уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
ИСТОЧНА СТРАНА

Ратне игре на северу Европе

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 04.11.2019. у 19:30
Ма­не­ври НА­ТО-а у Ле­то­ни­ји по­чет­ком ок­то­бра (Фо­то EPA-EFE/Val­da Kal­ni­na)

Уколико би војно кренула на Литванију, Летонију и Естонију, Русија би ове бивше чланице Совјетског Савеза „ставила под своје” у року од два до три дана, процена је западних војних аналитичара. Зашто би Руси то уопште чинили и да ли би се у евентуалном походу задржали тек на те три државе, за сада се мало ко усуђује да процени. Очигледно, и ово је довољно да се искаже каква опасност прети Европи са њене источне стране.

Вођени оваквим размишљањима, у Литванији су ипак решили – да се бране. Или су то, уместо Литванаца, одлучили надлежни у централи НАТО-а у Бриселу јер ова земља је од 2004. чланица западног војног савеза, са свим правима и обавезама које то чланство подразумева. Проблем је, међутим, у снази „бранитеља”, који под оружјем немају више од петнаестак хиљада људи. Стога су у Виљнусу вољни да главнину посла препусте партнерима из алијансе. Тачније, Американцима.

У то име, на неко време су удомили 500 припадника оружаних снага САД, опремљених најсавременијим пешадијским наоружањем, као и тешким оруђима попут тенкова „ејбрамс” и борбених возила „бредли”. Реч је о војном контингенту пристиглом са задатком да у оквиру војне вежбе „Бранитељ”, предвиђене за пролеће 2020, обучи припаднике домаћих оружаних снага за то како да се снађу у случају спољне агресије. Колико ће ово „школовање” потрајати, прецизних података нема. Зна се само став литванског министра одбране Рајмундаса Кароблиса, по којем је долазак Американаца доказ да ће савезници из НАТО-а заштитити његову земљу од евентуалног покушаја Москве да војним средствима обнови некадашњу совјетску државу.

Проблем са том вежбом у Литванији није у могућим намерама Русије. Много више бриге изазива чињеница да се полигон смештен у Пабради, недалеко од Виљнуса, на којем је предвиђено одржавање маневара и који може да прими хиљаде учесника и мноштво борбене технике, налази непосредно уз државну границу с Белорусијом. На такву провокацију у Минску не гледају баш благонаклоно. Предузели су кораке да повећају бројност припадника своје армије уз међу са суседом.

„Упутићемо наше посматраче на територију на којој ће се одржавати маневри, а појачаћемо и извиђачке акције”, најавио је белоруски министар одбране Андреј Равков, уз уверавања да је његова земља способна да очува сопствену безбедност.

Огласио се и председник Александар Лукашенко изјавом да је размештање америчких тенкова уз белоруску границу „демонстрација силе на коју ће свакако уследити адекватан одговор”.

Ма колико НАТО своју активност у Европи усмеравао превасходно на Русију, јасно је да ни оне државе које имају тешњу сарадњу са источним џином, посебно некадашње чланице СССР-а, не би могле да избегну последице конфликта ширих размера. Не би могле да га избегну ни земље са запада континента, чланице алијансе, а које не виде сврху у ратовању на простору који је по својој структури, историјском значају и распореду националних држава одавно прерастао било какву потребу за сукобима ширих размера.

Све то и наводи на помисао да влада у Вилњусу није баш била самостална приликом одлучивања о „Бранитељу”, као ни о могућим негативним последицама које би најављена вежба могла да иницира. Питање овога тренутка, наиме, није то колико је западни војни савез способан да успешно заштити сопствене чланице него колико кошта и само одржавање једне такве организације.

Развој технологије, а посебно оне за разарања, све је бржи и класичним оружјима будућност није наклоњена. Ратови се све мање воде по рововима, а више из изолованих центара удаљених од фронта на хиљаде километара. Акције на терену претварају се тек у предложак за снимање акционих филмова. Исказивање личне храбрости повлаче се пред употребом компјутерских џојстика.

Према једној анализи Калифорнијског универзитета, објављеној у априлу ове године, „херојима на терену” преостало је тек да на своја плећа прихвате прве ударе агресора како би обезбедили време за укључивање у борбу великих војних система. После нека се сналазе…

У том смислу треба посматрати и дешавања у оквирима „Бранитеља”.


Коментари30
6cefe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Нисам присуствовао једној од тих од 1970е. Мора да су нове играчке интересантне.
Aleksandar Mihailović
To su igre prodavaca oružja kojima je biznis na ratnim područjima, ako ih nema stvaraju ih. Mafijaški klanovi su "obezbeđivali" preduzetnike i uspešne firme uz dobar reket, sada je to na mnogo višem nivou, NATO je opasni klan iza koga stoje vojnoindustrijskofinansijski lobiji koji "zaštitu" od njih samih i izmišljenih neprijatelja debelo naplaćuju. Jadne države koje i ne znaju da im je Veliki Brat smestio 220 NBG u specijalnim kontejnerima u Evropi i obezbedio da popiju prvi raketni udar.
Јован
Све док Руси имају војну доктрину да неће тући само где је жариште него и одакле долази команда дотле че ови амерички “Јунаци” само да се играју рата. Не нападају они оне који и приближно могу да им нанесу губитке на терену а камоли код куће што је Русија итекако способна. Поздрав
Игор Г.
Врло забрињавајућа је љубав русољубаца. Јер док руски олигарси своје доларске милионе и милијарде држе у Лондону немајући поверење у своју државу, русољубци би да Србија постане Руска губернија или евентуално Турски пашалук. Е, па наздравље вам било.
Русофил©
@ IgoreG- Ваше русофобско пљуцкање нема никакве везе са темом, зато бих да вас вратим теми: Ваши идиотои ментори који гомилају војску и наоружање уз руске границе мисле, верују и теоретишу чак и о могућностиограниченог нуклеарног рата! Рата ће свакако бити, врло брзи и то њиховом кривицом. И од њих неће остати ништа. Умаршираће Руси у сваки њихов главни град као и до сад у историји а Србима је место да буду уз бок са руском браћом. Као и до сада. И биће тако! Шта год Ви овде жврљуцкали.
Препоручујем 8
Игор Г.
Врло забрињавајућа је љубав русољубаца. Јер док руски олигарси своје доларске милионе и милијарде држе у Лондону немајући поверење у своју државу, русољубци би да Србија постане Руска губернија или евентуално Турски пашалук. Е, па наздравље вам било.
rade
@Igor g,e blago tebi kad ti niko nije odgovorio (mada sumnjam),pa vidis sta mozes mi smo rusofili i sta te to smeta,ali treba da sledimo tvoja jedna te ista svakodnevna povlastena naklapanja.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља