петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:35

Скадарско језеро – зетска Света гора

Аутор: Милан Вујовићнедеља, 01.06.2008. у 22:00
Вирпазар на Скадарском језеру (Фото А. Баковић)

Вирпазар – Информација да је Светска банка одобрила Црној Гори и Албанији 4,5 милиона долара помоћи (Црној Гори 2,5 милиона, Албанији 1,9 милиона) за пројекат Интегралног управљања екосистемом Скадарског језера, увећала је интересовање за ово језеро, један од четири национална парка у Црној Гори, уз Дурмитор, Биоградску гору и Ловћен. Како нас је информисала Маријана Џаковић, стручни сарадник за односе са јавношћу у Јавном предузећу „Национални паркови Црне Горе”, странци су се и раније интересовали за највеће балканско језеро. Немачка и аустријска влада су преко агенција за техничку и стручну помоћ овде финансирале већи број развојних пројеката – од изградње Центра за посетиоце у Вирпазару до израде просторно-планске документације за Муриће, Врањину и Жабљак Црнојевића.

Један од великих проблема са којим се сусрећу у овом националном парку јесте криволов на језеру у време ловостаја за све врсте рибе (изузев укљеве) који је на снази од 15. марта до 1. јуна, односно до 1. новембра за укљеву.

Други велики проблем јесте нечистоћа која се слива у језеро.

– Припреме пред предстојећу туристичку сезону подразумевају и одржавање хигијене у парку. Чистоћи, посебно на местима где долази већи број посетилаца, као и укупној хигијени, биће посвећена већа пажња – вели Џаковићева.

Иначе, Скадарско језеро се налази у Зетско-скадарској котлини и удаљено је седам километара од мора. Две трећине језера припада Црној Гори, а једна Албанији. Површина језера, зависно од водостаја, варира од 370 до 530 квадратних километара. Црногорски део Скадарског језера са приобаљем, на површини од 40.000 квадрата, проглашен је националним парком. Језеро је криптодепресија, што значи да су неки делови његовог дна испод површине мора. Таквих места, која се називају „око”, има тридесетак. Најдубље, на најмање 60 метара, јесте Радуш. Просечна дубина језера је шест метара.

Језерска обала је разуђена, са бројним заливима, острвцима и полуострвима. Мочварну површину језера покрива широки појас трске, али и барско биље, међу којим доминира жути и бели кестен, као и биљка касорања. Јужни део је каменит и чува реликтне шуме дивљег кестена.

Скадарско језеро је као значајно станиште водених птица 1996. године уписано у Светску листу мочвара од међународног значаја. На језеру борави 270 врста птица, од којих су многе угрожене или проређене. Заштитни знак језера је кудрави пеликан.

У језеру живи и четрдесетак врста рибе, од којих су најинтересантније аутохтоне – крап и укљева, а занимљиво је да има и неких морских као што су јегуља, ципол, скакавица и кубла.

У басену Скадарског језера налазило се двадесетак манастирских комплекса, тако да су овај крај звали „Зетска Света гора”. На острву Бешка, рецимо, налази се црква која је задужбина Јелене Балшић. Острво Врањина је живописно рибарско насеље. Ту се налази манастир Светог Николе. Њега је недавно обновио отац Никола који је десет година био ризничар на Хиландару. Кћерке краља Николе су често долазиле да летују у конаку који се налазио на острву, а сада је разрушен.

Грможур зову „Црногорски Алкатраз”. То је острвце са остацима некадашње турске тврђаве, коју је краљ Никола користио као затвор за политичке противнике, кажу, искључиво непливаче. Грможур је такође и „острво птица”. На острву Старчеву налази се реконструисана црква из 19. века, обновљени конак и гроб првог штампара ћириличних књига Божидара Вуковића – Подгоричанина.

Обилазак острва најбоље је, кажу туристички посленици, завршити посетом Мурићкој плажи, јединој пешчаној на језеру, која је по лепоти равна најлепшим на Јадрану.

На обалама се налази и некадашња престоница црногорске средњовековне државе – Ријека Црнојевића. Ово мало, сликовито рибарско место некада је било моћан трговачки центар, а данас пропада од зуба времена, упркос томе што су овде црногорски владари уживали у благодетима климе. Ту је штампана и прва ћирилична књига на словенском југу.


Коментари1
8d21c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko
Slican tekst sam pronasao o Skadarskom jezeru koji potice iz 1982., znaci treba pisati,pisati,pisati.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља