среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26
ОШ „ГОРЊА ВАРОШ” ОБЕЛЕЖАВА 220 ГОДИНА

Најстарија школа никад није прекидала рад

Основана је 31. октобра 1799. године на захтев тадашњег српског дела Земуна при Цркви Свете Тројице. – Горњоварошка осмолетка никада се није мицала, али је ипак променила десетак држава и имала исто толико имена
Аутор: Дејан Алексићчетвртак, 31.10.2019. у 11:00
(Фотографије Д. Алексић)

„Најстарија српска школа у главном граду смо ми јер већ 220 непрекидно радимо. Тачно је да су поједине школе пре нас почеле да раде, али оне или су прекидале рад или нису од самог почетка биле намењене образовању српске деце”, истиче за наш лист Илија Мировић, директор земунске ОШ „Горња варош”.

Ова осмолетка основана је 31. октобра 1799. на захтев живља Горње вароши, односно тадашњег српског дела Земуна. У данашњем центру ове општине у то време живело је немачко становништво које је имало своје школе. Да би то имали и Срби, при Цркви Свете Тројице је дозвољено да се оснује школа, што је учинио митрополит Стефан Стратимировић.

– Првобитна зграда школе била је на истом месту. Крајем 19. века направљена је нова зграда, са друге стране цркве, и у том објекту она је радила све до 1968. када је на старом месту изграђено садашње школско здање. Дотадашња зграда коришћена је као други део наше школе па је претворена у школу за образовање одраслих – указује Мировић.

Дан школе, па свечаност
Дан школе биће обележен данас у току међусмене у холу осмолетке, када ће бити пресечен колач. Свечаност ће бити приређена сутра у 18 часова у „Мадленијануму”. Програм ће бити прожет драмским тачкама у вези са настанком школе, али и вокалним и играчким. Један од родитеља школарце је тако припремио за извођење „Краљевог кола”.

Горњоварошка осмолетка никада се није мицала, али је ипак променила десетак држава. Готово исто толико и имена је имала. Првобитан назив био јој је  „Горњоварошка пучка школа”.

– Школа заиста никада није прекидала рад. Једино врло кратко у току Првог светског рата. Тада је једна мађарска јединица била смештена у школи. Између два светска рата звала се „Краљевић Андреј”, а после ослобађања од окупатора и „Владимир Назор”. Мислим да је то најдужи период када није мењала име. Доста бивших ђака је и даље тако зове  – додаје Мировић, професор математике који је на кормилу осмолетке већ пуних девет година.

Садашње школско здање подигнуто је у време градоначелниковања чувеног Бранка Пешића који је становао недалеко. Пре месец дана у школском дворишту урађен је и мурал са његовим ликом. И он није једини. Са ђацима се „друже” и Дарвин, Колумбо, Мокрањац, Бетовен, Архимед, Питагора, Тесла... Јер, и зидове учионица красе мурали које је претходних година израдио стрип цртач Миодраг Ивановић Микица.

– Ми га зовемо „српски Микеланђело” пошто је специјалиста за зидове. Ликовима наших најуспешнијих спортиста осликао је и фискултурну салу. Навија да надоградимо школу како би показао још креативности – каже Мировић.

Надоградња је и те како у плану.

– Наш део града стално расте, попут Миријева. Некадашње куће са по једном породицом сада мењају зграде са 30, 40 станова. То утиче и на број ђака. Ове године уписали смо три одељења са по максималних 30 ученика. Радимо у две смене и зато смо и поднели захтев за надоградњу. Требало би да се удвостручи капацитет школе. Пројекат је урађен, средстава има, гледају се имовинскоправни односи јер је утврђено да у околини поседујемо више земљишта него што је оно на коме је школа тренутно – објашњава Мировић.

Када буде дограђена, ова осмолетка имаће два спрата. Коначно ће добити и свечану салу.

У кући знања у Добановачкој улици тренутно је 660 ђака у 26 одељења и шездесетак запослених. Али, иако полако постаје тесна, у њој чељад није бесна. Радо је посећују или јој се јаве бивши ученици ко што су спортисти Дејан Станковић и Александар Каракашевић, виолиниста Стефан Миленковић, режисерка Сања Бештић, али и више некадашњих ученика који су сада факултетски професори.

Илија Мировић

У свакодневицу ове школе врло радо прсте мешају и родитељи, баке и деке. Маме и тате правници без проблема решавају сваку правну зачкољицу, поједине деке добровољно се јављају за кречење, многи међу њима редовно припремају догађаје у школи. Тако је лепа традиција постао школски вашар који се приређује два пута годишње. Како каже Мировић, на том базару редовно се скупи од 100.000 до 120.000 динара. Од тог новца уграђене су климе, набављена је неопходна опрема, замењено осветљење, уређене су зелене површине у школи... За уређење дворишта годинама добијају општинске награде, а у последње време и градске.

Неуморни су и ђаци. На школским такмичењима у природним и друштвеним наукама и спорту стално освајају награде, а и на малој матури годинама су у врху међу двадесетак земунских школа. Зато сваке године, откако је Мировић директор, најбољи ученици који су знањем и вештинама промовисали школу иду на наградни излет, што је за ђаке свакако додатна мотивација.

Корњача мирна, са зечевима проблеми

У атријуму школе деца са учитељима узгајају биљке и прате њихов развој. Већ неко време ту се друже и са једном корњачом, али и са зечевима.

– Са корњачом немамо проблема, али зечеви... Прво смо имали једног, онда су родитељи донели још једног и сад их је десетак. Имамо проблем што једу превише, па ћемо вероватно ове мале да изделимо. Недавно смо имали посету предшколаца и највише су их одушевили зечеви због чега су желели да упишу баш нашу школу – уз смех препричава Илија Мировић.


Коментари5
6ee2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Узме н.к. озна
"Најстарија српска школа у главном граду смо ми..." Земун никад није био главни град, а школа је основана 1799. у Аустроугарској у граду Semlinu, одвојеном од Београда који је тада био део Отоманског царства. Земун је постао део Београда 1934. године, све до 1941, када потпада под власт НДХ. Од 1945. до краја 1970-их Земун је администартивно одређен као шира градска општина (у односу на Београд), а од укидања поделе на ужу и ширу територију града, Земун постаје градска општина
Sinisa
Jeste bio Glavni Grad Vojvodine Srbske,da nije bilo njega i Zemunaca ne bi bilo i I srpskog Ustanka.Nikad nismo trazili da se pripojimo Beogradu .To pokazuje u Regzlacioni plan Grada Zemuna iz 1932 godine.
Препоручујем 0
Дарко
Па ни школа Краљ Петар 1. која се рекламира као најстарија није основана у Србији јер почетком 18. века Србије правно није било. Иначе када је Аустрија први пут освојила Београд он је у прво време административно био потчињен Земуну, тек толико да се зна ….
Препоручујем 5
М. Ј.
По ентеријеру канцеларије се види да директор води школу на прави начин и у духу правих вредности.
vladislav marjanovic
Samo... sta ce ruska zastava na direktorovom stolu ako je to najstarija srpska skola?
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља