Уместо да трактором прска њиву, пољопривредник одмара у хладу, док његову ораницу из ваздуха хемикалијама третира дрон. Домаћин не мора ни да наводи летелицу, која све ради аутоматски, при том вишеструко штедећи воду и раствор који се посипају по засадима.

Да је овако нешто од сада могуће и у Србији, показали су представници Националног кластера беспилотних летелица и блиских сектора. Они су недавно у малињацима око Краљева, у организацији Института за одрживи развој, први пут у нашој земљи демонстрирали пољопривредни дрон намењен третирању усева из ваздуха, чија је продаја почела и у Србији. Беспилотна летелица „аграс Т 16” кинеске компаније „DJI”, која је највећи светски произвођач дронова, испробана је на локацијама Конарево и Готовац.

Приликом демонстрације, према речима Горана Искића из „Аероспреја”, једне од чланица Националног кластера, показало се да овај ваздухоплов за сат времена може да истретира осам хектара земљишта, при чему је прскање много ефектније него када се то чини ручно, са земље. То је могуће јер се при првом лету, без прскања, летелици задају границе поља као и тачке унутар њега које би требало третирати.

„Том приликом, могу да се у центиметар искључе објекти који не захтевају прскање, попут стаза између усева. У зависности од тога да ли се третирају ратарске или воћарске културе, процењује се и потребна количина хемикалија по хектару, док програм аутоматски израчунава путању летелице уносећи висину биљке. При том се урачунава и минимално растојање од биљке до летелице које износи пола метра што значи да јој дрон не прилази на мање од те раздаљине”, истиче Искић.

После тог пробног лета, све је спремно за нови налет, који укључује и третирање. Било да се летелицом руководи ручно, или се пусти да ради аутоматски, навођењем преко сателита и 4Г сигнала, у оба случаја се остварује велика уштеда хемикалија. То је могуће захваљујући специјалним дизнама на прскалицама које испуштају микронске, знатно ситније капи него при прскању са земље, па се хемикалије не расипају. Такве дизне се користе у Холандији, Немачкој и Кини, а сада и код нас.

„Примера ради, кукуруз се из летелице прска са осам до десет литара раствора, док би за прскање трактором било потребно чак 400 литара. За разлику од третирања са земље, где је човек изложен хемикалијама, код прскања дроном он је потпуно заштићен јер може да се склони с поља”, наводи Искић.

Захваљујући распореду елиса, које нису смештене у истој равни, пропелери „аграса” имају улогу својеврсних вентилатора, који течност испуштену из дрона претварају у вртлог налик измаглици. На тај начин, равномерно се натапа лист и одозго и одоздо, у шта се приликом демонстрације у Краљеву уверио и агроном.

Ваздухоплов је опремљен и интегрисаним радаром, који омогућава регистровање препрека у пољу, попут стабала, помоћних објеката или стубова за орошавање, и њихов обилазак у лету. Радар служи и за праћење терена, па тако летелица и на брдовитом подручју без проблема одржава растојање у односу на тло. А у случају да се дрон у току прскања приземљи како би се замениле батерије и допуниле хемикалије или вода, у наставку лета се сам враћа на место с којег је спуштен и наставља даље да третира усеве задатом трасом.