субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Венац баштине – кућа за „Коло”

Тако је победнички рад на архитектонском конкурсу назвао дом за Ансамбл народних игара и песама Србије у Карађорђевој 13 који ће бити саграђен на месту бивше Ђумрукане
Аутор: Далиборка Мучибабићуторак, 05.11.2019. у 14:00
Идејно решење нове зграде Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло”

Први конкурс и прва награда – тако би могао да се похвали пројектантски биро „Забриски” који је јуче победио на архитектонском конкурсу за идејно решење нове зграде Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло” која ће бити подигнута на месту бивше Ђумрукане у Карађорђевој улици 13. Биће то прва стална адреса за чуваре народног играчког, певачког и музичког блага Србије јер „Коло” од оснивања 1948. године ради у привременим просторима.

Шесточланом победничком тиму предвођеном архитектом Милком Гњато највећи изазов био је да обликује објекат тако да задовољи потребе „Кола” и да са два спрата не угрози ни визуре ни карактер Косанчићевог венца. Јер, очувањe погледа на Косанчићев венац био је један од конкурсних задатака зато што он са Београдском тврђавом, Карађорђевом улицом и обалом Савског пристаништа чини највреднију и најприказиванију визуру Београда која је већ нападнута транзиционом агресивном изградњом.

– Као одговор на постојећи амбијент објекат је конципиран тако да је наставак јавног простора Косанчићевог венца. Спољну сцену осмислили смо тако да се физички наставља на затворену и по потреби могуће их је повезати. Захваљујући стакленој фасади и истицањем велике сцене у унутрашњости објекта направљена је веза са објектом Ђумрукане на симболичком нивоу јер је она некада функционисала као први сценски простор Београда – објашњава Гњато.

Осим предлога за објекат ансамбла „Коло”, од учесника конкурса тражено је да понуде идеје за уређење суседне парцеле у Карађорђевој 15-15а где би могао да се нађе јавни објекат културне намене. Њихови предлози за парцелу од око 0,28 хектара анкетног су карактера и нису обавезујући за наручиоца конкурса.

– На суседној парцели осмислили смо Центар за истраживање и промоцију културне баштине Србије, чије је постојање неопходно. То нам је омогућило да уместо кровне равни формирамо јавни простор који би могао да служи и као летња сцена, атријум, улаз у објекат Ансамбла и Центра за истраживање и промоцију баштине, кафе-бар павиљонског карактера. На тај начин не само да поглед са Новог Београда на Косанчићев венац није угрожен, него је сачуван и супротан, ништа мање важан поглед са Косанчићевог венца на Нови Београд – објашњава Гњато.

Венац баштине, како је студио „Забриски” назвао свој рад, у конкуренцији од 17 идејних решења колико их је пристигло на јавно надметање издвојио се у старту због начина на који су осмислили сценски простор, каже Владимир Декић, представник наручиоца конкурса и директор „Кола”.

– Рад који је овенчан првом наградом акценат је ставио на сцену која може да буде класична, али нуди и бројне савремене приступе изражавању уметности народне игре, песме и музике. Сцена је тако обликована да ће публика моћи да се гледа преко ње, има могућност да буде распоређена око сцене или да наступе посматра и споља. То је за нас, посебно за кореографе, револуционарно јер ће коначно добити наменски простор где ће моћи да развијају и искажу све своје потенцијале. У региону и шире нема сцене која је пројектована за народну игру и ми у ансамблу смо презадовољни – истиче Декић и додаје да су на припреми конкурса радили годину дана и да им је он  био подстрек да одговоре на то шта је мисија „Кола” у 21. веку.

Следеће године требало би да буде завршено пројектовање и добијена дозвола за градњу објекта од око 13.000 квадратних метара.

Изградња ће почети крајем 2020. или почетком 2021, додаје Декић, а пројекат ће  финансирати република.

На суседној парцели, у Карађорђевој 15, архитекте су предвиделе Центар за истраживање и промоцију културне баштине 

Од театра на Ђумруку до нелегалних објеката

Некадашње здање лучке Царинарнице изграђено је око 1835. године као један од првих објеката који је у том делу града у целости зидан од чврстог материјала, опеке и камена, и где је 1841. основано прво позориште у Београду – Театар на Ђумруку. Ђумрукана је оштећена у бомбардовању Београда 1944, а срушена годину касније у рашчишћавању града.

Ту локацију у међувремену су окупирале бројне нелегалне бараке и складишта иако је реч о амбијенталној целини Косанчићев венац – најстаријем сачуваном делу Београда изван зидина тврђаве.

Три награде и три откупа

Наградни фонд од 2,2 милиона динара петочлани жири са проф. Михаилом Тимотијевићем на челу распоредио је на следећи начин:

– победник, тим архитеката Милка Гњато, Иван Зулиани, Ивица Марковић, Федор Јурић, Мартина Милошевић и Душица Плазинчић са сарадницима, добио је милион динара,

– другопласирани ауторски тим ARCVS у саставу Бранислав Реџић, Драган Ивановић, Зоран Миловановић, Сузана Тисовец, Милица Тасић, Душан Милошев и Невенка Реџић награђен је са 600.000,

– трећепласираном тиму аутора – Милошу Јокићу, Тијани Мачкић, Душану Николићу, Николи Ђорђијевском са сарадницима – припало је 300.000 динара.

Додељена су и три откупа у износима од по 100.000 динара:

– тиму Ристе Добријевића и Љиљане Чавић,

– „Unknown” студију,

– Милану Караклићу.


Коментари3
53a54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Марковић
Гледано са реке, потпуно неинвентивно и без имало духа. Нити се уклапа у зграде које га окружују и које су, бар за сада, још увек лепа, стара здања, уз који модерни коруптивни изузетак. Пројекат изгледа као положена лава лампа или стаклена наполитанка. Не знам да ли то више немамо добре архитекте које воле и осећају Београд или ова власт на конкурсим намерно бира само ружна, нефункционална и стерилна решења
Pjer Kiri
Šta je sve predviđeno za rušenje zbog zgrade za Kolo?
Miodrag Stojkovic
Све честитке за план и остварења жеља за престижан ансабл "КОЛО" у 21веку жели члан КУДа ИМТ Србија светски првак из 20 века тј. 1981.г. Светско злато у Лондону. Срећно !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља