недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:45

Вилин град на Нишави

Књига Бојана Јовановића „Путовање заборављеним бродом” говори о пореклу имена града Ниша кроз историју
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 04.11.2019. у 20:00

Ниш – Налазећи се на историјској ветрометини, Ниш је одолевао свим искушењима и успевао миленијумима да опстане на истом месту. Незавидан геополитички положај Србије, који је Јован Цвијић сликовито одредио „кућом насред друма”, карактерише и град Ниш на раскршћу најважнијих путева између истока и запада, севера ка југу.

Овим речима Бојан Јовановић, књижевник и научни саветник, доктор етнологије, објашњава свој најновији подухват – пре десетак дана објављену књигу под називом „Путовање заборављеним бродом”. У књизи коју је издао Нишки културни центар, Јовановић свој родни град Ниш представља од периода цара Светога Константина, преко борби за ослобођење од Турака и Чегарског пламена, али и о каснијој Нишкој декларацији о југословенству донетој у Нишу када је град био ратна престоница Србије на почетку Великог рата, Калчи и регенту Александру, до протеста средином последње деценије претходног века и свему и из свих углова у модерном Нишу. Један од најзанимљивијих делова књиге су настојања аутора да појасни порекло имена Ниша.

У сваком имену, па и у називу места, садржано је знамење које се, према познатој латинској изреци: номен ест омен, схвата и као његово судбинско одређење, пише Јовановић. Времену када је Ниш добио првобитну верзију свог имена по којем је познат и данас, претходи његова преисторијска прошлост јер археолошки налази упућују на насељеност овог подручја на размеђи између илирског и трачког света на којем су пре доласка Келта живели добро организовани Дарданци. Затечено насеље поред реке, Келти су доградили крајем трећег века пре нове ере, а да ли су тада преузели и његово име или га преименовали и назвали према реци, остаје још увек тајна. С обзиром на то да је као најстарије име Ниша сачувано само латинско Нависос, сматра се да је његово порекло нејасно јер се не знају довољно односи између језика предримског становништва на овим просторима. Римљани нису затечене локалне топониме транскрибовали на свој језик, већ су их према њиховом значењу само адекватно преводили на латински.

Сва имена Ниша кроз историју настала су из Нависоса, који је за његове осниваче наводно означавао „Вилину реку”, односно „Вилин град”. Међутим, истиче у књизи Бојан Јовановић, значење првобитног назива овог града је другачије јер је овај облик грцизирани назив латинског навис за брод или лађу, а из којег је настало име Наис, односно његов латинизирани облик Наисус. А то је означено место где се могла прећи, односно пребродити река, па је и насеље које је ту изграђено добило истоветни назив. На такву праксу именовања места где се река „бродила” упућују и називи Цариброд и Брзи брод на Нишави, Босански Брод и Славонски Брод на Сави, Бродарево на Лиму.

Повезан с одређењем места прелаза реке, топоним Наис, односно Наисус, сачуван је и у потоњем имену Наисос до свог словенског, односно српског назива Ниш. Назив је сада најближи имену насеља Брзи брод, на ободу града, на левој обали Нишаве и удаљеном само четири километра од центра Ниша. И док се град мењао и преображавао, потискујући и заборављајући у својим називима њихово првобитно значење, у непосредној близини античке Медијане настало је насеље чије име делом јасно подсећа на значење назива града.

Исто тако у делу „Путовање заборављеним бродом” Бојан Јовановић наглашава да би се родно место римског императора Константина Великог могло назвати и Константинопољ, који се, за разлику од оног на Босфору, налази на Нишави. Смештен најпре само на њеној десној обали, град је временом прешао и на леву страну реке, која је постала његово средишње одређење и пролазећи кроз њега делила га и спајала. Удаљене и понекад завађане обале међусобно различитих светова увек мири река тајном свог протицања. На месту где се она може пребродити увећава се та тајна јер се његовим именовањем природни топос претвара у један нови свет. Зато његов топоним није само пуки назив, већ и чинилац идентитета, израз његовог духа и суштине постојања.

Писати о њима значи извештавати с тог брода што носи свог путника и његово сећање и на оно што се није догодило, односно „Путовати заборављеним бродом”.


Коментари2
f7c8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostroilo
Previse falsifikovane istorije. Tracani, Iliri, Dardani su bili Srbi, tj. govorili su srpski jezik. Nikakvi Grci ni RImljani nemaju veze sa Nisom koji je stariji od njih. Konstantin je bio Srbin!!! Kada ce to vec neko da kaze? Iz Nisa su krenuli arijevci na put u Indiju. Postoji desetak gradova sa tim imenom u jugoistocnoj Aziji. Da li je poznato da je staro ime Teherana bilo – Nis (kasnije promenjeno u Raga!)?
Siniša Stojčić
Od reči ništa. Verovatna kada se stvaralo naselje ničega nije bilo i ništa nisu imali

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља