среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26

Датуми слободе – ко је први стигао у Нови Сад

Званично се дан ослобођења обележава 23. октобра али, према неким сведочењима, град је ослобођен дан раније
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 22.10.2019. у 22:55
Ре­гу­лар­не је­ди­ни­це вој­во­ђан­ских бри­га­да ушле су 23. ок­то­бра у Нови Сад (Фо­тографије Исто­риј­ски ар­хив Но­вог Са­да)

Нови Сад – Ослобођење које је у Нови Сад стигло пре 75 година обележава се 23. октобра, али у Историјском архиву града указују да постоје и сведочења према којима је ослобођење у Другом светском рату заправо стигло дан раније.

„Овде нам се понавља ситуација коју је Нови Сад доживео 1918. године”, каже за „Политику” директор Историјског архива града Новог Сада, историчар Петар Ђурђев.

Град, наиме, своје ослобођење у Првом светском рату обележава 9. новембра, када је 1918. у њега с регуларном српском војском ујахао мајор Војислав Бугарски. Међутим, према његовим речима, познато је и то да су већ 8. новембра те године, под вођством Бошка Павловића, резервног поручника који је у Нови Сад стигао с другима из заробљеништва, заузете све важне стратешке тачке и да је град спасен од уништења приликом преузимања.

„Иста ситуација дешава се 22. октобра 1944. године. Окупатор се тог дана повлачи, али руши мостове који су били на Дунаву, уништава аеродром на Сајлову и још неколико привредних објеката”, наводи директор.

О тим догађајима говори, поред осталог, изложба у Архиву поводом 75. годишњице од ослобођења града од фашизма. Изложбом, како тврди директор, не заузима се став у вези с октобарским датумом.

Дочек осло­бо­ди­ла­ца у Но­вом Са­ду 23. ок­то­бра 1944.

„Оно што дознајемо приликом спремања ове изложбе јесте да је група руских ’командоса’ из речне флотиле, успела да 22. октобра уђе у Нови Сад, и – према њиховом сећању – ступи у кратку борбу с Немцима и прва дође до центра. Постоје и друга сведочења која нам говоре о томе да су припадници Новосадског партизанског одреда већ 22. октобра 1944. успели да заузму важне стратешке тачке у граду и започну с разоружавањем мађарских војника. Најупечатљивије јесте сећање председника новоослобођеног Новог Сада, Месног народног одбора, а био је то прота Алимпије Поповић, који непогрешиво сведочи да је Нови Сад већ 22. октобра 1944. у поподневним часовима, негде после 15 сати, дочекао своје прве ослободиоце. И он у својим сећањима спомиње два руска тенка у центру Новог Сада, као и партизани. Међутим, 23. октобра долазе регуларне јединице војвођанских бригада, и тај датум се преузима као ослобађајући”, каже Ђурђев.

Историја, како он каже, „зна да удене”, па се тако 1918. „претворила” у 1944, с тим што потоње године, како напомиње, није било Бошка Павловића, који је раније успео да сачува град од уништења, тако да је непријатељ у свом повлачењу нанео снажне ударе.

Нови Сад је из Другог светског рата изашао, према речима нашег саговорника, као веома израњављен град, с популацијом од око 40.000 људи, а пред рат је имао, према незваничним статистикама, 70.000 становника.

„Према званичним извештајима мађарске државне полиције у Новом Саду, већ приликом уласка окупатора из града је протерано више од 20.000 људи. Претпоставља се да је готово 5.000 Новосађана изгубило живот, што значи да је сваки дванаести страдао у борби против окупатора, у жељи за слободом, бољим и праведнијим друштвом. То је свакако страшан податак. Нови Сад је остао без иједног значајнијег привредног предузећа, што због пљачке окупатора, што због савезничког бомбардовања 1944. године. Због тих великих разарања остао је без значајног дела стамбеног фонда, без 19.500 станова, што је у оно време представљао заиста велики проблем”, наводи историчар.

Град слободу дочекује и без струје, јер је електрична централа бомбардована у августу 1944. године. Готово је годину дана владала и тешка оскудица. Све то потврђује мишљење историчара да Други светски рат представља најрегресивнији период у развитку Новог Сада, али сав тај притисак окупатора на Нови Сад, додаје директор архива, није успео да сломи вољу народа за слободом.


Коментари10
070ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sonja Radulovic
Novosadjani bili i ostali za zapadne gospodare....stidim se sto sam Vojvodjanka!
Аца Тодоровић
У Новом Саду никаква борба партизана против Немаца није била, јер су партизани ушли, кад су се Немци повукли, у осталим градовима Србије. Не постоји ни један податак да су партизани борбом ослободили било који град у Србији. Сви градови славе као дан ослобођења града, дан када су партизани ушли. Већину градова у Србији су ослободили четници, али како су настављали да терају Немце према Дунаву и Саву, за њима су партизани улазили и окупирали градове,чија окупација траје и данас.
Miloš
Vama mora da su uzori bili reviozionisti poput Dimitrijevića i Đuretića. Sram vas bilo! Vaš komentar me podseća na da je ipak bolje biti sa Nemcima.
Препоручујем 3
Matko
Izgleda kao neki novi prilog tezi o "saradnji" između četnika i partizana za koji nismo,do juče, ni znali: četnici oslobađali, pa nastavljali da jure Nemce, a partizani "ulazili "na gotovo" da organizuju slavlja!? I to sledećeg dana, po stvarnom oslobođenju! I onda je Tito pogazio "sporazum" i zabranio četnicima da se vrću. Trebalo im je 45 godina da smognu hrabrosti i da se vrnu i nauče nas istini. Bravo Aco!
Препоручујем 3
Игор Г.
Град своје ослобођење у Првом светском рату обележава 9. новембра 1918. Врло занимљива тврдња с обзиром да није наведено ко је и када окупирао тај исти Нови Сад па га ослободише окупатора.
EvGenije
Цитирам: "Претпоставља се да је готово 5.000 Новосађана изгубило живот, што значи да је сваки дванаести страдао у борби против окупатора, у жељи за слободом, бољим и праведнијим друштвом." Чудна нека рачуница. Многи од тих 5.000 страдали су само зато што су били Јевреји или Срби. Тешко да су стигли да се боре за било шта. Били су само људи који су се нашли на погрешном месту у погрешно време. Међу тих 5.000 има и сарадника окупатора, а су неке побили и комунисти. Не митологизирајте историју.
Kompanil
Oslobodjenje jednog mesta ili grada je stvar konvencije. Zato se i proglasava, a ne ustanovljava se. Jedan od bignih kriterijuma je iskljucenje mogucnosti protivnapada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља