понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Дрон над њивом, ратар у хладовини

У малињацима око Краљева први пут у Србији је демонстриран лет беспилотне летелице намењене третирању засада из ваздуха
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 04.11.2019. у 20:00
(Фо­то На­ци­о­нал­ни кла­стер бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца)

Уместо да трактором прска њиву, пољопривредник одмара у хладу, док његову ораницу из ваздуха хемикалијама третира дрон. Домаћин не мора ни да наводи летелицу, која све ради аутоматски, при том вишеструко штедећи воду и раствор који се посипају по засадима.

Да је овако нешто од сада могуће и у Србији, показали су представници Националног кластера беспилотних летелица и блиских сектора. Они су недавно у малињацима око Краљева, у организацији Института за одрживи развој, први пут у нашој земљи демонстрирали пољопривредни дрон намењен третирању усева из ваздуха, чија је продаја почела и у Србији. Беспилотна летелица „аграс Т 16” кинеске компаније „DJI”, која је највећи светски произвођач дронова, испробана је на локацијама Конарево и Готовац.

Приликом демонстрације, према речима Горана Искића из „Аероспреја”, једне од чланица Националног кластера, показало се да овај ваздухоплов за сат времена може да истретира осам хектара земљишта, при чему је прскање много ефектније него када се то чини ручно, са земље. То је могуће јер се при првом лету, без прскања, летелици задају границе поља као и тачке унутар њега које би требало третирати.

„Том приликом, могу да се у центиметар искључе објекти који не захтевају прскање, попут стаза између усева. У зависности од тога да ли се третирају ратарске или воћарске културе, процењује се и потребна количина хемикалија по хектару, док програм аутоматски израчунава путању летелице уносећи висину биљке. При том се урачунава и минимално растојање од биљке до летелице које износи пола метра што значи да јој дрон не прилази на мање од те раздаљине”, истиче Искић.

После тог пробног лета, све је спремно за нови налет, који укључује и третирање. Било да се летелицом руководи ручно, или се пусти да ради аутоматски, навођењем преко сателита и 4Г сигнала, у оба случаја се остварује велика уштеда хемикалија. То је могуће захваљујући специјалним дизнама на прскалицама које испуштају микронске, знатно ситније капи него при прскању са земље, па се хемикалије не расипају. Такве дизне се користе у Холандији, Немачкој и Кини, а сада и код нас.

„Примера ради, кукуруз се из летелице прска са осам до десет литара раствора, док би за прскање трактором било потребно чак 400 литара. За разлику од третирања са земље, где је човек изложен хемикалијама, код прскања дроном он је потпуно заштићен јер може да се склони с поља”, наводи Искић.

Захваљујући распореду елиса, које нису смештене у истој равни, пропелери „аграса” имају улогу својеврсних вентилатора, који течност испуштену из дрона претварају у вртлог налик измаглици. На тај начин, равномерно се натапа лист и одозго и одоздо, у шта се приликом демонстрације у Краљеву уверио и агроном.

Ваздухоплов је опремљен и интегрисаним радаром, који омогућава регистровање препрека у пољу, попут стабала, помоћних објеката или стубова за орошавање, и њихов обилазак у лету. Радар служи и за праћење терена, па тако летелица и на брдовитом подручју без проблема одржава растојање у односу на тло. А у случају да се дрон у току прскања приземљи како би се замениле батерије и допуниле хемикалије или вода, у наставку лета се сам враћа на место с којег је спуштен и наставља даље да третира усеве задатом трасом.


Коментари8
2c8b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubomir
Fenomenalno. Da li se razmišljalo da se u svrhu prezentacije i tumačenja rezultata koristiti obojenu vodu.
AEROSPRAY
Nema potrebe za tim posto se za potrebe testiranja koriste test papiri koji su osetljivi na vodu, odnosno, na sam dodir te;nosti menjaju boju iz zute u tamno plavu. Ti papiri se postave na polje, nakon prskanja se posebnim analizatorom kapljica ocitaju i softverski izracuna pokrivenost, depozit i ostali parametri prskanja...
Препоручујем 0
Tomislav
Raduje me sto nasi ljudi vole nove tehnologije. Pocinjemo da licimo na amerikance, cim se pojavi nesto novo i napredno oni brze u red da to imaju. Dobro je da high-tech dolazi u Srbiju, ali nisam siguran kako i na kom nivou ce se odvijati saradnja sa kinezima. Koliko god da su nam prijatelji vrlo su nepoverljivi kad je u pitanju nauka i tehnologija, slicni su i koreanci.
Marko
Ovo je super, ali nažalost, je i protivzakonito. Bilo bi lepo kad bi neko analizirao zakon o bespilotnim "vazduhoplovima", i ovu genijalni inicijativu, i upoznao širu javnost o svim mogućim problemima i nesuglasicama istih.
Сима Марковић
Није против закона, на основу чега тврдите да је противзаконито? Летелица је уредно регистрована у ДЦВ а и употреба је у складу да законском регулативом, обратите се Националном кластеру беспилотних летелица и блиских сектора www.bpl.rs а на овом линку видеће те и карту одобрених летова
Препоручујем 4
jeremija
a jel zakonito kad se tone i tone hemikalija bace da zagade prirodu,vodu,zemlju...neverovatno je da se nađu dušebrižnici a kada se priroda uništava tada vas nema,naravno ako je potrebno treba promeniti zakon i sa 100%subvencionisati poljoprivrednike da ovo zaživi u celoj Srbiji.
Препоручујем 10
Твртко
Скроз је ОК да се примени технологија у пољопривреди и смањи прскање кроз циљану активност. Ипак једно молим, да пазе на пчеле, - јер колико ми се чини на слици, врше прскање у преподневним сатима управо када су пчеле најактивније.
Сима Марковић
Ово је била демострација летелице, обичном водом, у послеподневним сатима 15-16 сати
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља