среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Благо Жидовара чека – новац

Аутор: Јовица Даниловићнедеља, 01.06.2008. у 22:00
Жидовар из ваздуха (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Драгоцености пронађене у „контактној зони између дачких и келтских племена”, Жидовару, код села Орешца, недалеко од Вршца, локалитету старом више од 2.100 година, после једне велике изложбе и прошлогодишњег излагања затвореног типа, за потребе међународне конференције археолога о овом локалитету – неизвесно је када ће бити у сталној поставци Градског музеја у Вршцу.

Додуше, нешто се лепо догађа: у току је израда идејног решења и пројекта за реконструкцију зграде „Конкордија”, у центру Вршца, чији би простор омогућио велику поставку, од неколико стотина пронађених предмета на Жидовару. Пројекат је, иначе, услов за конкурисање код фондова.

Међутим, од епохалног открића велике ризнице тог времена, које ће утицати на мењање погледа на историју и културу у Подунављу, прошло је седам година, а овај бисер међу археолошким налазиштима, није добио заслужени третман државе. Новца нема за наставак истраживања локалитета, који је, само захваљујући околности да је у близини војног објекта, добро чуван од „дивљих археолога”, и „љубитеља” старина.

– Жидовар није обичан локалитет јер је у њему културни слој дебљине пет и по метара, што сведочи о животу у континуитету од преко два миленијума, каже нам археолог Градског музеја у Вршцу Драган Јовановић, који је заједно са колегиницом, Иваном Пантовић,  септембра 2006. године, приредио двомесечну изложбу жидоварског блага. – Новца нема за даља истраживања, нити за сталну поставку, као ни за, евентуално, израду реплика јединственог накита, рестаурираног у Народном музеју у Београду, који чувамо у сефовима. Ипак, да не бисмо чекали, радимо оно што можемо. Припремамо публикације, које ће посебно обухватити сваки од културних слојева.

Академик Никола Тасић је, поводом овог епохалног открића, својевремено изјавио да ће „наука морати да реши: ко је, заправо, раскошан сребрни и ћилибарски накит направио, у којој радионици, и под којим је условима богати власник страдао, сакривши благо”, сведочанство о једном времену и култури. Или је оно, можда, негде опљачкано и у Жидовар донесено.

(/slika2)Пронађени су изузетни уметничко-занатски радови од сребра, ћилибара и кљова. Благо је било у остави једног тадашњег, очигледно, имућног власника. Срећа је хтела да археолози, који су спорадичне резултате бележили од 1948. године, трагајући за минулим културама на овом локалитету – „забоду ашов” у праву ризницу. Занемели су пред више од 200 предмета, укупне тежине 2.296 грама. Благо је буквално – непроцењиво.

Кажу стручњаци да „није тешко замислити како је изгледао власник жидоварског блага са огромним украсним копчама-фибулама, које су, повезане масивним ланцима, красиле његова прса. Око врата је имао окачене огрлице од сребрних и ћилибарских перли, и ђердан, који се на грудима завршавао медвеђим очњацима, а одећа му је била украшена многобројним привесцима од сребра”.

Ризница је откривена, и благо је угледало светлост дана захваљујући стручњацима Центра за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Градског музеја у Вршцу, и Војног музеја у Београду.

Нема зналаца који не занеме пред великим фибулама од сребра, масивним торквесима од плетене сребрне нити, раскошним сребрним кутијама, сребрним медаљонима, украшеним полудрагим камењем, па, наруквицама, перлама од сребра и ћилибара, накитом од медвеђих кљова, раскошним глиненим посудама...

– Ово епохално откриће јасно је потврдило претпоставке истраживача локалитета, да је Жидовар током млађег гвозденог доба, и у ранијим периодима, био један од најзначајнијих културних и економских средишта овог дела Подунавља. Зато заслужује нашу пуну пажњу и налаже даља истраживања – каже млади археолог Драган Јовановић, који подсећа да су пре две године Градски музеј и Филозофски факултет у Београду објавили капиталну монографију „Жидоварско благо”.


Коментари0
9871c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља