четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Жртве одустају од одштете кад не верују у институције

Право на накнаду штете оштећени ће убудуће моћи да остваре у кривичном поступку, што ће бити далеко ефикасније него у дуготрајним парницама
Аутор: Александра Петровићчетвртак, 31.10.2019. у 20:00
Упућивањем на парницу ризикује се вишеструка виктимизација (Фото Д. Жарковић)

Жртве кривичних дела у Србији ретко успевају да остваре право на накнаду штете у кривичном поступку.

Право жртве на накнаду штете једно је од кључних права које води успостављању правде.

Радна група Врховног касационог суда (ВКС) израдила је „Смернице за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном и парничном поступку”.

– Многобројна истраживања о поштовању права жртава тешких кривичних дела на накнаду штете у кривичном поступку указују да се досадашња судска пракса за већину жртава показала као неодговарајућа – каже за „Политику” судија ВКС Радмила Драгичевић Дичић.

Смернице наглашавају изузетан значај јавног тужиоца, који по правилу први долази у контакт са жртвом.

Важну улогу имају и службе за информисање и подршку оштећенима и сведоцима које су основане при свим вишим јавним тужилаштвима, Тужилаштву за организовани криминал и Тужилаштву за ратне злочине, као и при Првом основном јавном тужилаштву у Београду, а такође и при вишим судовима. Планиране су и остале службе подршке које ће бити успостављене у складу са Националном стратегијом за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2019–2025. године.

Смернице садрже правила о телесном и психијатријском прегледу жртава кривичних дела са елементима насиља, правила о судско-медицинском и економском вештачењу и финансијским истрагама, које су од великог значаја за утврђивање штете.

Жртве такође треба да добију информације о правима које имају на основу новог Закона о бесплатној правној помоћи. Морају бити обавештене и о могућности одређивања статуса посебно осетљивог сведока, што подразумева испитивање по посебним правилима која треба да умање ризике које доноси поновно суочавање са траумом и насилником.

Жртва је дефинисана као особа која је претрпела штету – физичку, менталну или емоционалну повреду или економски губитак, који су непосредно проузроковани кривичним делом. У кривичном поступку жртвом се сматрају и чланови породице онога чија је смрт проузрокована кривични делом. За жртву се често употребљава и термин “оштећени”.

Тешка кривична дела најчешће повређују право на живот, а често је реч о повредама физичког и психичког интегритета, полне слободе, достојанства и слободног развоја личности, слободе кретања, неповредивости стана и многих других љуских права и слобода, којa су зајамченa Уставом.

– Жртве се у кривичном поступку третирају пре свега као важан извор сазнања о чињеницама, док друга питања везана за њихов положај у кривичном поступку, поштовање и остваривање њихових права, остају занемарена– каже судија Драгичевић Дичић.

У пракси се жртве по правилу упућују да
имовинскоправни захтев остваре у парничном поступку, а као разлог се често олако наводи могуће одуговлачење кривичног поступка.
– Упућивање на парницу повезано је са ризицима од вишеструке виктимизације. Жртве тешких кривичних дела се после дуготрајног и за њих често исцрпљујућег кривичног поступка тешко одлучују да право на накнаду штете остварују у парничном поступку. Често су неуке, недовољно информисане, без правне помоћи и са већ изгубљеним поверењем у институције, због чега неретко и у кривичном поступку не истичу захтев за накнаду штете или га не истакну у законом предвиђеној форми – објашњава Радмила Драгичевић Дичић.
С друге стране, судије кривичних одељења жртве најчешће упућују на парнични поступак, правдајући такву одлуку разлозима процесне економије, али и тиме да не поседују довољно знања да би правилно процениле штету, посебно нематеријалну – за претрпљене физичке и душевне болове и страх.

– Промена концепције кривичног поступка и другачија улога јавног тужиоца, нарочито у делу који се односи на прикупљање доказа о насталој штети, као и
његова обавеза да и у посебним поступцима води рачуна о праву жртве на накнаду штете, чини да је улога тужиоца у ефикасном остваривању права на накнаду штете веома значајна – истиче наша саговорница.
Смернице указују на обавезу надлежних органа да се питање накнаде штете реши у кривичном поступку, док би грађански поступак био изузетак, а не правило, као
што је то сада случај у пракси.

– Смернице такође указују на обавезу јавног тужиоца и суда да пруже помоћ у постављању имовинскоправног захтева и раде на обезбеђивању доказа који су важни за одлучивање о захтеву – каже судија Драгичевић Дичић, која је председник Радне групе за израду смерница.


Коментари1
b7420
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihailo Vuković
I Apelacioni sud u Beogradu je vrlo luksuzno renoviran ali su im presude ostale sramotne . Za ovu tvrdnju posedujem vrlo čvrste dokaze koje sam morao da pošaljem Kasacionom sudu u više sporova .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља