уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:53

„Норвешки модел” – врабац у руци за Србију и комшилук?

понедељак, 04.11.2019. у 12:57
(Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

БОН – Проширење ЕУ је одавно мртво и Макрон га је само сахранио, једно је мишљење, док друго заступају они који тврде да је то погубна политика, а између две школе мишљења помиње се идеја о „норвешком моделу” за Западни Балкан, о којем пише Дојче веле.

Вето којим је Емануел Макрон блокирао почетак преговора са Скопљем и Тираном, а заправо закочио читав процес проширење ЕУ директор Европске иницијативе за стабилност Гералд Кнаус назива „прекраћивањем мука”, преноси Дојче веле.

Ако би приступање Западног Балкана било, рецимо, бик, наводи Кнаус, онда су многи пикадори годинама мало по мало убијали ту животињу, а Макрон се појавио као матадор да прекрати мучење.

„ЕУ би требало да понуди свим државама Западног Балкана могућност да се прикључе јединственом тржишту, попут Норвешке или Исланда”, додаје утицајни аналитичар у тексту објављеном прошле седмице, преноси Танјуг.

Кнаус није једини, будући да је све више гласова који кажу да је куцнуо нулти час европске политике на Балкану, тренутак да се сахрани одавно мртви концепт проширења ЕУ и пронађе нешто ново, нешто мање од проширења, али довољно примамљиво да државице Балкана задржи у дворишту ЕУ.

„Макронов вето је торпедирао читав процес проширења. Мислим да му је то и била намера”, прича Андреас Ернст, искусни новинар „Ноје цирхер цајтунга” који је годинама био дописник тог листа из Београда.

„Али предност је што је тако постала очигледна лажна природа односа ЕУ и Западног Балкана”, констатује и примећује да је Макрон спремно преузео улогу матадора.

Неки кажу да је то учинио јер се плаши јачања Марин Лепен код куће, а с обзиром да се 58 одсто Француза противи проширењу ЕУ.

Други су уверени да Макрон узима Западни Балкан као таоца док не прогура своју визију Европе.

Између редова се чита да француски председник жели ЕУ са више брзина или концентричних кругова.

Језгро би гравитирало око осовине Париз-Берлин, споља би биле земље интегрисане у тржиште, а сасвим споља придружене земље, међу њима можда Србија и комшилук.

Макрон је добио тиху подршку из Холандије и Данске.

Критике из Берлина на рачун Макрона стижу уз миг - требало је да пустимо Скопље и Тирану да преговарају, ионако неће ући у ЕУ најмање 10 година, а та немачка игра је, сматра, Ернст, још перфиднија.

Правила су, каже швајцарски новинар, већ годинама оваква: ЕУ кобајаги жели да прими балканске земље у чланство, а руководства тих земаља кобајаги спроводе реформе.

„То је могло да траје још 10 година или вечно. Цео тај театар, и политички новоговор о 'европској перспективи' и 'европским вредностима' сада је добио тежак ударац и то је добро”, додаје он за ДВ.

„Сада мора да стигне нова понуда и она мора да буде добра”, уверен је Ернст.

Уместо утабане стазе којом су ка ЕУ ишле Бугарска, Румунија или Хрватска, сада се Западном Балкану нуди нешто за шта медији још траже најбоље име.

Говори се о привилегованом партнерству, „лајт” проширењу, али најчешће о норвешком моделу.

Шта је норвешки модел?

Норвешка је, уз Исланд и Лихтенштајн, чланица Европског економског простора (ЕЕП), механизма формираног 1992. године, у којем су и све чланице ЕУ.  Тржиште је отворено, постоји слобода кретања, царина нема, осим на храну и пиће и производе који су јако субвенционисани у ЕУ, па Норвешка не жели да им сасвим отвори врата.

„Косовски пасош би у ЕЕП имао исту вредност као норвешки, а српска шљивовица би имала исти приступ европском тржишту као швајцарски бренди”, пише косовски публициста Ветон Сурој за лист „Коха Диторе”.

„Белгијски инвеститор би имао исту правну сигурност у БиХ, Албанији и Северној Македонији као на Исланду”, додаје он.

Андреас Ернст напомиње да то никако није губитнички модел за Балкан.

„Боље је у кратком року направити мале интеграционе кораке него се надати уласку у ЕУ за 10 или 20 година”, наводи он.

Гералд Кнаус је у тексту за Европску иницијативу за стабилност предложио да балканске државе буду укључиване у европске фондове постепено. Ако би Србија рецимо узорно уредила област рибарства, онда би на том пољу могла да буде третирана малтене као део ЕУ.

И обратно, ако би се стање погоршало, опет би могла да буде избачена из те области.

Лајтмотив бројних критика на рачун Макрона је да се регион тако препушта Русији, Кини, Турској, док Ана Висландер из Атлантског савета за Њујорк тајмс каже да је геополитички посматрано, немогуће превидети да се на Западном Балкану води битка.

„Француска то или не види или јој је то прихватљиво”, навела је она.

Швајцарски новинар Андреас Ернст је пак уверен да је норвешки модел довољан да ЕУ не препусти Балкан другим играчима.

„Приступ ЕЕП је суштински - ту је приступ инфраструктурним фондовима, то је инструмент који чини мање привлачним рецимо кинеске инфраструктурне пројекте или споразум са Евроазијском унијом. Дакле, то за ЕУ носи моћ и утицај”, каже Ернст за ДВ.


Коментари8
7714c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Француска нема много проблема са балканским државама (имала би их и мање када их евроатлантске државе не би завађале), већ има важан проблем са Немачком, јер јој је Немачка одмакла како у привредном развоју тако и по политичком утицају у ЕУ. (Немачки трговински извоз у еврозону већи је од извоза свих чланица еврозоне узетих заједно). Како се не зна ко је или шта је суверен у ЕУ, Француској и Немачкој је преостало да "суверена" дефинишу ад хок, међусобним престижним надигравањем унутар ЕУ.
Радослав Рацић
Спасибо мистер Макрон! Да, хвала господине Макрон!
Dusan
Mislim da je prevod komentara svajcarskog novinara upotrebom reci "kobajagi" dovoljan znak o tome u kakvom kulturoloskom blatu se nalazi Srbija.
Simić Dušan
Zbog našeg prijateljstva sa Rusijom i Kinom, nikada nećemo postati punopravni član EU. Ukoliko bi Srbija ušla u EU, sve ove zemlje bi imale pristup informacijama koje su dostupne samo državama koje su u EU. Ne vredi da se trudimo oko toga. Jedino malo za reklamu (kao sprovodimo reforme). Kad bih hteli mi bi već sproveli sve reforme. Ionako ih sprovodimo 15 godina! Neke države su to uradile za manje od godinu dana.
Јованка Вождовчанка
Мени се чини да је овај Макронов потез усаглашен са већином чланова ЕУ, а он је само рекао договорено. И, наравно да су све ове критике из ЕУ на његов рачун, чиста, фолиранција. Већина у ЕУ је за "концентричне кругове", где би Србија и оно што зову "Западни Балкан" били у задњем кругу, тзв економском дворишту. Ми треба да кажемо-не, хвала, доста је било замајавања !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља