Број Срба које је полиција на Малти ухапсила због сумње да су се у овој малој острвској земљи бавили препродајом наркотика протеклог викенда увећан је за два. У потери налик оној из филмова, у граду Гзира у суботу увече приведен је двадесетдвогодишњи Србин у чијем аутомобилу је пронађена већа количина марихуане, екстазија и хероина, али и извесна сума новца за коју малтешка полиција сматра да је стечена продајом дроге.
Према писању тамошњих медија, филмска потера одиграла се након што је Србин, на знак полиције, одбио да заустави „тојоту”. Његов покушај да умакне полицији завршен је неуспешно и то у тренутку када је аутомобил који је возио ударио у паркирана возила у Улици Ђордано. Дрога коју су полицајци пронашли у аутомобилу била је спакована у пакетиће због чега се сумња да је била намењена даљој продаји.
Само дан касније, малтешка полиција ухапсила је још једног Србина. Како су им се учинили сумњивим, полицајци су у граду Кавари, после легитимисања, претресли двојицу мушкараца и код једног од њих, за којег је установљено да је Србин (35), пронашли дрогу спаковану у пакетиће. Другог мушкараца, за којег се претпоставља да је радио са нашим држављанином, полиција је описала као млађег Африканца.
Само од почетка ове године на Малти је, због сумње да се баве трговином наркотицима, приведено на десетине српских држављана. Иако би се на основу овог податка дало закључити да је за наше држављане у овој земљи „резервисана” трговина наркотицима, то, ипак, није тачно. Срби су, према доступним информацијама, у овој малој држави хапшени и због убистава, фалсификовања исправа, недозвољеног боравка, превара, па чак и трговине оружјем.
Према речима „Политикиног” саговорника из МУП-а, подаци који су прикупљени током оперативног рада, показује да се све више српских држављана одлучује на привремену селидбу у једну од омиљених туристичких дестинација с намером да се тамо баве криминалом.
– Крајем деведесетих година прошлог века, Срби су почели да иду на Малту искључиво због бољих услова рада и зараде него у нашој земљи. Углавном су одлазили на грађевину, у ретким случајевима на неки други посао. Једно време је све функционисало по закону: Наши грађани су одлазили са регуларним папирима, за њих су гарантовали тамошњи послодавци, имали су радне дозволе. Међутим, временом је број Срба у острвској држави почео да се повећава. Истовремено се повећавао и круг послова којима су почели да се баве: запошљавали су се као бармени, радили као обезбеђење у тамошњим клубовима. Чак су и српски навијачи основали своје фракције у овој земљи – каже наш саговорник.
Они који су радили у клубовима готово свакодневно су били у прилици да гледају, па чак и да учествују у продаји наркотика. Тако су временом, наводи наш саговорник, Срби почели да се баве овим „послом”. Они који су се раније доселили на Малту, били су логистичка подршка онима који тек треба да дођу. Тако је велики број њих, на позив пријатеља који су већ у овој острвској земљи били „у послу” и који су и у Србији имали контакта са дрогом и њеним препродавцима, долазио на Малту како би се тамо бавио недозвољеним пословима.
Наш саговорник открива и да велики део Малте „држе” црногорски држављани. Како је одраније познато да Срби и Црногорци, када је о криминалу реч, сарађују широм Европе може да се претпостави да је добар део Срба отишао на Малту и тамо почео да се бави криминалом на позив црногорских пријатеља. Међутим, како каже наш саговорник, у последњих пет-шест година, српски и црногорски криминалци на Малти, нису у тако добрим односима због чега долази и до међусобних обрачуна.
Божо Спасић, дугогодишњи оперативац Службе државне безбедности СФРЈ, наводи за „Политику”, да се слободно може рећи да се Срби на Млати осећају веома комотно.
– Тамошње полицијске структуре су слабе, што у великој мери олакшава посао криминалцима. Такође, ова земља није у центру пажње великих криминалних кланова због чега безбедносно интересовање служби наше, али и других земље није баш велико. Ту су стациониране, специфичне криминалне групе. Малта је земља у којој се укрштају транзитни путеви, па и то погодује развитку криминала. Иако је уврежено мишљење да се наши криминалци због транзита баве искључиво трговином дрогом, подаци показују да се баве и трговином оружјем, додуше у знатно мањој мери, односно колико им дозволе јаче криминалне групе из других земаља. Имамо и известан број кривичних дела трговине људима, односно подвођења жена ради проституције – објашњава Спасић.
