недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:05

Квалитет увек нађе пут

Сања Долежал је 30 година била преморена од турнеја и живота на точковима. Ниje желела номадски живот с двоје мале деце. Пет година само je њима била посвећена. Радила je бројне пројекте на телевизији и сваки дан се враћала кући да скува ручак, дочека децу из школе. До сада је радила 16 различитих емисија. Тренутно води кулинарску рубрику у оквиру лајфстајл магазина на Новој ТВ. Телевизија је њен избор
Аутор: Исидора Масниковићсубота, 26.10.2019. у 15:00
(Фото: Anna Bonanno)

Вероватно, прва асоцијација на групу „Нови фосили”, чије се песме и данас радо слушају на радио-станицама, нека су стара добра времена, када су праве емоције и искреност биле високо рангиране врлине, када се љубав исказивалa отворено, а не преко друштвених мрежа... Управо је овај стих из чувеног хита екс-ју бенда, који смо сви волели, мото овогодишње турнеје којом обележавају пет деценија постојања.

А која су то добра стара времена, питамо увек насмејану Сању Долежал која је, осим као певачица бенда, позната и као успешна ТВ водитељка, коју називају хрватска Опра Винфри.

– Са својих непуних шездесет година изговарам оне исте реченице које је некада и моја бака – како је некада све било знатно лепше и боље. И онда закључујем да су заправо добра времена онда када си млад јер ти тада ништа није тешко, ништа ти не смета, ничим ниси оптерећен... Девиза „Нових фосила” – „за добра стара времена” све нас може вратити у тај период кад смо били неоптерећени, безбрижни... Кад си млад не бринеш ни како ћеш платити рачуне, ни како ћеш издржавати децу. Само мислиш о томе како ћеш што лепше и луђе провести своју младост. На неки начин, уз наше песме, покушаћемо да се вратимо у та стара времена – прича Сања Долежал за коју време као да је стало.

Интересантно је са су „Нови фосили” основани 1969. године као мушки бенд. Отац Сање Долежал, Мишо, 1970. године, када је она имала свега шест година, написао је текст за песму „Кад наш брод плови”, коју је обожавала и радо певушила. Већ тада започела је њена веза и љубав са „Фосилима”. Са 16 година, открива нам, први пут се пољубила уз песму „Сањај ме”. То је био хит који је „Фосиле” винуо у неслућене висине. А онда је са непуних 20 година дошла у групу, мислећи да ће јој то бити привремени посао, и да ће уз студије зарадити неки динар за џепарац, иако првобитно нико није рачунао да ће она заменити чувену Ђурђицу. Прошло је од тада 36 година и, ево, још увек су заједно. Сања Долежал и „Нови фосили”.

– Сви ти моменти, и они лепи, и они тужни и тешки, обележили су пет деценија постојања наше групе. То је практично цео један живот. Звучи чак застрашујуће када се каже 50 година, али кад се осврнем, пролетело је као трен. Наш успех резултат је великог труда и улагања, свих нас. Много смо радили, али основни разлог зашто трајемо су песме. Дујмићева музика, пергршт предивних стихова који су писали наши текстописци, који су некада били праве поете. Данас су, да нико не замери, занатлије. На крају крајева, цео живот је постао некако инстант, површан, плитак... Свако од нас ко је учествовао у „Фосилима”, допринео је успеху и опстанку групе. И саме песме, да није било енергије људи који их изводе и доносе на сцену, можда не би опстале до данашњих дана. Имали смо срећу да је то био спој великих емоција и гомиле лудака, у најпозитивнијем смислу, који су нешто удахнули тим песмама. Чини ми се да је то рецепт успеха – објашњава наша саговорница док ћаскамо осунчани михољским сунцем, на крову једног београдског хотела.

Сматра да су они бенд за све оне од седам до 77. На њихове концерте долази и њена генерација, нешто мало старији, али и они који су одрастали уз „Нове фосиле”, као и њихова деца.

– Једна драга пријатељица ми је послала поруку да ме њена кћер, која има 21 годину, поздравља и захваљује својој мајци што ју је довела на концерт. Тада јој је рекла: „Мама, сада разумем када ми говориш о старим добрим временима и правим емоцијама.” То је била порука која ме је највише дирнула. Драго ми је било што је и та генерација, која живи у виртуелном свету, осетила атмосферу која није за њих уобичајена и коју не виђају често – уверена је Сања Долежал чија је ћерка Леа, која такође припада тој виртуелној генерацији, кренула њеним стопама. Студира у Лондону на џез академији и, како тврди наша саговорница, знатно је боља певачица од ње.

– Стално јој говорим – ок, знање се подразумева, данас се може уз помоћ компјутера компоновати а да и не знаш ноте, али бадава ти све знање овога света ако пред публиком не отвориш срце. Ко данас успева од милион врхунских музичара? Не они који најбрже одсвирају гитаристички соло на свету. Него они који умеју да у нама пробуде страст. То је лепота праве уметности – истиче наша Сања Долежал.

И син Лука воли музику, али студира математику која је и данас за Сању велика непознаница. Мада, тврди, многе књиге казују да математика има пуно сличности с музиком. – Ако тој математици удахнеш душу, онда и она може постати музика – истиче.

(Фото А. Васиљевић)

Наша саговорница, која је имала низ успешних емисија на ХРТ-у и РТЛ-у, тврди да је одувек волела камеру која за њу не представља и хладну машину, већ јој је важан човек који стоји иза ње. Већ годину дана након што се разишла с „Фосилима” (1991), почела је да ради на телевизији. Тада је сматрала  да је њена певачка каријера завршена. Имала је скоро 30 година и била је преморена од честих турнеја и живота на точковима. Већ 1994. се остварила као мајка, а две године касније, 1996, родила је и ћерку.

– Тада ми је савршено одговарао рад на телевизији јер више није било путовања. Сигурно не бих могла нити желела такав номадски живот са двоје мале деце. Пет година само сам њима била посвећена. Радила сам разноразне пројекте на телевизији и сваки дан се враћала кући како бих скувала ручак, дочекала децу из школе – прича нам.

До сада је радила 15, 16 различитих емисија на ТВ. И дан-данас води кулинарску рубрику, у оквиру лајфстајл магазина на Новој ТВ. Телевизија је, истиче, њен избор. То што повремено, од 1995. године, од када су се поново окупили, наступа са „Фосилима”, доживљава као присећање на добра стара времена, на радост, младост, лепе дане испуњене емоцијама, дружење с момцима из бенда. Музика јој је данас хоби, а телевизија професија, каже.

Идеја уредништва је била да одаберу особу која целог живота кува, као што то ради и новинарка, и службеница у банци, продавачица у дућану, па тако и певачица, објашњава нам.

– Целог живота сам кувала, пре свега зато што то волим да једем. Мама ме је научила да лепо кувам. То ми дође као психотерапија... Увек смо супруг и ја позивали пријатеље на вечере, а онда би данима пре тога осмишљавала јеловник. Тада би наточила себи мало црног вина, пуштала музику, и уз њу кувала – присећа се.

Искрено нам каже да јој телевизија још увек није досадила и нада се да никада неће. Њене емисије су биле увек радо гледане.

Телевизија је жив медиј, подвлачи. Веселило ју је и када је снимала емисију „Никад није касно”. То је било велико искуство за њу, али и велика радост. Упознала је многе талентоване људе, а са многима од њих је и дан-данас у контакту. Умеју често да је обрадују колачима.

Када погледа на медијску сцену данас у Хрватској примећује да има, као никада раније, изванредних певача и инструменталиста.

– Чини ми се да због површности у којој живимо недостају аутори. Фали добрих текстова и добре музике, а људи који би то могли да нам пренесу или су пасивни, инертни или просто подилазе укусу публике. А то је двосекли мач. Ја сам животни оптимиста и верујем да квалитет увек нађе пут – поручује за крај.


Коментари1
0aab1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

uauuu
jedna od najlepsih zena u svoje vreme(a i sada)...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља