понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Та дивна створења из Засавице

За новинарку Милу Ђого био је велики изазов да крене у потрагу за мирољубивим, симпатичним подунавским мрмољком, воденом шкорпијом и другим ретким, строго заштићеним врстама водоземаца које гледамо у њеним „Причама из природе”
Аутор: Љиљана Петровићсубота, 02.11.2019. у 12:00
(Фотографије лична архива)

У чему је чар емисије „Приче из природе” (РТС 2, 14.00, субота)? Одговор је лак: то је нешто ново, тек изашло из монтаже, а наше. Серија је рађена у маниру научно-популарних емисија природњака Дејвида Атенбороуа и саткана од шест чудесних прича о биљном и животињском свету у Специјалном резервату природе Засавица.

Снимана је под невероватним околностима јер ово пролеће је било са пуно кишних дана, а лето топло, са много влаге. Ипак... За аутора Милу Ђого то је био велики изазов да крене у потрагу за мирољубивим, симпатичним подунавским мрмољком, воденом шкорпијом и другим ретким, строго заштићеним врстама водоземаца. Већ на почетку снимања у марту, како та дивна створења имају своје обрасце понашања, због хладне воде, екипа је морала да одгоди рад за месец дана. Већ са смуком су боље прошли јер је изашао из хибернације.

– Снимати животиње тражи време, али уз Михајла Станковића, истраживача и стручног сарадника „Засавице”, све је био лакше – прича Мила Ђого. –Станковић је као Гугл. Док смо седели на чамцу и чекали да се појави мрмољак, приметила сам да лист локвања са унутрашње стране има браонкасте линије и из радозналости сам га упитала: Шта је то? Таква је моја природа, волим све да знам.

„То су ларве комараца. Видите, лист локвања који се налази на површини воде представља идеално станиште за многе врсте бескичмењака. А међу најчешћим организмима које можемо наћи са доње стране листа налазе се ларве многих врста комараца, вилинских коњица и грабљивих тврдокрилаца, а поред њих доњу страну листа користе и разне врсте водених пужева који се хране епидермисом листа или на њега полажу јаја. На овај начин неке ларве инсеката користе лист као заштиту од директног сунца јер имају врло мекане делове тела. Лист им је и склониште од предатора који их вребају у окружењу.”

Мила Ђого је Станковића упознала пре две, три године када је први пут посетила овај резерват природе и драго јој је што су заједно радили „Приче из природе”. Одушевљена је његовом лабораторијом у којој има свега: од азијских до америчких примерака. Он се више од 25 година бави теренским истраживањем, сарадник је бројних научних института из области екологије и сродних грана. Објавио је 187 научних радова и више књига. Круна његове каријере је алдрованда која се водила као нестала биљка, а открио ју је пре неколико година управо у Засавици.

– У пролеће када се природа буди и када водене површине Засавице почињу да прекривају цветови локвања, то је призор који одузима дах. Очарана том лепотом, у једном тренутку питала сам Станковића како тако нежна биљка може да преживи све климатске промене. „Леп је и нежан цвет, али корен уопште није нежан!”, објаснио ми је. Код нас су угрожене многе врсте и то нарушава еко-систем. На пример, када неко види смука кренуће да га убије. Смук није отрован. Ако га пустите, отићи ће својим путем и ништа се неће десити. Када бисмо убијали све змије били бисмо толико окружени глодарима да не бисмо знали како да се одбранимо. Свака врста у ланцу је значајна, почев до оног малог микроорганизма. Природу треба чувати, јер она чува вас.

Снимање у мочвари није било лако, додаје Мила Ђого, јер је после великих киша природа набујала, једва су се провлачили, зарадила је више од 80 уједа и осећала свраб по целом телу, опекла ју је коприва, огребало шибље. Радили су на 38 степени и осећала се као да је у сауни, али каже да је доживљај невероватан и да би волела да сними нови циклус емисија.

Мила Ђого је завршила новинарство на Факултету политичких наука. Сада је на другој години на докторским студијама на Факултету за медије и комуникацију. Са осам година је ишла у школу глуме Бате Миладиновића. „Академски водич” је њена прва телевизијска емисија на којој је сарађивала као средњошколка. Четири године је била сарадник емисије „Све боје живота”, а годину и по „Студија знања”. Радила је кратко за српску телевизију Онтарио у Торонту. Неке њене рубрике емитоване су у емисији „Тако стоје ствари”. Волонтирала је у Спортској редакцији.

За „Приче из природе” каже да обилују подацима и занимљивим запажањима, између осталог и о биљкама из леденог доба, и да ништа мање није занимљива од Би-Би-Сијевих образовно-научних програма о природи.

Алдрованда није нестала

Од наше саговорнице чули смо и како је Михајло Станковић открио алдрованду...

– Често је погрешно зовемо ,,биљком месождерком”, а припада породици росуља. У свету је присутна спорадично у Европи и Азији, у екваторијалном тропском делу Африке и у северном делу Аустралије. То је реликтна врста пореклом из терцијара када је већи део Европе био под тропским мочварама. У Србији се скоро сто година водила као ишчезла врста да би је 2014. нашао Михајло Станковић у Засавици. Њено откриће, као и многа друга, десило се   случајно. Те 2014, у новембру, радио је на узорковању зоо и алго-планктона у склопу редовног хидробиолошког мониторинга квалитета воде. На локацији Ваљевац – Визиторски центар да би могао узорковати морао је прво да раширит накупљене водене биљке које су покривале целу водену површину и тако су се појавили први примерци алдрованде. Да би био потпуно сигуран да је то она, узорак је послао у Ботаничку башту, у Београд, на додатну проверу. И добио   потврдан одговор. Утврђено је да је има на седам километра тока Засавице, са максималном дужином биљке од 22 цм. Ако се узме у обзир да алдрованда расте око 1 цм годишње, ови подаци указују да је она у Засавици присутна више од две деценије – испричала је Мила Ђого.


Коментари0
025bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља