среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
УОЧИ ТРЕЋЕГ КОЛА ЛИГЕ ЕВРОПЕ У ФУДБАЛУ

Поражени из Лучана против мучитеља европског првака

На папиру Партизан сутра (18,55 ч), иако игра на свом стадиону, нема шансе против Манчестер јунајтеда, али ако ова његова генерација хоће да буде упамћена за сва времена, онда јој је сад прилика
Аутор: Иван Цветковићсреда, 23.10.2019. у 11:40
Зна с ким има посла: Зорану Тошићу је у Манчестер јунајтеду тренер био Солскјер (Фото: ФК Партизан)

На страну то што један представља Србију са свим тешкоћама које то носи, а други Енглеску са свим погодностима што то пружа. Један је само једне године нешто значио у Европи (финалиста Купа шампиона 1966), а други је одвајкада био велико име (чак и када је био друголигаш). Један се бори с дуговима као Лаокон са змијама, други је богат као Крез.

На страну, дакле, што се један зове Партизан, а други Манчестер јунајтед, али шта да се очекује сутра увече (18,55 ч), на стадиону у Хумској, где домаћин није могао да савлада „тамо неки” ТСЦ, а у последњем сусрету код куће је чак изгубио од „тамо неког” Вождовца? Или, оно што је најсвежије: шта може тим, који је поражен у „тамо неким” Лучанима против екипе, која умало није победила европског првака (Ливерпул је изједначио у Манчестеру пред крај утакмице)?

На срећу, у спорту се до победе не долази „вагањем” противника пре мегдана. У спорту није пресудно, односно нико не може да предвиди, ни како ће да утиче оно што је било јуче. У спорту није реткост да неко „погуби од себе бољега”. Дешавало се и највећима на свету да им се срце не пробуди кад треба.

У Манчестер јунајтеду се неко можда и сећа да га је Партизан избацио у полуфиналу Купа шампиона 1966. Од тада је три пута покорио Европу: 1968, 1999. и 2008, док је за „црно-беле” успех да прођу Уефине квалификације.

Истина, последњих година на Олд Трафорду не цветају руже као у време док је тамо владао Фергусон (менаџер 1986-2013). Долазили су на његово место и они који су били не само велико име (Ван Гал 2014-2016), него и његов равноправан такмац (Морињо 2016-2018). Прилика је указана и онима од којих се очекивало да се тек ту докажу (Мојес 2013-2014), као сада Солскјер, Фергусонов ученик и као играч, а и кад је почео тренерску каријеру.

Али, стара добра времена никако да се врате. У енглеском првенству Манчестер јунајтед је после девет кола с десет бодова (две победе) тек на 14. месту од 20 екипа?! У Лиги Европе је у првом колу код куће победио с 1:0 Астану (Партизан ју је у Казахстану савладао с 2:1, а имао је стопостотне шансе да то буде баш убедљиво), док је у другом, у Алкмару, играо 0:0 са АЗ (у Београду је било 2:2, мада су Холанђани имали играча мање читав сат).

„Црно-бели” дочекују славног ривала као први у групи (истина, исти је број бодова – четири, али је њихова гол-разлика 4:3, а његова 1:0). Разуме се, тај тренутни редослед на табели нико не схвата као реалан показатељ односа снага, па се ни у самом Партизану не заносе тиме.

Међутим, с таквим схватањем домаћи играчи нипошто не би требало сутра увече да изађу на игралиште. Нема разлога за страхопоштавање. Тим пре што би их успех високо лансирао у европску фудбалску орбиту. Они немају шта да изгубе, а овај Манчестер јунајтед, без обзира у ком саставу да истрчи у Хумској, није непобедив.

Можда може да буде од користи и то што је Партизан недавно играо против тима, чији је тренер до доласка у Манчестер јунајтед био Солскјер. Молде, јасно, ни у ком смислу није раван гиганту с Олд Трафорда, али не може тренер преко ноћи драстично да промени свој поглед на фудбал у зависности од тога у којем је клубу.

Морињо, на пример, ма колико био прекаљен и превејан у том послу, није имао очекиване резултате у клубовима навикнутим да трофеје освајају нападачком игром (Реал и сам Манчестер јунајтед), али је био као дабар у води тамо где никоме не боде очи што су сви његови играчи иза бране, коју је саградио (Челзи и Интер).

Дакле, за годину дана Норвежанин није могао да постане Фергусон, мада, с обзиром да је његов учитељ ту, у клубу, има ко да га посаветује.

Руку на срце, Партизан је имао мање шансе од Манчестер јунајтеда и 1966. Био је то двобој такозваних беба. На једној страни су биле нове Безбијеве бебе (прве су настрадале 6. фебруара 1958. у авионској несрећи у Минхену после реванша у четвртфиналу Купа шампиона против Црвене звезда) и по угледу на њих је и Партизанова јуниорска екипа из тог доба названа по свом тренеру Матекалове бебе. И кад је куцнуо час биле су боље од свог узора.

Јасно, нико неће да се усуди да овај Партизан упореди с оним. Али, да није заблистала тада, у Купу шампиона 1965/66, ни та генерација „црно-белих” не би имала по нечем посебном да се памти. Ако ова жели да и она одскочи – сад јој је прилика!


Коментари1
b27f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Citam u uvodu , vas novinar unapred pravda Zvezdu za poraz jel se bori sa dugovima. Da je Zvezda uspela fudbalska ekipa nebi joj bio potreban novac i kuknjava na sav glas. Mancester Junajted je igrao dobar fudbal i sticao novac igrajuci na svetskoj sceni.. Zvezda ne igra dobro i nemojte to povezivati sa parama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља