петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25

Борба против сиромаштва – разговором

У оскудици, жене тегле воду, учитељи не маре за наставу, а болештине се шире: економисти Абиџит Банерџи, Естер Дифло и Мајкл Кремер имају рецепт за искорињавање глобалне немаштине опробан у Индији, Кенији, Мароку
Аутор: Тања Вујићнедеља, 27.10.2019. у 12:42
Молитва за кишу у Маракешу у време великих суша 2015. (Фото EPA/Abdelhak Senna)

Шта сиромашне људе чини срећнијима? Са овим питањем брачни пар професора Абиџит Банерџи и Естер Дифло, предавача на легендарном Масачусетс Института за технологију (МИТ), и њихов колега Мајкл Кремер с Харварда развили су карту света пре двадесетак година и одговор почели да траже на терену, усред немаштине: од Мумбаја и Вадодаре у Индији до мароканске луке Тангер на стратешком прилазу Гибралтару.

„Сиромашни људи су често (у теорији) сведени на карикатуру. Морате провести време с људима, питати, чути и слушати њихове приче да бисте разумели како прихватају мукотрпну свакодневицу? Зашто праве изборе који праве? И где виде подстицај за евентуално померање ка бољем животу ?”, објаснила је недавно Естер Дифло (46), најмлађа добитница Нобелове награде од устоличења 1968. године, на конференцији за медије коју је организовала Краљевска шведска академија науке. „Наш циљ је био да се придружимо борби против сиромаштва на основу научне евиденције”, прецизирала је Дифло, иначе тек друга жена добитник Нобела за економију (након Американке Елинор Остром 2009. године).

Економисти Банерџи, Дифло и Кремер добили су овогодишњу Нобелову награду за економију за „експериментални приступ искорењивању глобалног сиромаштва којим су у потпуности преобликовали приступ економије развоја”, навела је Академија у Стокхолму.

Више од 700 милиона људи широм света данас преживљава са екстремно ниским примањима, док сваке године пет милиона деце млађих од пет година умире од болести које се лече једноставним медицинским интервенцијама. И док већина деце у сиромашним земљама похађа основну школу, многи је напусте раније, а да не знају добро да читају, пишу и рачунају, подсетила је Шведска академија наука у званичном обазложењу овогодишњег Нобела за економију.

У пребројавању најсиромашнијих међу сиромашнима, Африка се најдуже задржава. Готово сваки трећи Африканац, односно око 422 милиона људи, жена и деце на Црном континенту, живи данас у најцрњој оскудици са мање од 1,16 америчких долара (међународни стандард екстремне немаштине је 1,9 долара). Збирно, афрички сиромаси сиромашнији су од многих других. С тим знањем, добитници овогодишње Нобелове награде почели су у Индији експериментално да испитују колико учитељи маре за наставу ако су у трајном сталном радном односу? Закључци су – након прецизних истраживања с „опитним” и контролним групама одељења и наставника – били од судбоносног значаја за школски програм Индије где данас преко пет милиона ђака данас похађа наставу по измењеном програму, зато што се наставници запошљавају с краћим уговорима. У експериментима у западној Кенији и Индији, трио економиста нобеловаца открио је да ће родитељи пет пута чешће вакцинисти децу против богиња, ако је „боца” џабе и ако мобилне амбуланте стигну до малишана, уместо да их родитељи воде и носе километрима од куће до лекара. Важан „детаљ” у борби за здраву будућност следећих генерација.

А шта кад густо збијена немаштина живи с мањком пијаће воде? Тандем Банерџи–Дифло одговоре је потражио у Тангеру, данас највећој контејнерској луци Африке, чије сиромашно залеђе годинама кубури с мањком пијаће воде. У експерименту кућног прикључивања на водовод на кредит у Тангеру учествовало је 845 насумично изабраних сиромашних домаћинстава: међу њима контролна група обавештена је о опиту годину дана касније. Налаз експеримента Банерџи–Дифло потврдио је, чини се неке наизглед, древне истине. Наиме, са чесмом у кућерку, „учесталост водосних болести није смањен, али је зато ослобођено силно време – које су жене и деца најчешће проводили теглећи воду с јавних чесм – почело да служи доколици и растерећенијем животу. Изостанак свађа у редовима за воду на јавним чесмама подстакао је боље односе међу људима”, описује доцент Винеснт Понс са Харварда својевремено помоћник у истраживањима тандема Банерџи–Дифло у Тангеру.

За срећу је изгледа стварно потребно мало.


Коментари0
750fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља