понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Филмови Душана Макавејева, посластица у Солуну

За своју 60. годишњицу најзначајнији фестивал на Балкану приређује ретроспективу великана југословенске и српске кинематографије уз филмску пројекцију добитника „Политикине” награде „Милутин Чолић”
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 30.10.2019. у 21:00
Из филма „Sweet Mouvie” Душана Макавејева (Фото: Прес служба 60. Солунског фестивала)

Шест деценија пролази и многе су филмске воде протекле, а Солунски филмски фестивал упркос свим невољама и даље истрајава као најзначајнија балканска филмска манифестација.

Шездесето фестивалско издање, у здању Олимпион на Аристотеловом тргу у Солуну, свечано ће отворити једно од најновијих „Нетфликсових” чеда – амерички филм „Брачна прича” Ное Баумбаха, виђен у Венецији, са Скарлет Јохансон и Адамом Драјвером у главним улогама. Они тумаче ликове њујоршког позоришног редитеља и његове супруге глумице са којом он ствара своја успешна позоришна дела ван Бродвеја. Што су успешнији и вољенији као уметници то, у свом дому, постају отуђенији. Није овде реч о угашеној љубави, већ о губљењу идентитета жене унутар уметничке и брачне заједнице. И браку је крај већ оног тренутка када се у целу причу умешају лосанђелески „ђавољи” адвокати...

Балканском премијером овог филма Солунски фестивал је обезбедио престиж, уврстивши се у „Нетфликсову” фестивалско-биоскопску дистрибуцију филмова из њихове производње, који ће премијеру на званичној интернет мрежи имати тек после овакве врсте експлоатације.

„Брачна прича” је само један од 150 филмова који ће се до 10. новембра приказивати у дворанама самог Олимпиона, али и фестивалском комплексу у некадашњим, а већ неколико година уназад адаптираним стовариштима у солунској старој луци и то у више од 20 програмских целина. Према традицији, највећа пажња посвећује се главном такмичарском програму у којем се за награду „Златни Александар” (која је упркос кризи задржала и свој новчани износ) ове године такмичи 14 дебитантских филмова. У националној селекцији нових грчких остварења у трци за награде је 17 наслова. Већина филмова у обе такмичарске селекције настали су у копродукцији више земаља. Без удруживања снага са другима ретко која светска кинематографија (осим америчке, индијске, кинеске и руске) може данас да опстане.

Упркос свим најављеним фестивалским атракцијама, међу којима је и програм „Почаст Алберту Сери” посвећен овом славном шпанском аутору, највећу фестивалску посластицу ипак чини велика ретроспектива филмова недавно преминулог легендарног југословенског и српског редитеља Душана Макавејева, која чини и срж угледног програма „Балкански преглед”. Солунска и међународна публика већ од сутра ће бити у прилици да види Макавејеве филмове – од „Човек није птица” (1965) до „Горила се купа у подне” (1993).

Српски филм у Солуну
У главном такмичарском програму ни ове године нема српског филма, али ће зато у солунским фестивалским дворанама бити приказивани филмови: „Која је ово држава” Винка Брешана (хрватско-српска копродукција) са Лазаром Ристовским у једној од главних улога, „Ивана Грозна” Иване Младеновић (румунско-српска копродукција), као и већ у свету награђивани кратки филм „Последња слика о оцу” Стефана Ђорђевића (српско-словеначко-хрватско-грчка копродукција)...

Као посебан догађај у оквиру ретроспективе најављује се и филм Горана Радовановића „Случај Макавејев или суђење у биоскопској сали” (2019), који је на овогодишњем 47. Фесту једногласном одлуком жирија освојио „Политикину” награду „Милутин Чолић” као и награду „Београдски победник” за најбољи српски филм на фестивалу. Наш сценариста, редитељ и продуцент Горан Радовановић представиће филм увек знатижељној и многим питањима наоружаној солунској публици. Заслуге за иницирање ове значајне ретроспективе у Солуну припадају челнику програма „Балкански преглед” Димитрису Керкиносу, а помоћ у делу реализације пружио је и Филмски центар Србије.

Керкинос је пре неколико година био и иницијатор и реализатор ретроспективе филмова Горана Паскаљевића коју је пратила и луксузна монографија са коауторским доприносима великог броја међународних филмских критичара који су у својим ауторским текстовима вредновали Паскаљевићев рад (потписници ових редова припала је тада част да приложи своју критику филма „Варљиво лето 68”).

У Солуну на фестивалу радо виђен гост је увек био и Емир Кустурица. У дугој историји ове манифестације остаје запамћен и његов музички наступ са бендом „Но смокинг оркестра”. Током низа филмских година у Солуну су своја дела представљали и Живојин Жика Павловић, Желимир Жилник, Горан Марковић, Срђан Карановић, Срђан Драгојевић, Драган Бјелогрлић, Никола Којо, Дарко Лунгулов, Душан Милић... Овде је величанствен аплауз као глумац доживео и непрежаљени Небојша Глоговац...

Фестивалска историја памти и боравке Бертолучија, Клода Шаброла, Вернера Херцога, Френсиса Форда Кополе, Абаса Кијаростамија, Мохсена Макхмалбаха, Панахија, Акија Каурисмакија... Најбоље солунске године биле су оне када је на челу био легендарни Мишел Демопулос. Када је садашњи директор фестивала Орестис Андриодакис био само млади водитељ конференција за новинаре. Те славне и гостима пребогате године су прошле. Грчку је, баш као и остатак Европе (па и света) захватила криза. И финансијска и идејна. И последице тога су сада ту, пред нама.

Јубиларни, 60. Солунски фестивал свечано ће бити затворен 10. новембра пројекцијом још једног америчког филма са оскаровском амбицијом – „Јојо зека” Таике Ваитити и доделом „Златног Александра” и осталих одличја.


Коментари0
99e27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља