понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Држави 211 милиона од пореза и доприноса за око 25.600 сезонаца

У пољопривреди порасле цене радне снаге, са некадашњих 1.200 динара на садашњих 2.500 динара
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 26.10.2019. у 21:40
(Фото М. Бракочевић)

Откако функционише електронски систем за пријаву сезонских радника у пољопривреди кроз онлајн платформу за поједностављену регистрацију радника, у Србији су 294 послодавца пријавила Пореској управи 25.606 сезонских радника ангажованих у пољопривреди. За непуних 10 месеци држава је од тога остварила приход од 211 милиона динара. Како је министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао на Другом регионалном округлом столу о запошљавању сезонских радника, све су то само почетни кораци ка увођењу е-аграра, комплетне електронске управе у пољопривреди.

– Сада имате ситуацију да за 303 динара можете да добијете доприносе за ПИО и здравствено осигурање за случај повреде на раду. Није то мала ствар. Израчунајте само колико би то у редовним околностима коштало да немамо Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима – подсетио је Недимовић, осврћући се на недавни случај једне фирме која се бави прерадом краставаца за немачку компанију „Мамингер”. – Било им је било потребно 400 радника, које нису могли да пронађу на тржишту Србије. Зато су морали да ангажују 150 странаца, што је било у складу са новим законом – додао је Недимовић и подсетио да је у пољопривреди порасла цена радне снаге, са 1.200 или 1.300 динара, колика је било пре неколико година, на данашњих 2.500 динара.

НАЛЕД и Немачка развојна агенција ГИЗ предали су јуче софтвер за електронску регистрацију сезонских радника у пољопривреди Пореској управи Србије у трајно власништво и тако свечано обележили успешан завршетак пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника”. У току две године, ГИЗ и НАЛЕД подржали су ресорне институције у креирању и доношењу Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и развили веб-портал и мобилну апликацију за ефикаснију пријаву, што је резултирало повећањем броја регистрованих сезонских радника од чак 600 одсто у односу на 2017. годину.

Овај систем биће проширен и на друге делатности где постоји знатан број неформално ангажованих радника, као што су кућни послови, попут чишћења или чувања деце

У изради закона који је сезонцима омогућио право на стаж и здравствено осигурање у случају повреде на раду, као и задржавање права на социјална давања и накнаду у случају незапослености, учествовали су Министарство рада, Министарство пољопривреде, Пореска управа, ЦРОСО, Национална служба за запошљавање, Фонд ПИО, РФЗО...

– Проблем неформалног запошљавања радника на сезонским пословима почео је да се решава 2014. у оквиру Националне стратегије за сузбијање сиве економије. До почетка примене апликације за пријављивање било је евидентирано 3.500 радника, а пројекције НАЛЕД-а су биле да се за пет година достигне циљ од 33.000 пријављених. Ипак, већ сада је пријављено око 25.600 радника – подсетила је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а.

НАЛЕД предлаже да се овај систем прошири и на друге делатности где постоји значајан број неформално ангажованих радника, као што су кућни послови, попут чишћења или чувања деце. Јовановићева је подсетила да се на такву меру Влада Србије обавезала кроз Национални програм за сузбијање сиве економије, уз опаску да би било важно да се исти систем примени и на сезонце у грађевинарству и туризму.

Само девет месеци од увођења електронске регистрације могу се видети ефекти ове реформе, јер, како је додала Драгана Марковић, директорка Пореске управе, пријава радника доприноси смањењу сиве економије и рада на црно, повећању прихода државе, смањењу бирократије и увођењу дигитализације.

– У периоду од почетка примене закона повећана је наплата прихода. За првих девет месеци 267 послодаваца уплатило је 180 милиона динара, а то је тек почетак – казала је Марковићева и подсетила да је Пореска управа успела да дигитализује све пореске пријаве, а од почетка примене електронских сервиса у Пореску управу досад је примљен 31 милион електронских пријава, уместо исто толико папирних образаца.

Резултати за првих девет и по месеци
* 294 послодавца (више од 80 физичких лица)
* 25.606 пријављених радника
* 700.000 радних дана ангажовања
* 211.000.000 динара за порезе и доприносе


Коментари1
1070a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubica
Gospodo iz NALED-a zasto ne prosirite sistem I na estradne radnike koji za par sati pevanja u nekom klubu zarade i preko deset hiljada evra.A porez 25 e po koncertu.Drzava uzima od sirotih poljoprivrednika i nadnicara a ovom sloju bogatih daje jos i nacionalne penzije.U slucaju,ne daj boze, najgoreg, ko ce da brani zemlju. Pesnici znaju: - "Rodjena zemljo imaj na umu metalci,pekari ,tkaci.."Neka mi se javi ratni vojni invalid koji koristi desnu cipelu broj 43 radi zajednicke kupovine ").

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља