субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.06.2008. у 22:00 Светлана Томић

Блогосфера и етички кодекс

Интернет може да отвори бескрајну библиотеку у вашем стану (Фотодокументација „Политике”)

Од давних времена људи су оговарали, ширили гласине и срамотили друге. Али, док су та роморења остајала у сфери усмене комуникације, и то оних људи који се међусобно познају и, ипак, одлазила у заборав, Интернет је постао монструозна, „гаргантуелска дигитална архива” која неће избрисати информације о вама чак и ако никада не користите Интернет, нити експонирате свој приватни живот. У САД само три одсто блогера тражи дозволу од људи за коришћење информација о њима, а две трећине родитеља није никада са својом децом причало о могућностима заштите информација постављених „он-лајн”.

У својој најновијој књизи „Будућност репутације – оговарање, ширење гласина и приватност на Интернету” („The Future of Reputation. Gossip, Rumor, and Privacy on the Internet”, Yale University Press, 2007), амерички професор и међународни експерт за приватно право Денијел Солов (Daniel J. Solove)читаоце упознаје са опасностима коришћења Интернета, разматрајући величанствене али и застрашујуће импликације раста информација.

„Интернет може да отвори бескрајну библиотеку у вашем стану, омогући брзу комуникацију са људима из најудаљенијих делова света, и чини да, као никад пре, ефикасно пошаљете информацију, даје вам могућност да себе изразите на који год начин пожелите и исто тако слободно комуницирате са другим људима.” Док је, у САД, 1999. било око 50 блогова, 2006. било их је скоро 50 милиона! 

Солов показује у којој је мери Интернет променио тензију између приватности и слободе говора, саме природе приватности, врлине и мане оговарања и срамоћења, начине на који закон, технологија и норме делују једно на друго. Нове генерације не размишљају исто о приватности као оне претходне. Скоро 60 одсто корисника Facebook-а каже да никад не размишља о приватности; огроман број људи на Интернету поставља информације, фотографије и видео-снимке о свом приватном животу. Истраживање Асошијетед преса из 2005. показује пораст кршења друштвених норми, некултурног и нецивилизованог понашања, 70 одсто испитаника у САД верује да су људи некултурнији у односу на претходне генерације. С једне стране, људи све више губе поверење а, са друге стране, друштвене везе постају дифузне – склапају се пријатељства са тоталним странцима, без икаквих адекватних информација о њиховом угледу и без одређеног протока времена, потребног да се људи истински упознају и разумеју.

И приватност и слобода говора важни су због индивидуалне аутономије, демократије и тржишта идеја. Слобода говора има највећу вредност када доприноси јавној дискусији државних и политичких питања, наспрам чега је говор о приватним стварима неважан. Заштита приватности може да унапреди слободу говора, а не да је ограничи.

Да би осветлио однос нашег приватног и јавног, живота и права, и указао на сложеност људског бића, јер „ни приватни нити јавни живот приказује наше истинско ја”, Солов у својој књизи укључује психологе, антропологе, социологе, историчаре, правнике, филозофе, књижевнике, „network” теоретичаре.

Проблем са Интернетом је тај што најчешће представља фрагментарну причу, без контекста и исцрпних испитивања, и без могућности да се „оптужени” позове и брани. Блогови показују колико људи брзо и олако суде и срамоте друге, заборављајући да веома мало и парцијално знају оне о којима се говори.

„Ако другима допуштате приватност, ви показујете способност да поштујете људе, идеје и идеале са којима се не слажете. То је либералност нарави.”

Превише суђења другим људима води тиранској друштвеној контроли, због чега ће будуће генерације живети мање слободно и непрекидно ограничено.

Док је моћ обавештавања некад била у рукама малобројних професионалаца, сада је у безбројним рукама аматера који, због моћније и утицајније технологије, постају ривали великим издавачима. Блогови су у највећој мери дневничарски (у САД 37 одсто) а не новинарски, дискурс им је најчешће заједљив, без стила, немају уреднике нити лекторе, објављују без временске дистанце, не нудећи увек поуздане информације и не поштујући етичка правила приватности. Блогери у већој мери успостављају контакте са читаоцима и отварају дебате. А када угледате нетачну информацију, најбоље је да одмах реагујете аргументованим демантијима и, уз помоћ моћних линкова, проширите их што даље.

Осим што занимљиво излаже разноврсна знања, аргументовано сагледава добре и лоше стране нашег технолошког чуда, Солов као стручњак приватног права, сучељава добре и лоше стране (америчког) закона, предлажући ефикасне практичне мере и решења. Јер, закон треба да реагује када угрожавате другога. Закон треба више да учини јасним разлике између „он-лајн” и „оф-лајн” ширења информација, да прошири препознавање приватности у више ситуација, да напусти двојак поглед на приватност који се базира на старинском схватању да, ако сте на јавном месту, немате права на приватност. Треба препознати да приватност укључује доступност, поверљивост, контролу. Закон треба да прошири препознавање обавеза поверљивости, да заштити очекивања поверљивости и омогући људима већу контролу над личним информацијама. А приватност и слобода говора могу се, истовремено, заштитити ако допустимо људима да говоре анонимно. Закон треба да повећа свест људи о последицама свог говорења. Блогосфера треба да успостави етички кодекс и механизме за заштиту приватности људи, да брише коментаре на захтев људи, да тражи дозволу о коришћењу информација и слика о другим људима, о њиховим приватним животима, или, ако то чини да не открива њихов идентитет и, надасве, да не срамоти друге људе.

У САД постоји служба за одбрану угледа (Reputation Defender), која помаже у налажењу и брисању увредљивих информација на Интернету. А многи још увек не знају да велики део Интернета није каталогизован тренутно најмоћнијим претраживачем информација – Гуглом (Google), да делује тек на површини мреже иако може да претражи билионе веб-страна у делићу секунде. И да се само можемо питати шта ће се десити када се инжењерија претраге унапреди.

Коментари1
8bd5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Shishman
Sve se može zloupotrebiti, pa i blogovi.Tu bi zaista morao da postoji neki usvojeni etički kodeks. Blogovi bi morali da budu profilisani, da imaju svoje lektore, korektore, urednike.Međutim, postoji velika dobit od blogosfere. Mnogi ljudi dobijaju priliku da iznesu svoja mišljenja, da budu izdavači, distributeri. Što je u zemljama istočne Evrope, ali i drugde, do pre desetak godina bilo nezamislivo. Postojali su monopoli, koji su sahranili toliko talentovanih ljudi, jer nisu imali gde da pišu, objavljuju. Pogledajte, ko se, ovde u Srbiji, buni protiv brzog pisanja i objavljivanja. Prošetajte malo internetom. To su ljudi koji već imaju neke pozicije i koji se boje da će ih izgubiti... Dakle, nema razloga da se strahuje od blogosfere. Evo, pogledajte ono što su pokrenule beogradske ZAVETINE, jedan izdavač koji je decenijama bio ignorisan od naših štampanih medija i tavorio u getu malih tiraža. Blogosfera ZAVETINA iz dana u dan donosi obilje tekstova, pre svega novih pisaca, ali i drugih stvari. Tim Blogosfere ZAVETINA poziva sve posetioce da iznesu svoja mišljenja o objavljenim postovima, bez obzira kakva bila... Blogosfera pruža priliku stvarnom višeglasju da dođe do izražaja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља