петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:27
ИЗ ПРВОГ ПОСЛЕРАТНОГ БРОЈА „ПОЛИТИКЕ”

Мистериозни споменик с крстом и петокраком

На данашњи дан 1944. наш лист је обновио излажење после Другог светског рата известивши и о подизању обележја страдалим црвеноармејцима у Београду
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 28.10.2019. у 20:20
Од 1948. до 1950. на споменик су полагани венци на годишњицу ослобођења Београда – обележје на Тргу републике остало је део комеморативне праксе и после Резолуције Информбироа, каже историчарка Милана Живановић (Фото архива russianphoto)

„Споменик прави, достојан величине жртве, подигао је народ наш у свом срцу, за сва времена, браћи која су дошла с Волге и Урала, да с нама грудима одбране слободу.” Овако је на данашњи дан, пре 75 година, у првом послератном броју „Политике” описана сахрана бораца Црвене армије, погинулих у борбама за ослобођење Београда, на данашњем Тргу републике (тада Позоришном тргу). Како је тог 28. октобра 1944. известио наш лист, погребу је, осим генерала Жданова и Мијалка Тодоровића, политичког комесара Првог корпуса, присуствовало много житеља тек ослобођене престонице, а догађај је крунисан подизањем обележја на месту покопа.

Међутим, мермерни знамен подигнут „за сва времена” уклоњен је 1954. године а посмртни остаци црвеноармејаца су премештени у новоформирано Гробље ослободилаца Београда. Од тада, обележју се изгубио сваки траг. Недавним откривањем спомен-плоче на истом месту, у част седам и по деценија од ослобођења главног града, указано је да је на Тргу републике некада постојао споменик црвеноармејцима, али детаљи о њему су и даље мало познати.

Како објашњава Милана Живановић, историчарка која је докторирала на теми руских гробних комплекса у Србији у 20. веку, то је био први споменик подигнут у ослобођеном Београду.

„Постављен је 22. октобра 1944, два дана по завршетку борби. Упадљиво је да је вест о томе објављена и у првој послератној ’Политици’, шест дана после догађаја, што значи да је томе придата велика пажња. Уклоњен је марта 1954, што је такође завредело пажњу медија, па је тако у ’Борби’ објављена фотографија којом је јавност обавештена о уклањању”, наводи Живановићева за наш лист.

Спомен-плоча постављена недавно на месту где се налазио споменик (Фото Беоинфо)

На обележју су, додаје она, била уклесана имена 22 совјетска војника сахрањених под њим, уз натпис „Вечна слава херојима палим у борбама за слободу и независност наше отаџбине и братске Југославије” и то само на руском језику.

„Због тога се може претпоставити да је споменик постављен на иницијативу совјетске стране, утолико пре што је тај натпис био поклич којим је Стаљин окончао наредбу издату при ослобођењу Београда маршалу Толбухину”, каже Живановићева, додајући да нема података о томе где је обележје израђено.

Његово подизање је имало велики значај и за послератну југословенску власт, о чему сведочи свечана сахрана која је претходила постављању споменика.

Из првог послератног броја „Политике”, 28. октобра 1944: извештаји о ослобађању Београда и текст
о сахрани црвеноармејаца (Документација „Политике”)

„Тог 22. октобра 1944. формирана је погребна поворка с тенковима на којима су били ковчези с телима 22 војника. Двојица совјетских бораца, који су томе присуствовали, записали су у својим мемоарима да је окупљени народ различито реаговао. Једни су, спуштене главе, ћутке одавали пошту, други су с узбуђењем гледали кретање војске, а трећи нису успели да обуздају емоције па су плакали. На свечаној сахрани су говорили генерал Жданов и Мијалко Тодоровић, а био је присутан и Пеко Дапчевић. Потом је обављено ритуално бацање грумена земље у велику раку ископану на тргу”, наводи Живановићева. Како истиче, крст и петокрака није била реткост ни на другим обележјима подигнутим у Србији у част палих црвеноармејаца подизаним недуго после рата.

„Прецизног објашњења нажалост нема, али треба рећи да је у Саборној цркви 12. новембра 1944. служен помен погинулим совјетским и југословенским борцима након ослобођења Београда. То упућује да је однос нових власти према Српској православној цркви и њеном статусу у народу у то време био веома обазрив, па се можда крстови на споменику могу тумачити и у том контексту. Иначе, у Београду је од 15. до 30. новембра 1944. подигнуто 18 великих и 32 мала споменика борцима Црвене армије, а било је планирано да се до децембра 1944. подигну укупно 102 обележја”, истиче Живановићева.


Коментари10
e2cdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко П.
У Остојићеву,селу на северу Баната је до 1942 године у центру села био споменик Краљу Петру I Карађорђевићu урађен од белог мермера у природној величини а на постаменту високом два метра.Споменик су срушили Јожеф Барна и Калман Керестељи.Дуго је овај споменик лежао у школском дворишту да би га приликом градње самопослуге залили у темељ зграде. П.С. У Паризу посtоји споменик Краљу Александру I Карађорђевићу.А у Србији ?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Имали су комунисти обзира према Цркви (Тито је чак присуствовао прослави Савиндана 1945.), док нас нису зајахали, зауздали и сапели, а онда... Па остало је ИСТОРИЈА, а ово што ја пипем, вероватно, ревизионизам...
andrijasevic
Rusi postuju svoje vojnike, a mi?Makar vojnim invalidima dodelit penzije.
Леон Давидович
Ово је пример, а то је наравно дело политичара, како се све брзо преда забораву па тако није сачуван ни тај први споменик погинулим ослободиоцима Београда, а свакако није представљало проблем пренети га на друго место. Иначе РПЦ активно је учествовала у одбрани Совјетског Савеза и чак је имала и своје јединице које су наоружали и снабдели опремом из извора цркве. Бројне једибице НОВ-а имале су православне свештенике, као и верске службенике неких других религија) у својим редовима-
Dragomir Olujić Oluja
U NOV i POJ su u svim jedinicama od čete nadalje pri štabovima postojali referenti za verska pitanja, obeležavali se svi verski praznici, sklapali crkveni brakovi, izdavale publikacije (naprimer, u partizanskim štamparijama objavljeno je 9 izdanja Biblije)... Posle rata, sve do 1950. Božić, Uskrs, Ramazan su bili državni (neradni) praznici!...
Бранко П.
После рата,када су се комунисти учврстили на власти убили су Митрополите Јоаникуја Липовца и Арсенија Брадваревића;епискпа Варнаву Настића и отровали Патријарха Викентија Проданова и више стотина свештеника,монаха и монахиња.Од Српске православне цркве и наших манастира су поотимали све што се могло отети:куће,станове,обрадиву земљу.
Препоручујем 17
Dragomir Olujić Oluja
(2. put) Kako je to, g-dine Mariću, crkva „užasno postradala od komunista“? Pronađite mi ijednu delatnost crkve i crkvenih i svešteničkih institucija koja nije finansirana iz državnog budžeta, ijednog sveštenika koji nije primao platu iz državnog budžeta, ijednu publikaciju koja nije finansirana iz državnog budžeta... a da i ne govorimo o održavanju, obnavljanju, renoviranju... crkava i manastrira!...
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Препоручујемо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља