve ideje, to se moglo desiti 1944-te, nikako 1941-ve. Ali je jasno šta je autor članka pokušao sa ovakvom gimnastikom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља