понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Све замршенији односи међу православним црквама

Атински архиепископ на литургији је међу поглаварима аутокефалних православних цркава поменуо и Украјинца Епифанија Думенка, што је изазвало реакцију из српске цркве у којој се понавља да њега сматрају расколником
Аутор: Јелена Чалијауторак, 22.10.2019. у 22:55
Ар­хи­е­пи­скоп Је­ро­ним, по­гла­вар грч­ке цр­кве (Фото EPA/Aris Мessinis)

Одлука грчког Светог архијерејског синода да призна аутокефалност „Православне цркве Украјине” (ПЦУ), више није само формалност: практично је у дело спровео архиепископ атински Јероним који је на литургији овог викенда помињао међу патријарсима помесних православних цркава и Епифанија Думенка, поглавара ПЦУ – за део православног света још увек расколника.

За васељенског патријарха став грчког Синода да нема препрека да се призна аутокефалност ПЦУ представља пут ка успостављању јединства међу православним црквама, док за Москву значи управо супротно: продубљивање јаза међу њима. Између та два опречна става, налази се осталих 12 помесних православних цркава. Јавност их је одавно поделила на „јелинске“ и „словенске”, иако је једина која је и званично стала на нечију страну, и то однедавно, Грчка православна црква, која је подржала Цариград, али не без унутрашњих подељености и противљења појединих епископа таквој одлуци.

Руска православна црква, која је прекинула канонско општење са Цариградом, и пре суботње литургије коју су у Солуну служили васељенски патријарх Вартоломеј и архиепископ атински Јероним, најавила је конкретне одговоре на одлуку грчке сабраће – неће бити заједничких литургија са оним који саслужују са ПЦУ. Такође,  Синод руске цркве дао је овлашћење патријарху Кирилу да не помиње приликом богослужења поглавара грчке цркве ако он почне на литургијама да помиње Епифанија Думенка.

Помало претећи и оштро, само дан после литургије у Солуну, огласио се и портпарол Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј и поновио да саборски став остаје неизмењен: „Непокајане украјинске расколнике не признајемо ни за припаднике Цркве, а камоли за нормалну аутокефалну Православну цркву”. Литургијом на којој је Епифаније Думенко помињан  као један од поглавара аутокефалних православних цркава, атински архиепископ практично је признао ПЦУ, наводи се у саопштењу епископа бачког Иринеја.

– Овај поступак је последњи корак пред амбисом још дубљег и опаснијег раскола у васељенском православљу. Јер, као што је Свети синод Московске патријаршије већ званично саопштио, признавање украјинских расколника као Цркве од Атине имаће за последицу брисање имена архиепископа атинског из диптихâ  Руске православне цркве и прекид општења са свим архијерејима Грчке православне цркве који буду саслуживали са расколницима из Украјине – наводи владика бачки.

Он додаје да још није касно да се поглавар грчке цркве заустави и спречи продубљивање раскола у православној цркви.

– Ако се не тргне у последњи час, архиепископ Јероним ће поделити одговорност пред Богом, Црквом и историјом са патријархом Вартоломејем, који, нажалост, заборавља да је он у првом реду епископ Константинопоља, данас Истамбула, а да титула „васељенски патријарх” заправо означава првог епископа византијске „васељене”, а не „епископа све васељене”, односно планете Земље, како суштински гласи савремена новаторска и – рећи ћу без зазора – неправославна црквено-политичка идеологија Васељенске патријаршије, Фанара или како већ ко воли да се изрази – написао је владика бачки Иринеј.

Иако су околности измењене у односу на оне од пре неколико месеци, па и од пре неколико недеља треба споменути и да и међу српским архијерејима има оних који не деле мишљење портпарола српске цркве да је православље у опасности од великог раскола због потеза Цариграда.

О томе је саопштењима за јавност средином године са владиком бачким полемисао владика западноамерички Максим који је бранио став да су за Српску православну цркву и даље могућа свеправославна богослужења, да она ни са ким није прекинула канонско општење и да се ништа није променило због украјинске аутокефалности.

Полемику је, иначе, изазвала препорука Светог архијерејског синода да се не саслужује са ПЦУ, али и онима који са њима служе, будући да Украјинце, које је „помиловао” васељенски патријарх, српска црква сматра расколницима. Тада је епископ бачки појаснио да то не значи прекид служења са Цариградом, већ да се односи на појединце који саслужују са „расколницима”, као и да је реч о препоруци. Та важећа препорука Синода лако би сада могла бити проширена и на грчке архијереје, уколико и они почну да саслужују са онима из ПЦУ.

Коначно, чини се да православно јединство није угрожено ни за оне српске епископе који су, како су незванично преносили медији, замерали што на прославу осам векова аутокефалности нису позвани поглавари других помесних православних цркава. Напротив, прослава би, по њиховом мишљењу, била много свечанија од оне која је одржана на нивоу само српске цркве, да су на њу позване и Москва и Цариград, патријаршије чије свештенство и архијереји пуних годину дана не учествују у заједничким богослужењима.


Коментари54
3e2df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Два су разлога значајна, један је служење Цариградске патријаршије интересима НАТО, а други је што они желе да постану оно што је Рим за католичку цркви то јест да они одређују свима у православљу понашање.Грчка архиепископија је јако зависна од Цариградске патријаршије јер половину чланова Синода чине представници из Цариградске патријаршије .Пример из историје када су Грци 1821. дигли устанак против Османлија Цариградски патријарх упутио им је анатему зато што се буне против власти.
Isti aršin za sve
pa zašto taj isti princip o dobrovoljnom pristupu nekoj crkvenoj zajednici ne može da se primeni i u Ukrajini ? Kad već postoji 5 različitih hrišćanskih crkava (prva pravoslavna crkva je pod jurisdikcijom moskovske Patrijaršije, druga pripada kijevskoj Patriršiji i treća je ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva plus dve unijatske grkokatoličke crkve).
Препоручујем 2
Леон Давидович
@ Nedosledmost Како ће се залагати за апсолутну власт када на њиховим просторима постоје и друге религије и нико их не угрожава Ако се неко неканонски одцепи неће га признати али га и не угрожавају..Како ће се ширити по свету на рачун других конфесија када нико никога не присиљава да приступи тим црквама сем на основу добровољности и то су на пример у Северној Америци углавном досељеници са простора деловања тих цркавља.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Istorija raskolništva
U Januaru 1589. godine osnovana je moskovska patrijaršija. Pola veka kasnije dolazi do prvog velikog raskola sa starovercima 1650. godine. Sledi period velikih progona, nakon 1685. godine, nad starovercima i mnogi se iselili u Litvaniju ili sakrivali po udaljenim krajevima carevine (Ural, Kursk, Sibir,...). Jedan broj staroveraca se čak preselio u deltu Dunava. Kako su carevi menjali tako se odnos prema njima menjao. Tek 1905. car Nikolaj II Aleksandrovič je zaustavio progon koji trajao vekovima
osnovna religijska terminologija
Filetizam (grč. file - rod, pleme) je teološki termin kojim se označava nacionalizam unutar pravoslavne crkve. Filetizam, odnosno religijski nacionalizam, je osuđen kao moderna crkvena jeres, jer sudbinu hrišćanske crkve ne treba mešati sa sudbinom bilo kog posebnog naroda ili rase. Pravoslavni sabor u Carigradu 10. septembra 1872. godine, sazvan na inicijativu vaseljenske patrijaršije, osudio je filetizam kao „jeres koja stavlja nacionalnu ideju iznad jedinstva vere“.
Војин
Невероватна количина малициозних коментара на рачун Православља и СПЦ што значи да су Портал ПОЛИТИКЕ напале НВОЛГБТ и хрватски ботови. А чињернице су да је грчко православље разводњено када су после Руско/турских ратова, енглеским ултиматумом Русији, на чело Грчког народа доведени принчеви из династије Хоенцолерна. Катарина Велика је била Немица али је прешле у православље. Иначе Русија је православна још са краја 10 века када је на престолу био Владимир Свјетославич, одбивши папске понуде.
Svemir Mirkovic
Religija je deo ljudskih misli koja je igrala pozitivnu i negativnu ulogu u istoriji covecanstva. Kao takva ona je duhovna bastina Sveta. U srednjem veku religija je nazalost autoritativno sprecavala brzi razvoj nauke i drugacijih poimanja Sveta.Danas religija igra skoro samo negativnu ulogu i svojom mesanjen u pravosudje u nauku dogmticki zaludjuje ljudski um i razum. Religija je protiv rata i ubijanja ali ona i njen "Bog" lako oprastaju grehe zivim zlocincima a mrtvim se mole za dusu.
Петар Н. Сремац
@ С. Мирковиц, ваш количини знања фрапира колико одише кумровачким курсевима. Ви нажалост о хришћанству не знате ништа чим у исти кош ствљате католичку и православну цркву. Правоаславна црква, никада није имала ништа против науке јер је истинска хришћанс. црква и сладствено томе она поштује Библију у којој се каже: "Множите се и упознајте свет". За разлику од католичке она није стављала на ломачу научнике, нити спаљивала жене као вештице. СПЦ нас је у ропству одржала и ЗА ТО ЈОЈ ХВАЛА !
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља