У обавештајној операцији „високог нивоа” (по наводу званичне Ла Валете) и без јасног правног основа, Малта је запленила велики инострани товар свеже штампаних новчаница Либије, известио је јуче дневник „Тајмс ов Малта”.

Од 2016. године, два паралелна режима у Либији – са седиштем у Триполију (који признају УН) и други на истоку земље (с цивилним седиштем у Бајди и војном управом у Бенгазију) – штампају домаћу валуту динар на два краја света. Прелазна влада Фајиза ел Сараџа (која контролише петину државне територије) користи услуге ковнице новца у Великој Британији. Међународно непризнати режим са истока државе, где су највеће доказане резерве ултралаке нафте у Африци, ослања се на ковнице у Русији. Да пометња буде већа, две верзије либијског динара „незнатно се разликују”. При том, Централна банка у Триполију источнолибијску варијанту динара – за све ове године оштрог војно-политичког сучељавања два пола моћи у тој земљи (уз издашну страну оружану помоћ) – никада није прогласила за илегалну валуту.

Према наводима листа из Ла Валете, малтешке власти сумњају да је товар новчаница, заплењен наводно крајем септембра, а спакован у два контејнера од којих је сваки био запремине 56 кубних метара, пореклом из Русије и да је био намењен режиму на истоку Либије, чију војну офанзиву против власти у Триполију од 4. априла с променљивим успехом предводи фелдмаршал Халифа Хафтар.

„Пленидба либијског новца није била антируска, већ прозаконска операција. Малта је само деловала у складу са Резолуцијом УН коју је потписала”, изјавио је водећем гласилу на том средоземном острву неименовани извор из власти у Ла Валети.

Дипломатски односи Малте и Русије у последње време су „нелагодни”,  оценила је Ла Валета након недавне посете шефа дипломатије Кармела Абела Москви.

Количине либијског новца штампаног на Острву нису у домену јавне информације. Али зато су „испоруке либијских банкнота из Русије многоструко увећане пре и након Хафтарове офанзиве на Триполи”, известио је ове седмице Ројтерс. Вредност већа од 3,2 милијарде долара – у виду либијских динара – испоручена је Хафтаровом режиму од фебруара до јуна ове године, тврди та агенција, позивајући се на руску царинску папирологију.

Осим тога што има две верзије националне валуте, Либија одскора има и две државне нафтне компаније: једну (међународно признату) у Триполију и другу (непризнату) у Бреги. Две трећине нафтних налазишта и петро-рафинерија налазе се на теренима које контролише Либијска народна армија фелдмаршала Хафтара. Његова седмомесечна оружана офанзива није успела у својој прокламованој намери да „Триполи очисти од исламиста, криминалаца и терориста”.

Шта су онда могле бити теме недавног сусрета руског председника Владимира Путина и Сараџа у Сочију, током првог самита Русије и Африке? Сараџ је у Сочију, за разлику од његове посете Њујорку, дочекан на црвеном тепиху. Током боравка у САД због Генералне скупштине УН Сараџ није издејствовао сусрет ни са америчким председником Доналдом Трампом нити са шефом дипломатије Мајком Помпеом. Детаљи разговора Путин–Сараџ нису објављени, сем да су Москва и Триполи разматрали велику испоруку руског жита Либији до краја године. Ни Хафтар ни Абдулах ел Тини, председник цивилне управе на истоку Либије, нису добили позивницу за Сочи.

Хафтарове снаге су јуче објавиле да су у ваздушном нападу на Триполи и Мисурату погодиле два објекта Министарства унутрашњих послова режима који признају УН.

Колико је Либија, са својим „паралелним световима” (уз подршку два спољна табора), одржива у овом стању, и где су ту обични Либијци, загонетка је.

Међународна заједница изгледа да је у случају Либије опет у ћорсокаку. Недавни предлог Немачке да (под покровитељством УН) организује у Берлину међународну конференцију за Либију „до краја јесени” пао је у воду. „Берлинска конференција за Либију одлаже се за април 2020”, саопштио је ових дана Омар Тархуни, амбасадор Либије у Италији. Непомирљиви захтеви два центра моћи у Либији опет су се испречили мировном решењу за урушену северноафричку државу.