среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:50
64. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Ово време Кишу не може ништа

Треба га читати, да бисмо оздравили од либералног капитализма, нагласио је Драган Бошковић
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 23.10.2019. у 20:00
Данило Киш (Фотодокументација „Политике”)

Да постоје прави, искрени и страсни читаоци дела Данила Киша, посведочила је трибина 64. Међународног београдског сајма књига, названа „Амаркорд, тридесет година без Киша”, у којој су учествовали универзитетски професори Владислава Гордић Петковић, Александар Јерков, Драган Бошковић, и књижевни критичари Тамара Крстић и Гојко Божовић. Овај разговор пружио је одговоре на питања ко је био Киш, на који начин се свака нова књижевна и читалачка генерација суочава са њим, због чега је то суочење важно. Показано је и да остаје још много Кишових књижевних знакова које треба протумачити, као и да треба оформити једну енциклопедију Киша.

– Не може ово време ништа Данилу Кишу, чак ни мени који сам се шћућурио уз њега. Кад год дођеш до Киша, јавља се сумња која разједа. Он је оно најбоље од књижевности. Био је писац у најбољем смислу речи у чијем делу се ужива. Далеке 1976. године везао сам се за њега, тада је изашла „Гробница за Бориса Давидовича”. Киш у тренутку оспорава књижевну сцену, показује вољу да каже да ту нешто не ваља. До 1983. савладао је своје противнике, а после његове смрти, нагрнули су све сами „кишолози”. Киш је нешто божанствено што се десило нашој култури, оставио нас је као сирочад. Хоћу ли наћи ишта од себе ако седнем поново да га читам? – сугестивно је запитао Јерков.

Драган Бошковић запазио је да је Кишова проза и данас сувише брза, да је њен замах у убрзању које у пет реченица достиже 100 километара на сат. Због те неухватљивости, мало шта од њега данас остаје, осим у пригодним приликама, како је приметио.

– Писци занемарују његову интегралну свест према култури и друштву. Волео бих да у тој могућој енциклопедији Киша напишем одредницу за „Гробницу за Бориса Давидовича”. Оно што је урадио за литературу, његова вера у њу, позив је за све нас. Можда је утеха слаба, али треба читати Киша, да бисмо оздравили од ове средине, од либералног капитализма – нагласио је Бошковић.

Владислава Гордић Петковић подсетила је на важност таквих преводилаца какав је Габор Чордаш из Мађарске, добитник сајамске награде „Доситеј Обрадовић”, лекар по струци и човек који је научио српски да би Киша могао да чита у оригиналу. А да преводи које је бирао Киш, попут „Стилских вежби” Рејмона Кеноа, такође говоре о његовој поетици.

– Мислим да ћемо озбиљније морати да се позабавимо тиме да је Кишов утицај најјачи на маргинама канона – додала је Владислава Гордић Петковић.

Гојко Божовић издвојио је два разлога због којих нам је Киш потребан. Први је тај што Кишов пример показује разлику између мале и велике књижевности, док је на другој страни он изазов за сваког тумача.

– Не постоји ниједна генерација писаца која се Кишу не обраћа. Стално се мења расположење према њему. У тих 30 година, колико смо без њега, променило се осећање света. Кишова књижевност и поетика преиспитивале су друштво и политику, етику и естетику, данас је поетика лично питање. Велики узлет цензуре у вези са „Гробницом” допринео је афирмацији те књиге, као и судбине монтираних процеса које и данас потресају наш живот и нашу савест. Киш је поставио важне категоричке императиве, показао је да књижевност настаје из страсти. У есеју „Зашто пишем” наводи да пише да би преживео, да пише због незадовољства. То је она ватра коју поново треба пробудити у литератури – закључио је Гојко Божовић.


Коментари4
6568c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Danilo Kis , je postao znacajniji u Srbiji,kada je umro, nego dok je ziveo. Dokaz,dobio je celu ulicu posle smrti za zivota ni mansardu. Beograd se tesko obrukao od ovog velikana pisane reci.
Dragomir Olujić Oluja
Nema šanse "da bismo ozdravili od liberalnog kapitalizma" sa Kišom, Kiš je u biti bio zagovornik liberalnog kapitalizma (da nije bio socijalno plašljiv, bio bi čak ideolog liberalnog kapitalizma), a i liberalnog kapitalizma odavno nema, danas je neki drugi, još brutalniji kapitalizam!...
Siniša Stojčić
Kog prijatelja? Kiš je najveći naš pisac
gospodin goluza
nemam poverenje u coveka koji je bio u stanju da ismeva bliskog prijatelja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља