четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Железничком музеју је место у згради станице

четвртак, 31.10.2019. у 13:44
(Фото Google Street View)

У тексту под насловом „Обнова бивше зграде Главне железничке станице”, објављеном у „Политици” августа ове године, пише да ће, када буде обновљена фасада, а то је до половине фебруара идуће године, зграда бити место за културна дешавања. Није прецизирано у којим ће се просторијама то одржавати, што је предуслов. Даље се наводи да није познато чему ће станица још бити намењена. Једино се зна да је предлог железничара да станица буде претворена у железнички музеј одбијен.

У октобру 2017. године тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је у „Политици” да тај простор треба да буде музеј или галерија и да о томе треба да одлуче грађани, што је у јавности оцењено као добар предлог. Међутим, сада је неко други, а не каже се ко, у старту одбио железничаре и њихов предлог. Постоје две идеје о будућој намени зграде железничке станице. Једна је да постане музеј средњовековне Србије(?), а друга је да буде историјски музеј. Без обзира на то која идеја буде усвојена, поставкама неће рационално бити попуњено око стотину просторија, колико их има у приземљу и на спрату ове зграде.

Зато је идеја да део простора у овој згради буде попуњен експонатима из историје железнице сасвим изводљива. Она својим изгледом и функционалношћу сасвим одговара тој намени. Треба подсетити да је од свог настанка 1884. до 1889. године, ова станица постала позната у Европи по највећем броју путника у овом делу Европе. Такође је била позната по превозу робе, како домаће, тако и из иностранства, што је доприносило не само развоју града, већ и целе земље. Још на Берлинском конгресу 1879. одлучено је да Београд буде највећи железнички чвор и спона између западне Европе и овога дела и самог истока, о чему постоје многобројни документи. У Лондону је у част отварања београдске железничке станице 1884. године организован банкет. На то се надовезује историја чувеног „Оријент експреса”, који је 1885. године, комбинованим превозом, пут од Минхена, преко Беча, Београда и Ниша до Истанбула скратио за 2.657 километара. Већ 1889. године организована је директна веза железницом од Париза до Истанбула. Ово су само фрагменти из историје европске железнице, у којој је станица Београд била веома значајан саобраћајни чвор између запада и истока Европе.

Део те историје је и чувени експресни воз „Симплон оријент”, дуго најпопуларнији луксузни воз на свету. Полазио је из Лондона преко Калеа, па преко Париза, Милана, Венеције, Београда ишао до Истанбула. Овај воз је на оригиналној рути и са оригиналним луксузним вагонима саобраћао до 1962. године. Још су живи наши железничари који су бринули о безбедности и уредном саобраћају тог воза, међу којима је и потписник ових редова.

У левом крилу станичне зграде гледано са трга налазила се свечана сала, у којој су се одиграли бројни историјски сусрети, од времена Обреновића и Карађорђевића, па до несврстаних. Главна железничка станица била је понос Београда и његов заштитни знак. Била је препознатљива и позната и ван граница наше земље.

Због свега поменутог, наш град и власт не би смели да забораве њен значај и место у историји града.

Драгољуб Ж. Лазић,
Београд


Коментари4
342b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Г-дине Лазићу, много је већи проблем како ће Београђани долазити до нове/старе жел. станице у Прокопу. Број линија ГСП-а које пролазе у близини је смешно мали: три аутобуске, једна трамвајска и једна тролејбуска. Нема ни једне директне линије ГСП-а ка Новом Београду и Земуну. Замислите гужве и тегобна преседања долазећих и одлазећих путника. Поготово родитеља са малом децом. А да не говоримо о зимским ветровима који ће "освежавати" путнике на тунелским перонима те, кобајаги, станице.
Bane L.
A da se pretvori u još jedan tržni centar?
milan
U Nemackoj se nalazi nekoliko stotina parnih lokomotiva u voznom stanju. One su simbol tehnoloske revolucije i niko ne sme da ih unistava jel su proglasene za tehnicku bastinu. Kod nas su isecene u delove i istopljene u Zeljezari Smederevo. Lokomotiva koja je vukla slepove kroz najuzi deo Đerdapske klisure minirana je eksplozivom i potopljena na dno Dunava.. Sacuvana parna lokomotiva na Sarganu privlaci turiste iz celog sveta koji dolaze da se provozaju i to iskljucivo parnjacom.
Ни Ћира ни Кенедијевка.
Неће бити ништа. Пре неки дан је речено да су прагови испод пруга извађени јер су импрегнирани отровним хемикалија па да би посетиоци зграде (било шта да је у њој) били отровани. Е сад што смо се досад тровали 135 година нико није крив. Па се сетих Штрпца и његовог Јазе. "Хвала ти државо што ме ослободи отрова". Сада је сигурно да ту неће бити ни вагона и локомотива, ни шина и скретница, ни телеграфа ни.... јер нема где да се поставе. Тако се не воли Београд па макар се и не родио у њему.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља