Уместо послодаваца, минимум процеса рада убудуће би требало да утврђује колективни уговор, чиме ће допринос синдикалног деловања и, уопште, мишљење синдиката бити знатно увећани. Та новина унета је у Нацрт закона о штрајку, на чијим изменама се, како је потврдила Драгана Краљ, начелница Одељења за социјални дијалог у Министарству за рад и запошљавање, радило у последње две године. Нацртом је прецизирано и да штрајк организује већина запослених или синдикат, а ако нема колективног уговора минимум процеса рада утврђује посебна стручна комисија. Начелница је указала и на то да су у припреми измене Закона о социјално-економском савету, подсетивши да је сам министар рада Зоран Ђорђевић, на иницијативу синдиката и Уније послодаваца Србије, донео решење о формирању радне групе за измену закону, која је баш јуче имала први састанак.

– У јулу 2018. усвојене су и измене Закона о мирном решавању радних спорова. Сада је могуће покренути више поступака који се односе на синдикално организовање, а законским изменама омогућено је и да миритељ буде укључен у сам поступак колективног преговарања синдиката и послодаваца – подсетила је Драгана Краљ на округлом столу на тему „Синдикат у приватном сектору”, у организацији УГС „Независност”.

Да се на захтев радника из области радних односа годишње обави између 7.000 и 10.000 инспекцијских надзора потврдила је и Маја Илић из Инспектората за рад.

– Имамо између 600 и 700 обављених надзора годишње у вези са захтевима о безбедности на раду. То показује да радници нису застрашени и да су предмет инспекцијског надзора и страни послодавци – додала је Илићева.

Истраживање Центра за синдикализам показало је да 79 одсто запослених ћути и трпи због кршења својих права, јер се боји да не изгуби посао. Само осам одсто свих запослених верује да се у Србији поштује радно право, а више од две трећине запослених сматра да држава штити интерес послодаваца. Миомир Николић, генерални директор производно-пословне целине „Фрезенијус медикал кер”, открио је да је дуже од 20 година у приватном бизнису и да није осетио да га држава као послодавца више штити.

– Пошто радим за мултинационалне компаније које познају права радника, састанци са синдикатима су редовни – додао је он.

Дужност државе да прихвати критику синдиката

УГС „Независност” залаже се за концепт достојанственог рада, ангажовање по уговору, пристојан и на време плаћен посао. Председник Зоран Стојиљковић сматра да синдикална критика мора бити оријентисана и тачна, а да држава има обавезу да прихвати критику синдиката. Подсећа да Србија има 2,2 милиона запослених, а са онима који су ангажовани у пољопривреди око 2,8 милиона запослених. То тело је, како је објаснио, подељено на три сектора: јавни, у којем је четвртина запослених, нову приватну привреду, где има између 35 и 45 одсто запослених и, на крају, сферу малог бизниса-самозапослености, у којој је ангажована трећина радне снаге, то јест око 800.000 људи.