субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:39

Братство по атому од науке до нуклеарке

Отворено је питање да ли се енергетска будућност Србије усмерава ка објектима чија је изградња већ 30 година законом забрањена
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 28.10.2019. у 22:55
(Фотографије EPA-EFE/Wojciech Pacewicz)

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и искустава руских експерата у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Стручњаци ће стасавати у врхунском истраживачком инкубатору, а корист ће имати читава заједница.

Да и добра вест може да има лош одјек показало се одмах након што су током посете премијера Дмитрија Медведева споразум (како је наведено и на сајту) потписали министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и Алексеј Лихачов, генерални директор Руске државне корпорације за атомску енергију (Росатом).

„Руси долазе да нам увале нуклеарке” – закључак је који се попут ланчане реакције минуле недеље проносио друштвеним мрежама, а коментари су често илустровани секвенцама из ТВ серије „Чернобиљ”. Као крунски доказ цитира се и изјава високог руског званичника Сергеја Прихотка да је Русија спремна да буде партнер Србије у изградњи нуклеарке, уколико се у перспективи за то одлучимо.

На месту где се о овоме знају сви детаљи – у кабинету Ненада Поповића – „Политици” је речено да се министар у наредном периоду неће оглашавати о споразуму с Росатомом. Уместо одговора на питања која су у жижи интересовања јавности, понуђено нам је да дођемо на неформалне консултације. Уз сугестију да би било најбоље да се писање о овој теми „на неко време” одложи.

Србију од покретања атомског енергетског програма штити „саркофаг” у виду Закона о забрани изградње нуклеарних електрана. Мораторијум на такве објекте донет је још 1989, управо под утиском страшних последица хаварије која се 1986. догодила у атомској централи у Чернобиљу. Упркос томе, на питање шта ће руско-српско „братство по атому” донети у ближој и даљој будућности, др Љубиша Игњатовић, професор Факултета за физичку хемију Београдског универзитета, за наш лист каже:

– Немам никакву недоумицу: ићи ће се према изградњи нуклеарне електране – тврди професор Игњатовић, који је и шеф Катедре за радио хемију, нуклеарну хемију и заштиту животне средине.

Наравно, како истиче, дужина тог пута не мери се годинама, већ деценијама. Све и када би сутра био забоден први ашов на градилишту нуклеарне централе, први киловати би потекли тек за петнаестак година.

Нуклеарне технологије имају далеко шири спектар примене од производње струје и то је оно што се примарно очекује од будућег центра, који ће имати истраживачки реактор и за који руска страна обећава да ће бити најмодернији те врсте у Европи. Посебно радује најава да ће у фокусу бити нуклеарна медицина, кроз производњу радифармацеутика (које сада увозимо) и усавршавање метода у дијагностици и третману канцерогених обољења. А користи ће имати и индустрија, пољопривреда и област заштите животне средине.

Професор Игњатовић сматра да наша научна и академска заједница има потенцијал да се у све те истраживачке и производне пројекте укључи и да се додатно оснажи уз руске експерте. Такође, центар би могао да буде снажно гравитационо поље за привлачење наших стручњака расутих по свету.

– Ако се као држава одлучимо за пут нуклеарне енергетике, центар ће без сумње бити од помоћи да се надокнади изгубљено током тридесетогодишње апстиненције у тој области. Сматрам да је Закон о забрани изградње нуклеарних електрана донет исхитрено и да је то била грешка. Уверен сам да влада, садашња или нека наредна, не би имала негативне последице ако би уз аргументовано и научно утемељено образложење укинула постојећу забрану, односно кренула у изградњу нуклеарне електране – каже наш саговорник.

Од стварања кадровске базе и обезбеђивања замашних средстава за један такав подухват, много сложенији задатак – и политички ризичнији – биће сучељавање с јавним мњењем које је подозриво према свему што има префикс „нуклеарно”.

На то је указао и први човек Росатома Алексеј Лихачов у сусрету с министром Поповићем у априлу ове године, на међународном сајму „Атомекспо” у Сочију. Без подршке јавности, рекао је, није могуће говорити о имплементацији високотехнолошких нуклеарних пројеката. Управо зато, једним од два меморандума који су у Сочију потписали Поповић и Лихачов, предвиђено је повећање укупног нивоа информисаности грађана о нуклеарним технологијама и њиховој примени.

Командна соба у нуклеарној електрани близу Островеца у Белорусији, коју је изградила руска државна корпорација Росатом

– Систематично и разумљиво треба објаснити зашто би изградња нуклеарне електране за Србију била корисна, а по мом мишљењу и неопходна. Лигнит, угаљ који користимо у термоелектранама, није квалитетан, пепелом који настаје његовим сагоревањем загађујемо нашу животну средину, а преко ваздуха и животну средину околних земаља. И водни ресурси су нам ограничени, не би их требало злоупотребљавати, као у случају мини-хидроелектрана, од којих је еколошка штета много већа од енергетске користи. С друге стране, нуклеарна енергија, баш као и соларна и енергија ветра, најчистија је са становишта емисије угљен-диоксида и осталих гасова који утичу на атмосферу и климатске промене – закључује професор Љубиша Игњатовић.

Људи од струке и науке с којима смо разговарали о овој теми, једнодушно поздрављају формирање центра као пречице којом ћемо сустићи захуктали технолошки напредак развијеног света. О нуклеарним електранама кажу да је у овом контексту прерано говорити, иако не споре да та енергетска опција има бројне добре стране. Ризик од акцидената не сматрају битним „фактором одвраћања”, јер су безбедносни системи и процесуре од Чернобиља наовамо драматично унапређени. Сви се слажу да је реч о крупном стратешком питању, о коме држава мора да заузме јасан и дугорочан став.

А тај став, са свим својим противречностима, изражен је у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. с пројекцијама до 2030. године:

„Тренутно не постоји регулаторни и административни оквир за изградњу и рад нуклеарних електрана. Не постоји ни научни, ни стручни кадар који би пратио изградњу и рад ових постројења, а прекинуто је и школовање кадрова за потребе нуклеарне енергетике. Слична ситуација је у административно-регулаторном и научно-стручном смислу и с третманом високо радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива. Такође, треба имати у виду да је реч о енергији на бази увозних горива. Ипак, изградњу нуклеарних електрана као могућност не треба потпуно искључити, с обзиром на еколошка ограничења за постојећу производњу и будуће потребе. Процена је да би 10–15 година од тренутка укидања Закона о забрани изградње нуклеарних електрана био минималан неопходни период за превазилажење свих побројаних проблема и недостатака, до почетка евентуалног рада таквог постројења у Републици Србији”, наводи се у документу који је Народна скупштина усвојила 4. децембра 2015.

Било је то две и по године пре првог помена да ће Росатомова „нуклеарна Црвена армија” на тлу Србије садејствовати с овдашњом науком и привредом. А улазак тако технолошки и финансијски моћне формације може радикално да промени однос однос снага на терену. Па чак и правила игре.

Росатомски див

Руска државна корпорације за атомску енергију – Росатом – светски је лидер у развоју иновација и нових технологија на подручју примене атомске енергије у енергетици, медицини, пољопривреди и индустрији. У свом саставу има око 400 компанија, лабораторија, војноиндустријских и нуклеарних постројења, а поседује и флоту нуклеарних ледоломаца. Послује на пет континената, у више од 50 земаља. Запошљава 250.000 људи у 330 предузећа и 37 нуклеарних постројења широм Русије. Од 58 реактора који се тренутно подижу у свету, у изградњу чак њих 42 укључен је Росатом.

Папиролошка припрема

Руско-српска атомска ренесанса први пут је наговештена средином маја прошле године. Тада је у Сочију потписан документ о принципима сарадње у области иновација и технолошког развоја у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, којим је предвиђена руска подршка стварању и развоју нуклеарне инфраструктуре у Србији.

Током посете председника Владимира Путина Београду, у јануару, две владе су потписале споразум о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе и, што је још важније, заједничку изјаву о стратешком партнерству Србије и Русије у изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.

Овај споразум је оснажен три месеца касније с два меморандума: првим се одређује правац сарадње у припреми и обуци кадрова, а други се односи на питања транспарентности и информисања јавности о употреби нуклеарних технологија.

Сва ова документациона припрема крунисана је 19. октобра у време посете премијера Медведева, потписивањем споразума о изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.


Коментари13
5ff58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Васа
У Немачкој се процентуално прода највише домаћих нових аутомобила. Замислите, у Србији баш није тако. Ретки су они који бирају Фиат 500Л...Дакле, нису сви остали који имају нуклеарке попут Француза и Руса "глупи" већ имају своје разлоге зашто их масовно користе. А све је релативно! Шта мислите шта је више однело људских живота у Србији угаљ или осиромшени уран? Неупоредиво, а и угаљ је мала маца у односу на дуван...Глас за нуклеарке!
Јаана
Одлука Немачке да одустане од нуклеарки довољно говори о њиховој безбедности. Нуклеарке су опасне и без хаварија, о чему постоје опсежне студије које су спровели немачки истраживачи.Новооболели од рака и генетски поремећаји превелика су цена на коју не треба пристати , тим пре што из расположивих енергетских ресурса Србија може да обезбеди више него довољно елетричне енергије и без нуклеарних електрана.
Dr Slobodan Devic
A to sto nam se ugljena prasina decenijama talozi na plucima to bas nema veze? Sigurno da i struja moze da ubije, ako se sa njom ne rukuje pravilno. Inace, ruske nuklearke su do sada imale najmanje havarija ...
prognozer
Verujem da će se gradovi u Srbiji otimati za to da se upravo kod njih gradi nuklearka ili skladište nuklearnog otpada...
Milan Matić
Ako se razmišlja o gradnji nuklearke, prvo treba da se postavi pitanje koliko košta zatvaranje te nuklearke. Sagraditi neku nuklearnu elektranu a ostaviti budućim generacijama ogroman trošak zatvaranje iste je hipokrizija.
pita i tepsija
Razgradnja stare, već amortizovane nuklearke košta barem koliko i gradnja nove, a traje barem dva-tri puta duže! Ogromnu količinu radioaktivnog materijala treba sigurno uskladištiti na stotine hiljada godina - a gde?
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља