четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:57
64. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

„Лагуна” најбољи издавач

Признање за издавачки подухват године деле равноправно Десето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности (ИЦ Матице српске) и едиција „Прозна дела српских научника” („Службени гласник” и УБ „Светозар Марковић”)
Аутор: Марина Вулићевићпетак, 25.10.2019. у 11:08
(Фото Р. Крстинић)

Најбољи издавач 2019. године је „Лагуна”, према оцени жирија 64. Међународног београдског сајма књига, којим је председавао проф. др Драган Симеуновић. У ужем избору били су и: „Архипелаг”, „Клио”, „Геопоетика”, „Службени гласник”.

– Само уочи Сајма књига, „Лагуна” је представила чак 80 нових наслова. У претходних 12 месеци објавила је 372 нове књиге, без поновљених наслова. На овогодишњем сајму присутна је са више од 4.000 наслова. У току протекле издавачке године аутори „Лагуне” добили су бројне награде. Међу њима се издваја овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке са романом „Велики пад”, као и и дела овогодишње добитнице Букерове награде Маргарет Атвуд. Овај издавач следи своју дугогодишњу традицију да у подједнакој мери промовише домаће и стране писце, а има низ засебних едиција вредних пажње, од популарне науке, дела класика до литературе за децу и младе. Посебна заслуга за популаризацију књиге је континуирано отварање књижара широм Србије – образложио је жири.

Признање за издавачки подухват године деле равноправно Десето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, (чији је издавач Издавачки центар Матице српске из Новог Сада), и едиција „Прозна дела српских научника”, (у издању „Службеног гласника” и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”).

– Матица српска спада у најстарије издаваче не само у Србији него и на Балкану. Антологија „Десет векова српске књижевности” приказује целовити развитак наше књижевности с намером да је превреднује по новим сазнањима и мерилима. Њено десето коло, уз 121 наслов прве серије, доноси још 60 имена писаца који су рођени пре 1930. године. У овој антологијској едицији, на досад одштампаних 35 милиона страница, тако се удружују стих, проза и драма, десетерац и сонет, сви књижевни облици, сматра жири, док је поводом „Прозних дела српских научника” оценио:

– Заједнички пројекат Универзитетске библиотеке Светозар Марковић и „Службеног гласника” посвећен је представљању мало познатог књижевног талента бројних српских научника. Овај оригинални издавачки подухват обухвата прозна дела: Руђера Бошковића, Јосифа Панчића, Јована Жујовића, Стојана Новаковића, Михајла Петровића Аласа, Слободана Јовановића, Милеве Марић, Николе Тесле, Јована Цвијића...

Награда за најбољег издавача из дијаспоре припала је трима кућама: црногорској „Светигори” са Цетиња, поводом „Изабраних дјела архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија”, затим је награђен „New Avenue Books” за „Great Serbian Short Stories” Бранка Микашиновића, као и Задужбина „Петар Кочић” из Републике Српске, за дело „Старе српске повеље и писма” Љубомира Стојановића – фототипско издање које је приредио академик Раде Михаљчић.

– Изабрана дела митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића у 36 књига представљају изабране ауторове студије, есеје, предавања, записе и разговоре, као и посланице и поруке, распоређене у 12 тематских целина. Аутор који без сумње представља не само теолошки, већ и социјални ауторитет у српском духовном простору, својим текстовима објашњава и брани српско православље у худим временима по њега, и шаље охрабрујуће поруке о љубави, животу и смрти, части и бешчашћу, као и о другим вечним тајнама. У делу „Great Serbian Short Stories” (Велике српске кратке приче) Бранко Микашиновић, један од најпознатијих слависта српског порекла у Америци, дао је немерљив допринос представљању наше књижевности у Америци и енглеском говорном подручју. Раде Михаљчић је приредио Стојановићеву збирку ћириличних докумената Дубровачког архива. Група научника из Београда, Новог Сада и Сарајева приредила је именски и предметни регистар – став је жирија.

Добитници сајамских признања (Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

Посебно признање за допринос из области науке добила су равноправно Изабрана дела „Родолф Арчибалд Рајс”, у издању „Завода за уџбенике” и Криминалистичко-полицијског универзитета, и дело Зорана Аврамовића „Добрица Ћосић – између политике и књижевности”, у издању „Завода за уџбенике”.

– Изабрана дела Арчибалда Рајса у пет књига окупљају најважније радове овог аутора који је „био и остао јунак правде, истине и права. Радови посвећени страдањима Срба у Првом светском рату, његовим експертизама, објављеним у иностраној штампи, као и најважнијим Рајсовим научним радовима из области криминалистичке форензике први пут се појављују на српском језику. Дело Зорана Аврамовића „Добрица Ћосић – између политике и књижевности” нам на научни начин показује како је овај писац у својим списатељским остварењима испољио два облика свести и духа – уметнички и политички – образложио је жири.

Признање за најбољу књигу године освојила су два издања: Соње Ћирић „Нећу да мислим на Праг” (Лагуна) и Николете Новак „Позив” (Пчелица). Специјално признање за издавача књигу или стрип припало је равноправно следећим књигама: „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату”, издавача Медија центра „Одбрана”, и дело „78 дана Апокалипсе – истина оптужује, НАТО бомбардовање Југославије 1999”, издавача Асоцијације „Српска веза” из Београда и новосадског „Прометеја”.

– Роман одрастања Соње Ћирић карактеришу вештина структурирања и полифонијско приповедање. Посебно важна идеја ове књиге, утолико значајнија зато што настаје у добу кризе читања, јесте покушај враћања младих читалаца љубави према књигама и указивање на њен значај у сазревању. Роман Николете Новак посвећен је потрази за сопством младог јунака, чиме добија на актуелности у времену дестабилизације интегритета младих генерација – оценио је жири, а поводом специјалног признања образложио:

– Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату пројекат је од изузетног значаја за стручну, научну, али и јавност у функцији очувања традиције, културе сећања и едуковања младих генерација о размерама и величини страдања српског народа у овом рату. У 14 томова енциклопедијског формата на око 9.000 страница дати су спискови погинулих војника и официра који ће омогућити научним радницима и свима који истражују српске жртве Првог светског рата продубљени увид у војну архивску грађу Србије. У делу „78 дана Апокалипсе – истина оптужује”, више од стотину домаћих и страних аутора је својим текстовима исписало јединствену књигу поводом две деценије од великог страдања нашег народа.


Коментари5
e5e59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Ovo je manjinski Srpski sajam knjiga. Vecina Srba ( preko 51% ) zivi u diaspori. U Biblioteci Melbourne Univertziteta nalazi se celokupna izdanja Srpske Misli pisana cirilicom,stampana u Melbourne od 1950 - 1975 od Urosa Stankovica. Stankovic je bio ministar u Nedicevoj vladi. Po izbeglistvu u Australiju osnovaj je Srpsku Misao i u istoriji Australijepo po prvu put stampao knjjige pisane cirilicom.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, nije Srpski sajam knjiga nego Međunarodni beogradski sajam knjiga i, drugo, u dijaspori (bez regiona) nema više od četvrtine Srba (i to kad ubrojimo i one odavno "asimilovane")!
Препоручујем 4
Milos miokovic
..presek čitalačke publike u Srbiji,jutros na radiju Bg1,tema sajam,dal je neko bio i sta ima da rece,voditeljka jedva zadrzala koncentraciju a da se ne smeje,posle onih koji su se javili,.javio se covek koji nije nasao bibliju,drugi da ga podrzi i objasni sta je biblija,treci slabovidni i njihove na zalost muke,cetvrti u vezi kartice za vozaca,peti da je bio i da mora da nam prenese katastrofu sa sajma koju drugi ne zapazaju a to je veliki broj dece sa X ili O nogama... za ne poverovati, haha
Hara Davan
Crna Gora i Republika Srpska nisu dijaspora.
Stevan Markovic, Paris
Где је фототипско издање Јован Хаџи-Васиљевић, "Јужна Стара Србија", издате у Врању????? Да ли имате представу о значају те књигe? Е стручњаци!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља