понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:15

Краће радно време значи и ниже плате

Скраћивање радне недеље може да подстакне производњу и побољша ниво образовања и здравље радника. – Највећи број послодаваца цену рада множи бројем сати проведених на послу
Аутор: Марија Бракочевићсреда, 23.10.2019. у 20:20
(Фото А. Васиљевић)

Власти данског града Одшереда увеле су четвородневну радну недељу за све запослене у општинској администрацији, у којој ради око 300 људи, тако да ће тамошњи службеници убудуће и петак моћи да користе као слободан дан. Као нерадни дани у Србији су засад на снази најчешће субота и недеља, односно радна недеља стандардно траје 40 сати, у просеку 176 сати рада месечно. Иако има оних који у шаљивом маниру поручују да би у Србији било идеално да понедељак постане дан одмора од викенда, уторак припрема за рад, среда – радни дан, а четвртак дан одмора од рада и петак припрема за предстојећи викенд, једно је ипак сигурно: највећи број послодаваца радницима би смањио плате када би се радна недеља код нас свела на четири дана.

Економиста Иван Николић сматра да је Србија далеко од феномена који у западној Европи све више добија на значају, посебно зато што је наша стопа незапослености и даље двоцифрена.

– Скраћивање броја радних дана у недељи донело би ниже зараде, јер највећи број послодаваца цену рада множи са бројем сати проведених на послу. Нема ту превелике мудрости – јасан је Николић.

Да са таквом идејом и те како треба бити опрезан, уверен је и економиста Јуриј Бајец, који истиче да би приватни сектор у Србији негативно реаговао на свођење радне седмице на четири дана, посебно са становишта обезбеђивања резултата профита и производње.

– Нашој држави би било боље да размишља о томе како да уреди однос плата у јавном сектору, а не да размишља о четвородневном раду. Скраћивање радне седмице било би круна свих наших напора, али пре тога ми имамо још много посла. Привреда нам је на скромном технолошком нивоу, тако да је код нас допринос радног фактора и даље велики. То не би могло тек тако да се прекине, а да не изазове огромне последице по укупне економске резултате. У јавном сектору негативне последице скраћивања радне недеље највише би се виделе са становишта ефикасности рада, што би се у крајњој линији одразило и на привредни раст земље – објашњава Бајец.

Основна претпоставка овог предлога је да ће људи бити успешнији и продуктивнији ако раде четири дана, да ће с већом успешношћу више производити. Чак је и руски премијер Дмитриј Медведев недавно изнео претпоставку да ће у будућности у тој земљи бити успостављена четвородневна радна недеља како би се помогло радницима да превазиђу синдром изгарања на послу и умор.

– Смањивање радне недеље и броја радних сати је идеал којем сви тежимо – да радимо мање, зарадимо исто или више, и плату потрошимо на задовољство. Али, ми ипак не можемо да се поредимо са Данском, мада не треба заборавити ни то да је Србија још осамдесетих година прошлог века била међу првим европским земљама која је поставила стандарде у дужини радне недеље. Пример за то је фирма „Јавор” из Ивањице, која је била једна од најуспешнијих текстилних компанија у Југославији. У њој је уведено шесточасовно радно време, а показало се да се због тих новитета у раду производња није смањила. Продуктивност је чак била већа, фирма је остваривала профит, ефикасност је била одлична – подсећа Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. Ипак, како додаје, у Србији би скраћивање радне недеље могло бити мач са две оштрице, посебно кад се зна да се све више ради на замени радне снаге, да многа занимања нестају са тржишта рада, процесе рада преузимају роботи...

– Проблем је што наши послодавци често не поштују овдашње законе о радној недељи, а стандард је 40 сати седмично, па радници остају на послу и дуже од осам сати дневно. Тај рад им углавном није плаћен, а тако је често у грађевинарству, трговини, неким индустријама... – истиче Савићева.

Мање рада подстиче производњу

Многи теоретичари сматрају да је форсирање запослених да раде превише сати погрешан концепт, јер не само што су уморни радници склони грешкама и повредама, већ и њихово незадовољство обара продуктивност. Једно од бројних истраживања показало је да код особа које дневно раде 11 и више сати постоји двоструко већи ризик од депресије у односу на особе које раде уобичајених осам часова дневно. Новије студије подржавају оправданост захтева за четири радна дана у недељи, јер се показало да смањено радно време подстиче производњу и побољшава ниво образовања и здравље радника.


Коментари26
cc191
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvetko Stanisavljević
Ovde vajni ekonomisti ne svataju da su oni najveći krivci za ovo stanje u zemlji. 20 godina narod radi za siću(sada 200€),odlazi u inostranstvo gde imati minimum 1500€,za isti posao kao ovde. Radiće manje 40 sati nedeljno, ako hoće više da radi može da zaradi. Nema robovanja i mučenja. Narod odlazi, a vi nađite način da ga zadržite.
Данијел
Четверодневна радна седмица је можда недостижна у овом моменту, али шесточасовно вријеме се може успоставити. И зашто би то утицало на зараде ако се посао уради исто? Неки сада неће ни добити плату иако им је десеточасовно радно вријеме. Неда послодавац, а може му се.
Балканац
Радио сам у производној фирми са око 120 људи. Далеке 1982. године смо увели седмосатно радно време од 08 - 15 сати, тј. 35 сати седмично. Без проблема смо извршавали реализацију као и раније за осам сати дневно, тј. за 40 сати седмично. Плате се нису смањиле. Били смо ефикаснији на послу и задовољни због мало више слободног времена. Да ли је данас то могуће, нисам сигуран. Сада је радник потрошна роба у циљу стицања богатства послодаваца, а систем је постављен да угоди послодавцу.
Milka Radic
Kad skrate radnu nedelju na cetiri dana, onda ce se pojaviti prica da je treba skratiti na tri dana jer su radnici tako srecniji i produktivniji. Da se ne lazemo, u ljudskoj prirodi je da lenstvujemo (cast izuzecima) i da nikad nismo zadovoljni onim sto imamo. Rasturiti disciplinu i prigusiti vrline kao sto su radinost, je vrlo lako a iste kasnije povratiti kad zatreba je mnogo, mnogo tesko. Mislim i da postoji tacka kad ljudi postaju zaludni, depresivni i nesrecni jer PREMALO rade.
Ivan Ivanovic
Sve ovo sto ste napisali se javlja ne zato sto je narod lenj, nego zato sto je izraubovan i napacen radeci prekovremeno za domace robovlasnike zvane poslodavci. Samo neki su imali srecu da za to ponekad budu i placeni. Dajte ljudima normalno radno vreme i normalne radne uslove i niko se nece zaliti.
Препоручујем 19
Petar
Kada su neke od zapadnih zemalja pre vise decenija uvodile bolje uslove za radnike, delom i pod pritiskom sindikata, postojala su strahovanja da ce se radnici "razmaziti". Nece. Slicno je i sa cetvorodnevnom radnom nedeljom. Bice produktivnija a ljudi odmorniji i zadovoljniji. Naravno, mislena imenica za veci deo sveta pa i Srbiju. Gde se gazi da bi se bilo pravi gazda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља