субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.11.2019. у 22:55 Марија Бракочевић

Од почетка године 17 радника страдало на градилиштима

Осим мајстора из Србије, на градилиштима у нашој земљи најчешће су ангажовани радници из Турске, Албаније, Македоније, Азерјбејџана, Таџикистана, Индије…
(Фото А. Васиљевић)

Двојица турских држављана, старости 24 и 25 година, који су били ангажовани на изградњи тунела на железничкој пруги Београд – Нови Сад, погинула су јуче ујутро на градилишту код Чортановаца. До несреће је дошло на делу где се гради вијадукт, а како су за „Политику” потврдили у компанији РЖД „Интернешенел д. о. о.”, која је главни извођач радова, страдале раднике ангажовао је подизвођач радова – турска компанија „Рејл тек”, и имали су регуларне уговоре о раду. Погинули су после пада са висине од 20 метара, додали су у руским железницама, и то док су обављали бетонске радове на вијадукту. На место несреће одмах су се упутили МУП и инспекција рада како би обавили увиђај, али о томе да ли су радници у тренутку обављања посла имали заштитну опрему за рад, у компанији РЖД „Интернешенел д. о. о.” ипак нису желели да говоре. Једино је извесно да се несрећа догодила када се из за сада непознатих разлога преврнула корпа у којој су се налазила два радника. После информације о њиховој погибији, по сопственој иницијативи, и заштитник грађана покренуо је поступак контроле законитости и правилности рада органа надлежних за поступање у конкретном случају, затраживши од Инспектората за рад да у наредних 15 дана обавести институцију о мерама које је предузимао.

У наредним данима инспекција би требало да утврди да ли је и на који начин урађен пројекат обезбеђења градилишта, да ли су скеле на градилишту исправно постављене, јесу ли радници пре изласка на терен прошли све лекарске прегледе и били обучени за рад на висини…

– У случају да су прошли све процедуре и ангажовани од стране подизвођача на градилишту уз регуларне уговоре о раду, њихове породице могу да очекују обештећење. Ако су, пак, били нелегално ангажовани, што је чест случај у Србији, онда су радили на сопствени ризик – подсећа Горан Родић, потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије, и додаје да га погибија радника на овом градилишту није посебно изненадила јер га, како каже, сматра проблематичним и рискантним за рад.

– Површина на којој се тамо ради иначе није велика. Реч је о стубовима вијадукта око којих се налазе такозване лаке алуминијумске скеле. Оне се фактички увијају као спирала око тих стубова, а на врху се налазе мале површине по којима се радници крећу. Зато они морају да имају специјалне појасеве, да буду везани на тој висини. Горе би требало да се налази и сајла или ограда за коју треба да се закачи појас, па би, ако се, на пример, оклизне, радник требало да остане да виси, а не да падне – појашњава Родић, и додаје да би градилиште морало да има и инжењере, пројекат за безбедност и пројекат скеле која је од стране надзора примљена за коришћење.

У Министарству за рад напомињу да детаљне информације о трагедији која се догодила на градилишту у Чортановцима не могу да дају, јер је реч о повредама на раду са смртним исходом, па се због тога најпре чека завршетак истраге МУП-а. Иначе, у инспекцијским контролама од почетка године затечено је 10.240 грађана како раде на црно. До прошлог месеца инспектори рада обавили су 45.891 инспекцијски надзор, а подаци показују да је највише таквих радника било у делатности услуга смештаја и исхране, трговине и, наравно, грађевинарства. Кад је реч о инспекцијским надзорима поводом повреда на раду, у Инспекторату за рад за „Политику” подсећају да су инспектори од почетка ове године окончали 652 таква надзора, од којих су 34 поводом смртних (20 надзора) и тешких повреда на раду са смртним исходом (14 надзора), док је 16 надзора поводом колективних, 544 надзора поводом тешких и 58 надзора поводом лаких повреда на раду. Највише смртно страдалих било је у грађевинарству, а инспекција рада је управо у тој делатности окончала 17 надзора поводом смртних и тешких повреда на раду са смртним исходом.

– Грађевинарство и индустрија спадају у најризичније делатности, а најугроженија занимања запослених су грађевински радници различитих профила – НК радници, армирачи, тесари, зидари, возачи, аутомеханичари, помоћни радници, електромонтери, бравари заваривачи и руковаоци дизалицама и крановима – набрајају у Инспекторату за рад.

Осим мајстора из Србије, на градилиштима у нашој земљи најчешће су ангажовани и радници из Турске, Албаније, Македоније, Азербејџана, Таџикистана, Индије… Они су, како додаје Родић, углавном упослени на привременим пословима и најчешће раде на црно. Таквих у земљи тренутно има између 7.000 и 10.000. Реч је у највећој мери о странцима који обављају најтеже физичке послове, нису квалификована радна снага, већ раде као помоћни радници, копају или утоварују робу. Разлог за ангажман таквих странаца је мањак домаће радне снаге, која се све више исељава из земље, најчешће у потрази за бољом зарадом.

Коментари5
ebbd8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan ©
Statistika za prošlu godinu kaže da su poginula ukupno 53 radnika, a do oktobra ove najmanje 38.
Inženjer građevine
Sve dok inspektori, investitori, nadzor i šefovi gradilišta ne budu robijali i to tim redom, neće se situacija promeniti na bolje. Ljudski život je vredniji od svake zgrade, makar imala milion kvadrata!
Inženjer građevine
@privatni gr nadzor. Kolega, ja sam napisao samo ono što predviđa zakon. Nije mi jasno u kom kontekstu onda spominjete Goli Otok. Treba samo primenjivati zakon. Svi gorepomenti su dužni da odmah zaustave radove ako se ne poštuju mere bezbednosti, a nadzor je dužan da to uradi pismeno, kroz građevinski dnevnik.
privatni gr nadzor
Kolega, proslo je vreme golog otoka, gulaga i vesala srama itd. Sada, ako vlasnik objekta ili vd vlasnika objekta ( jedan ili vise ) nece da plate sta treba da se plati za sprovodjenje svih potrebnih zakona i zastitnih mera slabo ko tu moze nesto povodom toga da preduzme izuzev ako sam nece to sto oni eskiviraju da plati. Znaci, ja imam mogucnost da se pozdravim i zahvalim na saradnji investitoru koji me angazuje ako vidim da nece da plati sta mu sugerisem. Ali ostali to moraju da trpe. Zato...
Joca
Toliko poginulih radnika dokaz je da se mere zastite ne sprovode ispravno, kao i da inspekcije ne posecuju gradilista dovoljno cesto i preglede ne rade detaljno. U gradjevinski dnevnik uvesti rubriku za inspekciju u kojoj ce biti evidentirano vreme pregleda i tacke koje su obuhvacene tim pregledom. Nije moguce da inspekcija nije videla u kakvoj korpi rade nedavno nastradali radnici i dali ta korpa odgovara standardu za rad na visini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља