субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЕНТОНИ ГОДФРИ, амбасадор САД у Србији

Не планирам да држим лекције српским лидерима

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 03.11.2019. у 23:30
(Фото Н. Неговановић)

Непознанице и нагађања о политици коју администрација америчког председника Доналда Трампа води у овом региону вероватно су најбоље могли да се очитају у петак после подне када је у овдашњој јавности одјекнула вест како је Метју Палмер, специјални представник САД за Западни Балкан, наводно изјавио да Србија без признања Косова никад неће ући у Европску унију. Иако је изјава америчког дипломате погрешно пренета у једном делу српских медија (Палмер нигде није спомињао „признање”) то је било довољно да изазове још већу конфузију.

Да ли уопште има суштинске разлике између експлицитног позива на признање косовске независности и дипломатских фраза о „нормализацији” односа, као и о фами која је пратила његов долазак у Београд, први пут за српске медије, ексклузивно, говори Ентони Годфри, новоименовани амбасадор САД у Србији.

„Желео бих да нагласим да не очекујем да будем дипломатски специјалац, како се спекулисало по појединим медијима уочи мог доласка у Београд. Ово је највећа прилика у мојој каријери и срећан сам што сам овде. Не планирам да са српским лидерима имам приступ као да ћу да им држим лекције. Надам се отвореном дијалогу, а када буде било потребно да се кажу незгодне ствари, рећи ћу их директно, у приватним разговорима, колико год је то могуће, јер је на тај начин дипломатски рад најефикаснији”, истиче Годфри за „Политику”.

Прошле године смо прославили сто година откако се српска застава вијорила на Белој кући, а пре неколико дана сте с министром Дачићем положили америчку заставу с Беле куће у витрину Музеја дипломатије Министарства спољних послова. Како бисте данас оценили односе између САД и Србије, више од века после тог догађаја?

Најпре бих хтео да нагласим да сам поносан и да ми је част што што сам овде. Ово је моје прво постављење на место амбасадора. Имао сам среће – Србија је важна земља, дивна земља с богатом историјом и светлом будућношћу и дочекала ме је веома срдачно. Имао сам одличан састанак с председником Александром Вучићем и топлу добродошлицу током свечане предаје акредитива. Током сусрета с министром спољних послова Ивицом Дачићем разговарали смо о историји српско-америчких односа. Чињеница коју можда не разумеју сви у Србији јесте колико је дуга историја снажних односа између наше две земље, а коју је и министар нагласио током разговора.

А какви су нам тренутни односи?

Имамо изузетно снажне односе и интензивно подржавамо Србију у остварењу њеног циља, придруживању ЕУ. Верујемо да је у интересу Америке да Србија успе у остварењу тог зацртаног циља и у том смислу имамо блиску сарадњу с Владом Србије. Помажемо Србији да стигне до тог циља. Сматрамо да је чланство Србије у Европској унији, њен прогрес ка чланству, добар за регионалну стабилност, за САД, за развој Србије и регион у целини.

У Београд сте дошли са службе у амбасади САД у Москви. Током сведочења пред сенатским Одбором за спољне послове изјавили сте да вас је искуство које сте стицали у Русији припремило за намештење у Србији. На шта сте конкретно мислили?

Сви моји претходни послови су ме припремили за службу у Србији. Знам да је можда занимљиво и забавно створити атмосферу, као из холивудског филма, с темом да сви улазе у битку за Србију. Мислим да није тако. Овде сам да помогнем Србији да испуни циљ о чланству у ЕУ. Тренутно не желим да се фокусирам на негативне ствари у нашем односу. Тек сам дошао и оно што ме највише интересује јесте да разговарам са српским властима и људима, да научим што више о циљевима Србије. Био бих опрезан у неким корацима који не помажу Србији да напредује у остварењу стратешког циља који је сама зацртала. Потребно је размислити каква је вредност таквих потеза.

Можете ли бити конкретнији, који су то потези?

Оно што ћете чути од Метјуа Палмера, специјалног представника САД за Западни Балкан, и амбасадора Рика Гренела, специјалног изасланика председника Трампа за дијалог Београда и Приштине, јесте да САД из све снаге подржавају наставак дијалога и да смо фокусирани на потезе који ће помоћи да се направи напредак у том смислу.

Ипак, како у Вашингтону гледате на присуство руског антиракетног система С-400 у Србији, а Београд је потписао и Споразум о слободној трговини с Евроазијском унијом?

Врло пажљиво гледам на ова питања, а исто то раде и моје колеге у Вашингтону. Оно чему се надамо да ћемо видети је још већа посвећеност Србије европским циљевима. Србија је суверена земља и сама доноси одлуке о својој одбрани. Јасно је исказала своју оријентацију по питању безбедности, што ми разумемо. Забринут сам како ће ови сигнали бити примљени у Бриселу јер би могли довести у питање посвећеност Србије европским интеграцијама. Очекује се да спољнополитичка оријентација земаља чланица буде мање-више у сагласју с Бриселом. Ипак, добро је што је Србија транспарентна по питању свог ангажовања с Русијом у региону. Транспарентност помаже суседима Србије да разумеју који су то одбрамбени циљеви Београда. Мислим да је С-400 изузетно скуп систем и запитао бих се који су то финансијски приоритети Србије и на који начин би тај приоритет могао да је скрене с инфраструктурних циљева или оних других неопходних за економски развој.

Када говоримо о америчкој политици на Балкану, овдашња јавност је помало збуњена различитим сигналима који су у кратком интервалу долазили из Вашингтона. Најпре је Метју Палмер именован за специјалног представника САД за Западни Балкан, а недуго за њим амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел за специјалног изасланика председника Трампа за дијалог Београда и Приштине. Можете ли нам разјаснити ту ситуацију?

С моје тачке гледишта, то је веома позитивна ситуација. Она показује да су САД заинтересоване да дође до напретка у том процесу. Метју Палмер је велики експерт за овај регион и познаје бројне лидере, али и историју изазова који овде постоје. Он учествује у детаљним преговорима између заинтересованих страна док покушавају да обнове дијалог. Амбасадор Рик Гренел доноси политичку тежину коју представља Бела кућа и показује колико је сада ово питање значајно за Вашингтон. Сматрамо да се указала важна прилика и надамо се да ће српско, много зрелије, вођство бити у стању да искористи ту прилику, као и енергију с којом је Вашингтон приступио овом изазову.

Ипак, када анализирамо изјаве које је давао господин Палмер, он говори о „нормализацији” односа Косова и Србије, док је након посете амбасадора Гренела Србији српско руководство оценило да Београду нико не нуди ништа осим да „призна” Косово у тренутним границама. Како ви видите несклад између тих оцена?

Ја не бих тражио несклад, ја бих тражио сличности и преклапања. Обојица траже поновно успостављање дијалога, обојица охрабрују и надамо се помажу Приштини и Београду да заједно дођу до решења од којег ће обе стране имати користи. Нешто што ће бити договорено на локалу и што ће трајати дуго јер је то важно за регионалну стабилност.

Мислите на признање независности?

Наш став по том питању се није променио. Желели бисмо да се споразум у идеалним околностима заснива на узајамном признавању.

Постоји ли у Вашингтону некакав временски оквир за постизање таквог решења?

Свесни смо изазова којe представљају рокови. Чини ми се да постоји извесна доза осећаја хитности да се не губи време. Не желимо да догађаји у обе земље, а ни избори у Америци, буду изговор да се успори заједнички посао.

У Србији, међутим, многи мисле да се Трамповој администрацији жури да дође до напретка у преговорима Београда и Приштине, како би могли да укњиже евентуалан успех пре избора у Америци у новембру следеће године.

Уколико бисте то питали амбасадора Гренела он би вам вероватно рекао како би било одлично да до решења дође пре парламентарних избора у Србији. Не видим никакав разлог за одлагање, али не желимо да постављамо никакве вештачке рокове.

Када се говори о евентуалном решењу косовског питања спекулисало се о могућностима као што су подела и размена територија. Да ли је за Вашингтон идеја о прекрајању граница на Балкану уопште на столу?

Овде бих морао да цитирам Метјуа Палмера, који каже да о овом питању „нема црвених линија нити бланко подршке”. То је добар начин да се објасни како Вашингтон приступа овом питању. Нећемо да дефинишемо начин на који две стране, Београд и Приштина, треба да дођу до решења. Важно је да дође до суштинских разговора и треба да се решимо свих могућих препрека како би се дошло до одрживог решењa које би допринело стабилности и просперитету региона. Таксе, кампања повлачења признања независности, све су то важни изазови.

Да се надовежем на ваш одговор, министар спољних послова Србије је после сусрета с вама изјавио да сте га љубазно замолили да Београд успори кампању коју води за повлачење признања Косова. Истовремено, стиче се утисак, макар из овдашње перспективе, да једини захтев Вашингтона према Приштини јесте укидање такса.

Српски шеф дипломатије и ја смо имали одличан разговор и за мене као страног амбасадора је прикладно да детаље из тог разговора не износим јавно. Ипак, рекао сам му да би Србија требало да предузме кораке који би помогли успостављању атмосфере која ће довести до суштинског дијалога, и то су ствари за које бих га опет охрабрио.

Ипак, ствара се утисак да се од Приштине очекује једино укидање царина, а нико више не говори о другим, раније преузетим обавезама, као што је рецимо формирање Заједнице српских општина. Да ли ти ранији споразуми уопште имају будућност?

Доста тога је урађено, а доста тога тек треба да буде завршено. Мој циљ по доласку у Србију је да још једном искажем снажну америчку подршку директном дијалогу. Будући да сам ја амбасадор само у Србији мој посао је да пренесем америчку подршку Србији у остваривању њеног циља у европским интеграцијама.

Ниједан разговор о односима између Београда и Вашингтона не може да прође без спомињања два отворена питања у том односу – случаја убиства браће Битићи и случаја паљења америчке амбасаде 2008. године. Има ли неког напретка?

Искрено, то су питања која би пре требало поставити српским властима. Ове случајеве пратим врло пажљиво, и у току сведочења у Сенату уочи ступања на дужност амбасадора, конгресмени су ми директно поставили та питања. Изразио сам очекивања да ће се процес пред српским судовима наставити и донети резултате и обећао сам члановима Конгреса да ће ти случајеви остати у фокусу и за време мог службовања на месту амбасадора у Београду. Информације којима располажем су чини ми се исте оне које су доступне јавности. 


Коментари19
0f4b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
To ti je pametna odluka!
FORum LIvii
Problem srpsko-americkih odnosa ne stanuje u Beogradu vec kod njih. Problem je taj sto postoje DVE Amerike , dve politike , dve sile koje odredjuju odnose. Jedna koju predstavlja Gdin.Tramp i druga je ona koja je i dovela do losih odnosa i koja opstaje .Te dve sile se sukobljavaju i kod kuce a posledica toga su i nasi odnosi.
Dragan Jovanovic + prijatelji
100% ambasadorsko - americka bla...bla...uvek ista trtljanja, i nista drugo! Pitamo se samo ( mi u dijaspori ) KADA ce se naci JEDAN HRABAR novinar - koji ce mu postaviti pitanje: 1) Zasto da mi Srbi "priznajemo" nezavisno kosove, kada i SVI Vasingtonski - politicari znaju da su Kosovo i Metohija bili i bice uvek Srbija!!??? 2) Zasto nijedan novinar nema hrabrosti da upita Ambasadora, sa kojimpravom - i zbog cega jos uvek drze vojnu bazu Bondsteel na KiM???? Ovo je samo bla..blaaaa
Đorđe
Zaista mi je neverovatno kako se velika Amerika ružno ponela prema svojim prijateljima Srbima a vidim da nastavlja u istom tonu. Albanci ne vole Ameriku, čak se može reći da je mrze i smatraju je neprijateljem. Albanci samo vešto glume prijatelja sa Amerikom dok ne ostvare svoj cilj a to je stvaranje Velike Albanije. Jedini pravi prijatelji Amerike na Balkanu su Srbi i treba to poštovati. Poruka za Ameriku : ne gubite olako svoje prijatelje Srbe.
Dragan Pik-lon
Gospodin Ambasador je u odnosu na gospodina Skota pristojan covek koji se trudi da saslusa sagovornika i koji je ponosan sto mu je prvo ambasadorsko mesto dodeljeno u Srbiji.No,uporno ponavlja da je tu da pomogne Srbiji u evropskim integracijama?!Znaci li to da Srbija ne moze u EU-ju bez podrske SAD-va?Nebih bas rekao,ako uzmemo primer Severne Makedonije.Imam utisak da se SAD-ve koprcaju sa Evropom,sto ce se narocito nastaviti posle Bregzikta.Zele da se ''ozicaju'' od srpske dobre volje....!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља