субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51
„ПОЛИТИКА” У МАНАСТИРУ СВЕТА ПЕТКА У ЦЕРАЊСКОЈ РЕЦИ

Уз молитву немам чега да се бојим

Од пре девет година, поново се, захваљујући оцу Јовану, чују манастирска звона Ибарском долином. – Живи сам, у албанском окружењу, много тога недостаје, али не и верника који долазе чак и из Русије
Аутор: Биљана Радомировићнедеља, 27.10.2019. у 20:00
Отац Јован (Фото Б. Радомировић)

Церањска Река, Лепосавић – После шест година поново смо пред капијом манастира Света Петка, ушушканог у долини Церањске Реке, на само километар и по од магистралног пута који из Косовске Митровице води ка централној Србији.

Ту већ девет година, на радост Богу и народу, тихује отац Јован, старешина манастира. Дочекује нас, ведар, као и онда кад смо први пут крочили у ову светињу, метох манастира Свети Јован у Сочаници.

Пробија се послеподневно сунце кроз столетне храстове, док седимо за столом, пред новосаграђеним конаком. „Добро нам дошли и увек нам на радост овде били”, дочекује нас отац Јован, широког осмеха, обрадован доласком колико и ми.

Нуди нас послужењем. Узимамо само воду, флаширану, јер је изворска пресушила, а она сеоска, за коју му је верни народ Ибарске Слатине дао дозволу да може да користи, негде „поринула”.

„Оче Јоване, зар опет проблем с водом”, питамо, у неверици да се овде, у манастиру из 14. века, који је поново васкрсао доласком оца Јована на Малу Госпојину пре девет година, ништа по питању воде није променило.

„Извор је пресушио, а негде у доводу с главних базена је настао проблем. Покушавали су мештани Слатине да нађу квар, али нису успели”, тихо, као за себе, прича отац Јован, док нам руком показује горе ка брду одакле је вода долазила.

„Нећемо да кукамо. Све ће то Бог да уреди”, казује, док по столу „бију” жирови с храста, који се у небо винуо. Нека тегоба нас ухвати, у неверици да отац Јован, старешина манастира, једини монах у овом нестварном миру, откад је дошао у ову светињу није могао да реши проблем пијаће воде.

Купује воду, некад прокува воду с бистре, смарагдно-зелене реке Церање, а зими, кад западну сметови и кад ни пртину не може да направи до ледом заковане реке – топи снег, не би ли попио који гутљај и поспремио оно судова које има.

Крећемо ка извору, пресахлом још летос, заобилазећи гробове који су ту још из средњег века. Има и новијих надгробних крстова, у камену, а отац Јован објашњава да је манастир поново саграђен у 18. веку, а онда је доласком разних војски које су овде тутњале остало само црквиште, на којем је Црква Света Петка поново изграђена.

Донацијом верника, људи из Ибарске Слатине, Сочанице, Лепосавића, али и српског донатора из Америке, успео је игуман Јован да направи нову цркву и звоник, са звоном тешким 108 килограма.

Шушти храстово лишће под ногама, пуцају жирови док се пењемо ка извору. „Ово зими замрзне, оче Јоване?”, гледамо и извор, па у празан бидон од хиљаду литара.

Чујемо, има бунар више манастира. Али нема пара да се он среди. Не причамо ништа, док нам поглед пуца горе га Церањи, селу у којем живе Албанци. Некада је ту било и петнаестак српских породица. Сада је чисто албанско село.

„Немам проблема с Албанцима. Чак дођу, попијемо кафу, попричамо. Прошле године ми један Албанац изорао башту. Само се појавио, наздравио ми добро јутро и каже: ’Ја дошао да ти поорем’”, смирено говори отац Јован, који је до доласка у овај манастир био у Сочаници, у тамошњем манастиру. Чујемо, ове године није поорао башту. А знао је по тону кромпира да сакупи, стотину килограма лука, а више од половине је делио.

Проблем је и струја. Захваљујући писању „Политике” и донатору из Београда, који је захтевао да остане анониман, манастир је пре шест година добио струју. Каблом, који је накачен на ловачку кућицу, горе у атару села Ибарска Слатина, струја је спроведена до конака и кућице у којој зими борави отац Јован.

Али струја је толико слаба да једва шкиљи сијалица у трпезарији. А проблем би био решен када би се направила једна мања трафостаница. Правио је старешина Свете Петке, својевремено, мини-хидроцентралу, доле на реци. Али наишла бујица, све однела.

Силазимо ка рибњаку, који је недавно направљен, где је дародавац из Лешка, пре неколико дана, донео 20 мресних шарана. Донео је и 150 метара ограде, како би се оградила манастирска порта.

Цело лето се, чујемо, овде радило и градило. Стигли чак и дародавци из московског „Спартака”, „Зенита” из Сант Петербурга, вредно радиле „делије”, „гробари”... помагао верни народ са севера Космета. Направљен је и кров на конаку, маленој собици у поткровљу. Два кревета, она старинска, на поду линолеум.

„Оче Јоване, зар још постоји линолеум? Није било пара за дрвени под или бар за ламинат”, опет постављамо незгодна питања, док нас старешина ове богомоље, чија звона већ деценију одјекују ибарском долином, благо гледа.

Доласком оца Јована сабира се верни народ. Највише их је на Малу Госпојину, када је сабор, некада надалеко познат. А долазе и када се слави мала Света Петка, 8. августа.

Копка нас да ли се неко од дародаваца сетио да манастиру поклони косилицу, јер лети и по три пута отац Јован коси траву.

„Немојте, молим вас! Биће да нам стално нешто фали”, опет смирено говори старешина Свете Петке, једини монах манастира, сам, наспрам албанског живља Церање, Кошутова, Шаљске Бистрице.

Сетисмо се да смо „молили” руководство „Косметпута”, које одржава деоницу до међе са звечанском општином, да поклони једну манастиру. А молили смо и тадашње руководство општине Лепосавић. Остало је само на обећањима.

Улазимо у цркву где је, када је копан темељ, испод олтара откривен костур с прстеном на десној руци. Чува се као реликвија.

„Знао сам, одувек, да ћу своје монашке дане да проведем у Церањи. Богу се молим за све страдалне и за све оне који деле овоземаљску судбину”, говори овај монах, који је недавно припомагао и манастиру Свете Петке у месту Улије крај Лепосавића.

Иако сам, у потпуном окружењу, где се зими среће с вуковима и мечкама, и где се догоди да данима нико не зна ништа о њему, каже да се ничега не боји:

„Уз молитву немам чега да се бојим. Нисам сам. С Богом сам, с верним народом који се све више приклања вери. Сваког петка се овде служи атакист, а суботом света литургија”, каже отац Јован.

Ускоро ће бити фрескописана црква. Дар верника који већ осликава цркве на Косову и Метохији. Око ногу нам се мота Жућка. Керуша која је, истог дана када је отац Јован дошао у Церању, на свет донела седам младунаца.

„Било је то као у оној песми”, поче да рецитује Јесењина старешина манастира, док се над светињом спуштао сутон.

Мир, какав се само овде на косметској земљи осећа, ту у порти манастира Света Петка, разлеже се хук сове. С цера се зачу и весела песма коса, косовске птице. Закликта тамо негде и орао, који овде свија гнезда.

Недавно се, чујемо, и срна овде привила. У миру манастира и сама је нашла мир и топлину.

Спрема се отац Јован за манастирску славу. Уочи Свете Петке све је спремно да се дочека верни народ. Не само са севера Космета, већ и из централне Србије, па чак и далеке Русије.

Полако крећемо, а на капији се појави четворо младих. Дошли из Београда, рекоше, чули за оца Јована и манастир Свету Петку, заштитницу жена.

Док се мраку ближио октобарски топао дан остављамо манастир који је својеврсна караула, с једним „војником”, оцем Јованом, ту на осами, у долини реке Церање, где поново звоне манастирска звона.


Коментари3
5c076
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sasa3
neka pomogne ko kako moze,treba dati punu adresu,valjda radi neka posta.
Biljana Radomirović
Molim, Vas! Pozovite sekretarijat „Politike“ i oni će vam reći kome da se obratite! Hvala, srdačan pozdrav! Biljana Radomirović, novinar
Препоручујем 0
Александар Симић
Хвала на чланку. Улива наду и веру.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља