четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Исидора Секулић о Шапцу

уторак, 29.10.2019. у 14:45
Исидора Секулић (Фотодокументација „Политике”)

Град Шабац, који је током историје угостио многе, између осталих и Исидору Секулић (прва жена академик добила је спомен-плочу на кући, бар тако кажу упућени, једној од локација где је живела за време боравка у овом граду).

Наш град налази се у њеним записима о „Малом Паризу”. Написала је причу „Паланка” (1911), „Паланка и њени последњи Грци”, „Пред вече на Сави”... У тим причама стоји: „Градић остаде без нарочитог угледа и отуда што лежи преко пута Балкана, тачније, према Београду... Градић, доброћудан, мио, прима досељенике прво као путујуће позориште, па као људе и браћу. Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме, отимају права, и рад, стичу! И побеђују нас бољом културом – ваља признати. – А ми ћемо њих смлатити нижом културом, него шта! Кад нижа култура не би била здрава, не би је бог дао! Паланка живи од данас до сутра, од самих ’нових’ догађаја. Паланчанима је потребан туђ живот да се освеже, да се продуже, безмало рећи: да се пробуде. Паланка има од времена до времена потребу узрујавања и јуначког става, и кад почне нешто бранити, нарочито нешто нереално и свето, занесе се до махнитости. Мали градић, који врло давно живи, много шта је доживео, многим крупним људима конак био, али никад до нарочитог угледа није дошао. Лежи на великој пловној реци, али је био и остао без нарочитог ранга. Уз саму раскрсницу политичких тенденција и ратних експедиција, а увек ћошак. Је ли то проклетство, кад се живи међу људима а нема се чему дивити, и кад се седи у сунцу а мора се плакати. Ово је место с оне стране добра и зла. Овде се закључују дани и представљају ноћи, овде се умарају страсти и суше карактери, овде се само дању мисли, живи и греши. Овде застаје ток воде. Живи људи су мртви, а мртваци су још једаред умрли.”

Шабачка професорка ушла је 1910. године у српску литературу тако рећи на велика врата.

Јован Рукавина,
Шабац


Коментари4
d00e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
O Isidori mnogi imaju šta da kažu – neki je pamte kao prijatelja, neki kao komšinicu, neki kao saradnika i koleginicu pisca, a neki kao neprijatelja. Ipak, simpatično je da svi imaju da kažu gotovo isto o njoj. Da je bila stoik, da je bila donekle hladna, ali izuzetno burnih osećanja prema nauci, književnosti i znanju, da je retko sa kime bila bliska, ali da je imala savšene manire, o njoj su svi govorili sa poštovanjem, čak i oni koji je nisu voleli.
Aleksandra
Ona je pohvalila ovaj gradic, ali nije zanesena nekim idealizmom kako je to najlepsi gradic na svetu gde je sve savrseno. Pohvalila je kako su tu ljudi dobri i kako umeju da se bore kad treba da se brani od neprijatelja. To je velika pohvala. Naravno, opisala je i drugu stranu, kako ljudi zive 'od danas do sutra' i kako je uglavnom dosadan ('zastaje tok vode'). One se ne podsmeva Sapcu, gda. Sekulic je veoma balansirano opisala grad.
Radmila Mišić
Zanimljivo da je g. Rukavini građaninu Šapca baš milo i simpatično kako je,"Velika književnica" opljunula po njegovom gradu. Da bi književnik bio veliki treba da voli ljude a to sa gđom Sekulić nije bio slučaj. Mojoj tetki je u Drugoj ženskoj gimnaziji predavala gđa Sekulić i SVE učenice su osećale da ih ona prezire. Setile su se toga i kad su slavile pedesetogodišnjicu mature.
Petar
Izuzetna knjizevnica, izuzetan stil. Ali dok Dzojs, ciji je uticaj veliki, ponekad "vredja ljude pisuci", Isidora se takoreci pakosno podsmeva njihovim htenjima i zivotima, velicajuci svoj. Takav stav je karakteristican za narcisoidne osobe, a podrzavaju ga: pripovetke o besmislu zrtve za svoju ili tudju decu (!), odsustvo empatije spram obicnih ljudi (moja glavobolja spram I rata) koje Dzojs nema, velicanje sopstvenog zivota do sklonosti ka elitnim drustvima i putovanjima. To kvari celu sliku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља