четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Брутални урбанизам

понедељак, 04.11.2019. у 13:37
(Фото А. Васиљевић)

Ових дана много се говори о загађености ваздуха у неким градовима Србије, а посебно у Београду, који је 26. октобра по томе био на првом месту у свету. Надлежни министар се, колико знам, није оглашавао, али су његови сарадници из министарстава говорили како су се поклопили одређени климатски параметри, као што су дневна и ноћна температура, висок ваздушни притисак, недостатак ветра итд. Дакле, све оно што не зависи од нас. Пошто топлане нису радиле, густина саобраћаја и огромна количина штетних гасова означени су као главни кривци за високу загађеност који зависе од нас.

Пошто ми је баш тога дана у овој рубрици објављен и текст у којем сам, између осталог, говорио и о важности одређених параметара који се морају поштовати при пројектовању и грађењу насеља, изнео сам један од њих који се тиче „Београда на води”, а односио се на погубност амбиције инвеститора да ту изгради два милиона квадратних метара стамбеног и пословног простора.

До руку су ми дошле две кратке студије. Једну је изнела комисија УН која се бави екологијом и у том извештају стоји да је човечанство од почетка тзв. индустријске ере до прошле године потрошило пола билиона (500 милијарди) тона фосилних горива, због чега је у атмосферу отишло приближно толико кубних метара угљен-диоксида и других штетних гасова. По њиховој процени, кад та цифра достигне један билион (хиљаду милијарди) кубних метара, а то се, ако се настави садашњим темпом, кажу они, може догодити већ за 30 до 40 година, на планети ће наступити катастрофа.

Други документ је скраћена верзија студије под насловом „Развој урбанистичке мисли у Београду – од инвеститорског урбанизма до брутализма”, грађевинског инжењера Бранимира Ујдура из Београда, који је радио у некадашњој Дирекцији за изградњу града Београда и учествовао у реализацији многих великих пројеката, а то су године између седамдесетих и осамдесетих прошлог века. Укратко, он каже да смо у том периоду градили 40.000 станова годишње, 13.000 усељавали и увек имали око 1.300 за расељавање. Инвеститор је била држава, а станови су дељени по „списку”. Тај период он назива државним урбанизмом. Држава је одузимала приватне парцеле, обједињавала их и на нивоу ГУП-а их проглашавала за градско грађевинско земљиште. Крајем 20. века држава враћа власницима парцеле кроз суинвеститорски однос (члан 81 Закона о грађењу), а касније инвеститорски, када сви задати урбанистички параметри почињу да се пробијају за десет, па све до 50 одсто од предвиђене бруто грађевинске површине. Пошто скупа инфраструктура заостаје за изградњом града, настаје брутални урбанизам, чији смо сведоци и данас. Пример за то је, каже Ујдур, пројекат „Београд на води”. Да не улазимо сада у друге неповољне параметре, али се тамо никако не може изградити два милиона, већ само милион квадратних метара, и то управо због саобраћаја. Само пет или шест прикључака на саобраћајну мрежу је лимит и максимални улазни параметар. Чак и у том случају ће у тзв. вршном часу бити потребан један и по сат за излазак из те локације, и исто толико за улазак у њу. Без увлачења јавног саобраћаја попут метроа, локација не може да функционише. Требало је, каже Ујдур, још пре почетка прописати максималистичке параметре и свако пробијање кажњавати драстичним повећањем цене накнаде за уређење градског грађевинског земљишта. Овако како ствари сада теку, уз све чешћа максимална загађења ваздуха, али и огроман прилив становништва, Београд ће постати место немогуће за живот и рад својих грађана.

Мирослав Симеуновић Симеун,
архитекта, Београд


Коментари7
22080
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
У суштини волим што Београд силази на обалу, али заиста … да ли је потребно толико "квадрата"? Колико су пројектанти унапред размишљали о 5г и сличним технологијама које тотално прескачу простор? Међутим и аутор помало превиђа жудњу за мазохизмом београдског возача који се неће одрећи кола, без обзира што ће чекати цео дан да се укључи у саобраћај. Људи се просто радују, то им је ваљда смисао, када се нађу у гужви- у маси. Зашто то ускраћивати некаквим "идеалним пројектима"?
Zikica
Ja cekam novu ekonomsku krizu u Srbiji i novi pad cena pa da kupim tri stana u tom naselju mara mi smeta blizina reke a i pomalo mi je zao sto nece biti polu zatvorenog tipa poput Belvila da ne moze svako da udje kolima u naselje nego samo stanari i zakupci parking prostora.
информације су важне
Потребни су нам овакви чланци! Препоручио бих Политици да објављује и текстове Карла Полака, стручњака за шински саобраћај, који сада објављује за друге новине, мање важне од Политике. Човек је, иначе, морао да се исели из Србије због лоше политике и одлука власти на свим нивоима, тако да сада живи у једној страној земљи.
Bane
A šta ćemo sa naseljem ZEMUNSKE KAPIJE od 1700 stanova koje su spojene samo na dve ulice Ugrinovačka (sa dve kolov. trake ) i Cara Dušana (četiri trake) ali se ispod groblja sužavaju samo u dve trake. Kompletan cirkus
Bgd berza
Karakter pomenute drzavne stanogradnje (pomenuti parametri itd.) bitno se razlikuje od ove u Beogradu na vodi. U Bgd na vodi jedva da ce ikad stanovati 'radni ljudi' koji ujutro idu na posao a uvece se vracaju pa da u spicevima prave saobracajne cepove. Osim toga onaj koji tu i bude povremeno obitavao zauzima bar dva puta vecu stambenu povrsinu od one u 'drzavnom urbanizmu'. Zagadjenje gasovima je rezultat vec postojece eksplozije vlasnika automobila i kubikaza istih. Nema veze sa Bgd na vodi.
Bojan
U delu teksta o preopterecenosti saobracaja u vrsnom casu u bg na vodi ne misli se samo na stanovnike naselja. Tu ce biti koliko ja znam, a i vec postoje radnje, banke, restorani... Gde zaposleni, klijenti, gosti treba da dolaze, Takodje, odrzavanje, bezbednost, smene radnika... To sve cini guzvu u naselju. Sta mislis dal kroz tvoju ulicu prolaze samo oni koji zive u njoj?
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља