среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Штедња у динарима исплативија од девизне

Аутор: Јована Рабреновићсреда, 30.10.2019. у 22:55
(Фото Д. Јевремевић)

Просечна камата на штедњу у динарима 2,83 одсто, а на евре 0,86 одсто. – Учешће динарске штедње у укупној достигло је готово шест одстоДинарска штедња је већ неколико година исплативија од девизне, а тако је и ове године, о чему сведочи редовна анализа Народне банке Србије (НБС). И ове године, поводом Светског дана штедње, централна банка наставља да промовише динарску штедњу. Наводе да је исплативост штедње у домаћој валути последица повољног мaкроекономског амбијента и стабилних монетарних услова, ниске и стабилне инфлације и релативне стабилности курса динара према евру. НБС подсећа и да динарска штедња има повољнији порески третман, јер се камате на динарску штедњу не опорезују, док се камате на девизну штедњу опорезују по стопи од 15 одсто. Сем тога, релативно су више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима.

Анализа показује да би штедиша који је у последњих годину дана штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио око 2.700 динара (или око 23 евра) више у односу на штедишу који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио око 845 евра, односно противвредност наведеног износа од 100.000 динара.

Већа исплативост динарске у односу на девизну штедњу важи не само за годишње орочавање, већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове. Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања депозита на две године динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Међутим, иако је динарска штедња исплативија од девизне и динарски полози штедиша из месеца у месец достижу нове највише нивое, чињеница је да они ипак остају верни чувању пара у чврстој валути. И да се поверење у дугорочно очување вредности домаће валуте тешко враћа. Девизна штедња становништва достигла је 10,6 милијарди евра, а динарска штедња је у октобру износила готово 75 милијарди динара, што је, прерачунато, око 635 милиона евра. Укупна штедња – и динарска и девизна – износи 1.281.220 милиона динара, па је тако учешће динарске штедње у укупној достигло готово шест одсто.

Динарска штедња је више него четири пута већа у поређењу са крајем 2012. Прошле године је повећана за 10,9 милијарди динара (око 22 одсто), а у овoj години нето прилив више од 13 милијарди динара већ сада је надмашио целокупан прошлогодишњи раст. У протеклих годину дана (од октобра прошле године), штедња у домаћој валути повећана је за више од 30 одсто. Штедња у девизном знаку је у читавој претходној години повећана за 0,6 милијарди евра, а у овој години њено повећање за сада износи 0,7 милијарди евра.

Иначе, просечна пондерисана каматна стопа на депозите становништва у динарима на крају августа 2019. износила је 2,83 процентних поена и нижа је за 7,12 одсто у односу на август 2012. године. Упоредива каматна стопа на депозите становништва у еврима у истом периоду је смањена за 3,42 процентна поена – на 0,86 одсто.


Коментари5
60574
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana K.
Izgleda da kamate na štednju prate "rast" penzija.
Vesa D
..hazarderska ekonomija u uslovima povecanja aktivnosti ekonomije odslikava se na obicnu stednju u povecanju ..a sta je onda sa akomulacijom privrede ..ima li je i ako je ima gde je na racunima privrednih subjekata ..kolike su njihove stedne knjizice ..povecane, smanjene ili isparile..
deda petko
Има ту једно од питања због чега је штедња у динарима, према наводима НБС само 6 % од целокупне штедње. Друго питање је због чега неки отварају своје рачуне у Швајцарској ,тамо везује своја средства и зато добију 0% камату или чак у неким случајевима имају негативну каматну стопу. Одговор, имају поверење у гаранцију за свој улог цца. 98% Шта ми као штедише добијамо од банке када орочимо новац на неко време ? Добијамо потврду у облику папира и неку гаранцију банке.
NL
Ja u Holandiji (ABN-AMRO) ne dobijem ni papir, sve preko interneta. A kamatu upolovili od sutra sa 0,02% na 0,01%. Na 10000€, umijesto 2€ od sada cu dobijati 1€. A na oroceno 0,15% tek ako je orocenje 10 godina.
Препоручујем 13
Mustafa Aga
Kamatu je nash Tvorac, Uzvisheni Bog, strogo zabranio...To su haram pare koje se dobijaju preko kamate...Zabranjeno je davati pare sa kamatom kao shto je zabranjeno i plachati kamatu na pozajmljene pare...Zabranjeno je chak i biti prisutan kada se radi sa kamatom kao treche lice...Nazalost, shejtan je uspeo da nama ljudima nametne kamatu kao osnovu bankarsko-finansijskog sistema...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља