четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22

Нема паметних градова без паметних грађана

Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 21.10.2019. у 19:29
(Фотографије Пиксабеј)

Гужва, загађење, бука, саобраћајни хаос, стрес... Решење асоцијације је град. Задатак и није био нарочито тежак.

Хармонија, рационална управа, зеленило, енергетска ефикасност, безбедност... Одговор је – паметан град. Ово питање је очигледно теже и захтева више „мозгања” – баш као и разумевање и примена концепта паметног града (Smart City).

Ефикасно управљање урбаним заједницама већ данас је незамисливо без ослањања на информационо-комуникационе технологије (ИКТ). У перспективи, такво ново устројство је питање опстанка градова, без обзира на величину и број становника. Невоља је, али и креативни изазов, што не постоји општи модел „опамећивања”. Да парафразирамо Толстоја, сваки паметан град је паметан на свој начин...

– Искустава лидера у урбаној трансформацији показују да за почетак треба формирати централну канцеларију за паметан град. Ту се уливају предлози, рађају иницијативе, осмишљава стратегија, координира остварење замисли – каже за „Политику” проф. др Бoрислав Стојков, члан Академије инжењерских наука Србије и председник АИНС-овог Одбора за градове Србије у будућности.

Врло је битно да се „погоди” с пројектима првенцима: уколико се покажу као ефикасни и поуздани, афирмисаће читав ИКТ концепт. У противном, опамећивање ће се огадити грађанима ако одједном почну да стижу грешком увећани комунални рачуни. Или ако систем за очитавање загађења „зариба” на сваких недељу-две. Или ако снимци безбедносних камера свако мало процуре из система и заврше у таблоидима...

Зато је, истиче проф. Стојков, битно дефинисати приоритетне циљеве. Негде ће то бити саобраћај, другде загађење, у неком трећем граду енергетика, озелењавање, одвожење смећа, снабдевање водом, видео-систем за надзор...

– Важно је да се кроз сервисе и платформе за комуникацију обезбеди учешће грађана у одлучивању, јер они најбоље знају које су им примарне потребе и највећи проблеми. Затим, у тај процес укључити стручњаке и научну заједницу. Нужно је да се примењена технолошка решења прате кроз утврђене параметре, како би могла да се дорађују или коригују, у садејству са свима који су учествовали у одлучивању – истиче професор Стојков.

Овакав приступ знатно олакшава посао градској управи, јер је спасава од искушења да одлуке доноси „одока”, правећи тако већу штету него корист, чак и ако су намере биле најбоље. Транспарентно и широко утемељено доношење одлука, истиче наш саговорник, брана је и пред често наметљивим и комерцијално мотивисанијим произвођачима ИКТ опреме. Њима се морају поставити јасно дефинисани захтеви, а не да се прихватају готова решења, за која ће наравно тврдити да су најбоља и „богом дана”.

– У Србији се поједини сегменти паметног града примењују у већим урбаним центрима, али још нигде то није постављено као заокружени систем. Најдаље се отишло у Новом Саду, на том путу су и Београд и Ниш, значајне кораке су учиниле и неке мање средине, попут Инђије. Још много мора да се ради на обуци градске администрације за примену ИКТ решења, а сматрам и да би локалне самоуправе требало да више користе саветодавне капацитете домаће стручне и научне заједнице – мишљења је професор Стојков.

Он посебно наглашава важност едукације становништва за коришћење нових технологија, јер без паметних грађана нема ни паметног града.

– Ако образовни сегмент изостане, део житеља градова ће се осећати изопштено. Они ће све те новине доживљавати као нешто страно и наметнуто – упозорава наш саговорник, додајући да концепт хуманог града не сме да поклекне пред захукталим технолошким растом. Управо то ће и бити тема међународног научног скупа који се у организацији АИНС-а одржава у Београду 24. и 25. октобра.

– Сврха паметног града је квалитетан живот за све његове житеље, а не само за образовану или богату елиту. Осим те сегрегације, опасност је и да технологија укалупи живот у градовима. А градови без шароликости престају да буду насеобине с душом и постају машине, у којима су људи сведени на шрафове – закључује проф др Борислав Стојков. 

Корејски ИКТ „Дизниленд”

Идеални град будућности је могућ само ако нема – историју урбаних проблема. Потврда ове тезе је „препаметни” град Сонгдо у Јужној Кореји, који је из темеља грађен на технологији компаније CISCO, светског ИТ лидера. Све зграде имају специјална прозорска стакла и дупле фасаде с вентилацијом. Отпадне воде и кишница се прерађује и користи за заливање зелених површина. Комунални отпад се из свих зграда на рециклажу отпрема мрежом подземних цевовода.

Регулисање саобраћаја уз помоћ свих ИКТ чудеса је прича за себе, као и најнапреднији систем јавног превоза, базиран на електровозилима. Умрежени компјутерски систем омогућава да од куће посредством интернета комуницирате с наставницима своје деце, консултује лекара или прибавите било који документ и информацију из домена јавне управе. Станови су опремљени и безбедносним сензорима који ће регистровати ако паднете на под и одмах алармирати хитну помоћ...


Коментари2
84d4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
U Srbiji svi pametni,a gluposti na svakom koraku...??
moze ali ne mora
"...Да парафразирамо Толстоја, сваки паметан град је паметан на свој начин..." Parafraza je netacna jer je svaki glupi grad glup na svoj nacin a svi pametni gradovi su pametni na isti nacin. I prof. dr. je svoju teoretsku salatu na kraju zacinio farsom....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља